види чудо до сад невиђено!
ацо вучић лица невесела
са образом једним натеченим
бошњацима обе руке пружа,
мртве штује а мир прокламује;
а раја се на осмех навикла,
ацо образ да нема се свикла,
и још памти оне ружне дане
кад је миру отворио ране,
па му ране још не зацељују –
– комшије се још мрзе и псују.
није, ацо, тако давно било,
кад на смрт си и покољ позиво
и сејаче смрти уздизао,
народним их херојима звао!
истина је, и други су клали,
али, зар смо на те гране спали
да кољаче у звезде кујемо,
мржњом децу своју да трујемо?
није важно са које си стране,
свака страна има много мана,
ама ко је крв туђу пролио,
тај човеком никад није био,
јер се нечовештвом мир не купи,
ал’ се поколењу шамар лупи!
поколења треба да се мире,
да љубав и пријатељство шире,
и да једни другим’ руку пруже,
миром децу своју да окруже;
ама с тобом и сличнима теби
мира међу рајом никад не би,
зато, ацо, ако искаш мира,
немој више рат да провоцираш!
пусти младе шта треба да раде,
међу собом мостове да граде,
јер је крви, вала, доста било,
то сећање ником није мило.
повуци се одатле где јеси,
друкч’је окајавају се греси:
није за те државничко место,
чисту душу треба такав престо!
„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром
Наслов: Стање ствари
(Фејсбук страница Anica djevojka)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-59z