Срна: У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке

Спорна вест на сајту агенције Срна

ТРЕБИЊЕ, 4. ЈУЛА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије упутио је позив вјерницима да присуствују освештењу храма Христовог Васкрсења и Светој архијерејској литургији у Пребиловцима 8. августа, истичући да се у том мјесту догађа Васкрсење, „догађај најважнији за човјека, свијет и постојање његово“.

Владика Григорије позвао је све вјернике да дођу на ово свето мјесто јер је „боље бити потомак убијеног него убице“, на мјесто гдје је храм саздан на праху и костима невино убијених.

„То што смо чекали и збило се – побједа правде и живота јер срамота је бити – не убијени – већ убица. Стога је боље да се огријемо на огњишту славе и страдања неголи да цијели свијет задобијемо, души својој наудивши“, навео је владика Григорије.

Он је нагласио да се у Пребиловцима догађа чудо и да „Бог походи народ свој“. „Бог васкрсава кости људске, премудрост Божија зида дом себи и њима, мученичким костима“, додао је владика Григорије.

Он је указао да су прије 75 година пребиловачки мученици живјели исто као и сви људи данас – бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудијевали, радовали се и туговали, некада пјевали, некада плакали, маштали, вољели, снивали, а да „неки други људи, пустивши у своја срца зло и злога, одлучише да их убију“.

„Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодјело и починили. Убили су жене, дјецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у јаме тамнице, безданице, у таму најкрајњу, у дубину земље. Потом су дијелили плијен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и поврће, жита и винограде“, навео је владика Григорије.

Он је истакао да њима убрзо, чим је рат завршен, није било дато да уживају у уграбљеном плијену, „већ да су ходили земљом зли људи, убице и крвници, опијали се, лагали, траг заметали и нетрагом нестајали“.

„Коначно, 50 година послије страдања кости мученика угледаше свјетлост и сунце и засијаше у тами људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достојно сахранише кости предака“, подсјетио је владика Григорије.

Он је додао да људи, ипак, од њиховог страдања не научише много, већ да су синови злочинаца, синови по хтјењу и опредјељењу, бомбама и минама разорили започети храм и костурницу и други пут мучки убили већ убијене.

„Од њихових експлозија подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Као и оне прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумарају по свијету, носећи на себи пепео невиних и спаљених костију као неизбрисив траг. А, варнице те страшне експлозије падоше, пак, нечујно у домове синова мученика, у пригушена кандила и почеше смирено и тихо да служе и да свијетле“, истакао је владика Григорије.

Он је навео да се потомци њихови, многи Херцеговци расути по свијету, стојећи пред тим иконама молише Богу и свецима и разгоријеваше у себи сјећање на претке мученике, те из њихове вјере изниче храм Васкрсења Христова у Пребиловцима – бијел и свијетао, саздан на праху и костима невино убијених, саздан на вјери у Христа који изведе из ада, из утробе земље, сваку душу умрлу и смрћу заробљену.

„Он, Христос у Пребиловцима изведе из смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке“, рекао је владика Григорије и позвао вјерујући народ, ма гдје да су, да на празник освећења и прослављења ових светих страдалника дођу као на празник Васкрсења.

„Обуците се свечано, пјеваћемо побједи, неће то бити опијело. Дођите, ма гдје да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки, а са њима чекаће вас и сам Христос. Зато умијте душу праштањем, тијело миром и кајањем, срце пустите да гори као кандило, радошћу прекријте лице. Дођите у Пребиловце јер боље је бити потомак убијеног него убице“, нагласио је владика Григорије у позиву.

Освештење храма и Свету архијерејску литургију, како је најављено из Епархије захумско херцеговачке и приморске, служиће Његова светост патријарх српски Иринеј у суботу, 8. августа, са почетком у 8.00 часова.

Храм у Пребиловцима изграђен је на мјесту спомен-костурнице у којој су биле положене кости више од 4.000 српских жртава из долине Неретве у Другом свјетском рату, која је минирана 1992.

У крипти цркве биће положене кости које су пронађене и сакупљене на овом локалитету по повратку Срба у ово мјесто.

