(Сајт прот. Андреја Ткачова, 10. 7. 2015)

Протојереј Андреј Ткачов

У XVIII веку беше речено да ће наступити време када ће разбојници престати да се скривају по горама, него ће почети да живе и краду по градовима. То је казао св. Козма, чије су речи достојне тога да се одлију у злату и да се ставе свима на увид.

Он је изговарао речи које савременици нису били у стању да разумеју. Али, зато ми – потоња поколења – потпуно навикнуто живимо у атмосфери остварених Козминих пророчанстава. Он је казао да ће путевима, брже од зечева, јурити кола без коња. А тадашњи слушаоци су се смешили и намигивали: ма, „ал` га је претерао!“. А ми, сасвим обично седамо за волан аутомобила, или на задња седишта и претичемо зечеве.

Козма је говорио: „Свет ће бити омотан танким концем, па ако кинеш у Цариграду, то ће се чути у Москви.“ Не знам шта су мислили тадашњи слушаоци, али наше кијање се заиста чује широм света захваљујући телефону, компјутерима и осталом.

Козма је говорио и о гвозденим птицама које час мирно лете по небу, а час изригавају пламен, говорио је о неколико села која стају у једну кућу, о ђаволу који се завукао у сандук и оданде се дере. И ми данас заиста живимо у вишеспратним зградама у које могу да стану одједном неколико села; изнад нас сасвим обично лете сребрнасте гвоздене птице. Једино је телевизор успео да се од „сандука“ претвори у пљоснату плазмину плочу, али из њега се као и раније и даље почесто ђаво дерња.

Говорим о томе да су речи равноапостолног светитеља Козме, необичне за 18. век, постале свакодневица у 20. и 21. веку. Значи – светитељу се може веровати. Речи су му тачне. Тачне су и оне о разбојницима који су некада, одевени у крзна, живели по горама (а код нас по шумама), а данас су одевени у фирмирана одела и живе по градовима.

Лоповлук има сасвим конкретну психологију. Не мислим да ћу о томе рећи све исцрпно и тачно, али мислим следеће: Лопужа себи смишља право на лоповлук – неку теорију оправдавања: „Могу да крадем од државе, јер и она краде од мене и свих осталих“. Или: „Ја сам представник више расе и могу да одузмем све што ми се свиди од представника ниже расе.“ Ето примера двеју оправдавајућих теза за постојање лоповлука како у социјализму, тако и у колонијализму. А – такве оправдавајуће тезе имате за све моделе лоповлука: од завлачења руке у туђи џеп у некој гунгули, до криминалне приватизације.

Лопов не жели да ради и презире стваралачки, предани свакодневни рад. Или му је нешто на лоповски начин „запало“, или је аристократски одвикнут од елементарног трудољубља, или било шта друго… Али – он сматра да остали морају да раде, док он има право да на своје измишљено право да одузима, или тајно присваја плодове туђег рада. Уз то, наравно у висинама које далеко превазилазе потребе појединца.

Ако, и када они отети плодови туђег рада достижу огромне размере, лопову постаје потребно да се легализује. Дон Корлеоне увек жели да му неко од синова постане сенатор или гувернер неке од држава. На извесним етапама и у извесним износима, богатство рађа власт. Оно и само постаје власт, или се тесно повезује са већ постојећом влашћу. Ситне лопове ће и даље ловити, али геније лоповлука ће ипак постати сенатор, или народни посланик, или нешто у том смислу…

Очигледно, у томе му неће сметати образовање нити његов формални лик – биће му потребан репрезентативан дом и сви атрибути тог новог живота. Он ће у стварности бити као да је изашао из шуме, збациће крзно и прећи у одело, почеће да живи у вили, а не у пећини усред опљачканих блага.

Свети Козма је својим прозорљивим оком увидео ту метаморфозу злочинства, до које ће доћи у каснијим вековима. О томе говори и још једно од његових пророчанстава: „Невоља ће вам доћи од образованих.“ У ширем смислу тих речи, баш су они „образовани“ и научили многе људе да нема Бога, и да је човек – мајмунски син. Они су ти који су учинили (по Козминим речима) да „ће вам тањири бити пуни, али та храна се неће смети јести“, као и „реке ће постати прљаве“. Али – у ужем смислу, баш ти – образовани ће у смислу лоповлука такође веома просперирати. Сада послушајмо глас и другог хора, али и тај пева о истоме. Теодор Рузвелт, 26. председник САД, једном рече да обичан лопов може украсти џак угља, али ће зато лопов са универзитетском дипломом украсти читаву железничку пругу, наравно – са све композицијама натовареним угљем.

Образовани нитков је бич нашег времена. То је онај у фирмираном оделу и са кошуљом са златним дугмадима на манжетнама. Лопов на говорници, лопов у судијској мантији или у политици – ради правног имунитета. Он је горд, и убеђен је да „има право“. Презире остале људе, и у ранијим временима би са задовољством себи купио и племићку титулу.

Његови квалитети су – змијска еластичност, неуморност у лукавству, сумњичавост, патолошка похлепа. Он је незасит као Ад и развратан као ликови историје Рима из времена опадања. За њега ништа није свето, мада је јако речит са екрана оног сандука  (или плоче плазме) када расправља о светињи.

Обичан човек једноставно нема куда да се склони од те рђе која све разједа. И – ако је добар – онај обичан човек, он онда затвара очи и уши уз речи: „Господе! Саклони!“ Али, ако је и сам натруо, тај обичан човек пати од зависти гледајући успехе нечастивих. И он хоће да се укључи у алхемију књиговодственог лоповлука, манипулација бројевима и законима. Он жели славу, залудност и раскош. Жели некажњивост и дозвољеност свега. А, када стигне невоља, тај једноставни човек са унутрашњом трулежи од зависти биће кажњен исто толико као и они којима је толико завидео. По законима духовног сродства – они су једнаки.

А нама је потребно да увидимо ту невољу. Потребно је да је прецизно идентификујемо и схватимо: можемо ли да утичемо на ситуацију. Ако не можемо, боље нам је да се склонимо, као да излазимо из зграде која тек што се није урушила. Уз све то – страдавање од образованих лопова није једина невоља савременог човечанства. Ево, на пример шта је још увидео св. Козма, и што нам је сада пред носом:

• У школама ће се појавити ствари несхватљиве вашем уму.
• Видећемо како нам се земља претвара у Содом и Гомору
• Људи ће бити сиромашни, јер у њима неће бити љубави за дрвеће и биљке.

Много тога корисног је исказао св. Козма, назван Етолски: јадном грешнику за утеху, а онима који траже разум – за уразумљивање. А нечастивом – за охлађивање му душе распаљене похотама: ко зна, можда ће уздрхтати од страха, или од умиљенија. Јер – све док се грешници кају, а нечастиви уздрхтавају од убода савести, живот ће се настављати.

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5ck

Categories: Посрбљено

Tags: православље, протојереј Андреј Ткачов