Истрпети понижење је хришћански. Некад је и препоручљиво у циљу достизања врлине смирења. Али ја се данас не осећам понижено. Осећам да су понижени сви они Срби бољи од мене, који су бранили српско име, правили српску државу, били светитељи, јунаци, научници… И не свиђа ми се да било ко њих понижава.
Могао је неко да се слаже или не слаже са Ђинђићем, али атентат на премијера је ипак за свакога значио пуцањ у Србију. Као што је сада, без обзира на то шта ко мислио о Вучићу, ово понижавање није понижавање њега, већ Србије и Срба.
Наравно да није требало да иде тамо. Многи су то мислили и рекли. Њихово мишљење није било уважено.
Али ако ово доведе до неке промене реторике и дај Боже и политике – онда нек му је алал, што би рекли они с камењем. Ако не – сви да се замислимо.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-59p