Масакр у Пребиловцима код Чапљине један је од накрвавијих покоља цивилног становништва у току Другог светског рата. Више од 650 људи, махом жена, међу којима и 300 дјеце, брутално је убијено и ударцима сјекирама и гвозденим пајсерима у главу, бачено у оближњу јаму Голубинка поред мјеста Шурманци.

Осим Пребиловчана, сурову смрт у бездану огромне јаме нашло је још и неколико хиљада Срба из других херцеговачких градова који су живи похватани у организованим усташким рацијама.

Ликвидације су рађене углавном оштрим хладним оружјем, ножевима, сјекирама, тестерама, косама, тупим предметима, маљевима, лопатама, гвозденим шипкама и другим предметима.

У масакру је учествовало око 1.000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима, махом ђацима широкобријешке фрањевачке гимназије.

Да би прикрили своју монструозну прошлост, потомци кољача су 1992. минирали спомен костурницу српских новомученика као и Храм Сабора српских светитеља који се налазио у склопу костурнице. Са неколико тона експлозива, спомен-костурница са костима 4.000 мученика, дигнута је у ваздух и уништена до темеља.

(Срна, 4. 7. 2015)

Појашњење Епархије ЗХиП на текст који је објавила СРНА 4. јула 2015.

Новинска агенција Републике Српске (СРНА) у тексту под насловом „У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке“, објављеном 4. јула 2015. године, користила је дијелове позива епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, упућеног медијима и свим добронамјерним грађанима Републике Српске, Босне и Херцеговине и региона, поводом Свете архијерејске литургије и освећења храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, у чију ће крипту, на дан освећења, 8. августа 2015. године, бити положени остаци костију пребиловачких мученика пострадалих у Другом свјетском рату. Кости пребиловачких мученика миниране су заједно са спомен-костурницом 1992, а по завршетку потоњег рата остаци костију су сакупљени и сачувани како би били положени у храм Христовог Васкрсења.

Храм Христовог Васкрсења (кликните на слику за увећање)

У поменутој вијести Новинске агенције Републике Српске дијеловима позива владике Григорија вјерном народу и свим добронамјерним грађанима да присуствују Светој архијерејској литургији додати су и коментари новинара/аутора вијести, међу којима се, између осталог, налази и сљедећа реченица:

„У масакру је учествовало око 1.000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима, махом ђацима широкобријешке фрањевачке гимназије.“

Будући да су поменуту вијест Новинске агенције Републике Српске пренијели интернет портали у Републици Српској и Федерацији БиХ, међу њима је било и оних портала и јавних гласила који су цитирану реченицу издвојили из контекста и интерпретирали као изјаву и ријечи епископа Григорија. Епархија захумско-херцеговачка и приморска демантује да је наведена реченица садржана у позиву епископа Григорија, те да је епископ дао било какву изјаву сличне садржине као у цитираној реченици.

Епархија захумско-херцеговачка на челу са епископом Григоријем годинама предано ради на учвршћивању мира и добросусједских односа са свим вјерским заједницама и народима у Босни и Херцеговини. Захумско-херцеговачка епархија и епископ Григорије поштују све жртве претходних ратова, ма ком народу или вјерској заједници оне припадале, саосјећајући у болу породица жртава, и све то с једним циљем – да се злочини и злочинства ни на једној страни не понове. Стога никада не говоримо о злочинствима тако што их поистовјећујемо са било којим народом – што се види и из поменутог позива владике Григорије – него акценат увијек стављамо на побједу жртве и на узалудност и бесмисленост чињења злочина.

Један од ранијих сусрета епископа Григорија са дубровачким бискупом Узинићем

Епископ Григорије је цитираним коментаром Новинске агенције Републике Српске посебно погођен јер данас има изузетне односе и поштовање према херцеговачким фратрима и свим свештеницима Римокатоличке цркве; односе који се изграђују на темељима Јеванђеља и хришћанске вјере, а не на паушалним оцјенама новинара и њихових извора.

(Епархија ЗХиП, 15. 7. 2015)

Наслов и опрема: Стање ствари

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

• Живопис о. Стаматиса Склириса у Пребиловцима

ИЗМЕНА: Овај чланак промењен је 22. 7. 2015. – додата је секција ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5eS

Categories: Преносимо