Виталиј Чуркин, стални представник Русије у УН-у, изјавио је да ће усвајање резолуције о Сребреници отежати ситуацију у региону, посебно имајући у виду да и у самој Босни и Херцеговини не постоји консензус о том питању.
Политиколог Јелена Пoнoмарјева сматра да предложена Британска резолуција нема никакве везе са чињеницама.
„Резолуција није усмерена ка политичком помирењу, јер се заснива на лажи, као, заправо, и сва реторика о Сребреници. Наравно да су тамо људи гинули, али морате се запитати да ли је толико људи убијено и зашто се Сребреница ставља као пример ’геноцида’ „, – рекла је у програму Радио Спутник Јелена Пoнoмарјева, доктор политичких наука и професор упоредне политикологије Универзитета МГИМО (Московски државни институт међународних односа МИП-а Русије)
Озбиљне сумње, рекла је она, изазива број жртава.
„У Сребреници су заиста гинули људи. Али сведоци смо фалсификовања чињеница. Никаквих 8.000 тамо није било. Чињеница да је ова цифра резултат сабирања две хиљада мртвих и више од пет хиљада несталих. Због нечег, по логици хашких тужилаца, они су придодати убијенима. А српска страна има доста свједока и докумената, студија који дају другачију слику „, рекла је политиколог.
По њеном мишљењу, жртва геноцида у југословенским ратовима постао је сасвим други народ.
Ако би упоредили и физичке жртве, и уништавања, и болести, и нестале – онда су навише страдали Срби. И треба говорити о геноциду над Србима, а не, као у овом случају, босанским муслиманима.
„У крвавом рату страдали су сви народи који су живели на територији бивше Југославије. Али ако би упоредили и физичке жртве, и уништавања, и болести, и нестале – онда су највише страдали Срби. И треба говорити о геноциду над Србима, а не, као у датом случају, босанским муслиманима. Такође, морамо узети у обзир чињеницу да су Срби одувек били главни савезник Русије на Балкану. Предложена резолуција, у условима конфронтације са Руском Федерацијом, има и геополитички компоненту“- сматра Јелена Пoнoмарјева.
Запад ће наставити да провлачи признање геноцида на другим теренима
„Сребреница је једна од пузли (слагалица) у великој свјетској игри. Појављује се све више података о томе да је то била добро испланирана операција западних спецслужби“, кажу стручњаци.
Уочи двадесете годишњице догађаја у Сребреници Велика Британија је поднијела на разматрање Савјету Безбједности ОУН-а резолуцију о признавању геноцида над 8. 000 муслимана на територији „Сребреничке енклаве“ 11. јула 1995. године. Русија је ставила вето на тај документ, који је иницирала Велика Британија. Представник Русије у Савјету Безбједности УН-а Виталиј Чуркин, у току разматрања, назвао је антисрпску резолуцију „неконструктивном и конфронтацијском“. У току округлог стола у Москви стручњаци су покушали анализирати, зашто је руска страна блокирала нацрт документа и о чему се до сада „прећуткује“ према чињеницама такозваног „балканског покоља“.
Безусловно, догађаји око Сребренице представљају једну од најтрагичнијих епизода босанског оружаног конфликта. Како примјећују (истичу) стручњаци, сама иницијатива (нацрт резолуције) припремана је у тајности: „Тај пројекат је убачен без консултације у оквиру управног одбора Савјета за имплементацију мира и изазвао је различите реакцију како у БиХ, тако и у Србији. Нацрт је првобитно био крајње политизован, једностраношћу и одсуством баланса. Умјесто наводног циља помирења у БиХ, говорило се о даљем заоштравању веома крхке међуетничке ситуације и нарушавања сарадње у процесу градње нове Босне“, прокоментарисао је замјеник директора Четвтог Европског департмента МИП-a Русије Игор Калабухов. Он je подвукао да је британским партнерима било указано на то да ипак они нису „повукли нацрт Резолуције у Савјету безбједности“ . Без пажње су остали обраћања руководства Србије на адресу Савјета безбједности о недопустивости прихватања документа и приједлог Чуркина да се не гласа за нацрт.
„Без обзира на све наше напоре, између осталог и на алтернативни пројекат, који смо предложили, који је био упућен на осигуравање потребних услова досљедне реализације Дејтона, британски партнери, уз дјеловање савезника у Савјету безбједности, довели су ствар до тога да консензус око документа није постигнут“, додао је он.
Као резултат тога Русија је морала да примјени право вета у односу на „сумњиву“ резолуцију.
Иницијатор документа, руководећи се одлуком Међународног трибунала у Хагу, квалификује догађај у Сребреници као геноцид. Ипак, подвукао је Калабухов, сходно томе одлука српског команданта Ратко Младић била је означена као „акт геноцида“. У строго правном смислу то што се десило не потпада под Квалификацију Међународне конвенције о геноциду 1948. године, тврди стручњак.
„Догађаји у Сребреници не требају се издвајати из општег контекста ситуације у БиХ, они су се одвијали упоредо са варварским дјеловањем од стране екстремиста, који су нападали на српска села у близини демилитаризоване зоне. То је вишеслојни трагични догађај који се не може разматрати изоловано. Не може се стављати кривица за остварење онога што је било названо геноцидом на читав српски народ“, убјеђен је представник МИП-а.
„Штавише, ове догађаје не треба разматрати одвојено од геополитике“, наставља проф. МГИМО Јелена Пoнoмарјева. „Сребреница је једна од пузли (слагалица) у великој свјетској игри. То је један од најважнијих митова савремене свјетске историје. Његова оштрица уперена је против Русије и Србије, као акумулације српског народа. Повезано с тим, појава једне овакве сурове резолуције, у условима појачане конфронтације није чудна. Заједно с тим, такво „гласно свеобухватног пројекта резолуције“, од стране запада, није било поводом догађаја у Руанди 1994. када је за 100 дана убијено до милион становника претежно једне националности. Трагедија у Сребреници не даје основу педантним истраживачима и поштеним политичарима да говоре о догађајима у енклави као о ’геноциду’ „, сматра проф. Пoнoмарјева.
„О Сребреници се мало шта зна и зато је тај проблем постао предмет политичке спекулације. Сами Срби морају да се извињавају за то што су они радили. Све више се појављује података о томе да је то добро планирана операција западних обавјештајних служби (спецслужби). Лаж о тим догађајима шири се брзо и широко по свијету. Муслиманску верзију догађаја у Сребреници нико и не покушава да оповргне“, рекла је руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Институт славистике РАН Јелена Гускова.
Она је подржала тезу да то није био процес „чишћења једног народа“.
„Поређење са Бабиним Јаром у датом случају је непримјерено. А сви имају осјећај да је 8.000 муслимана довезено на једно мјесто и ликвидирано. До данас нема јединственог мишљења у односу на квалификацију догађаја. 1993. године ОУН је учинила Сребреницу заштићеном зоном. Нажалост, Сарајево је одлучило да искористи ову зону за размјештање дивизије као мјеста преддислокације и одмора. У том периоду уништена су 43 српска села. Око 3500 жртава је заклано. Војска РС одлучила је да то прекине и да уђе у ту зону“, каже Гускова.
Око 200 војника и неколико тенкова српске војске ушли су у демилитаризивану зону. Једна од кључних епизода, које су заоштриле конфликт, је убиство отприлике 500 до 700 заробљених муслимана.
„То није нико наредио, нити је то била планирана акција од стране Срба. Сасвим је могуће да су то били плаћеници“, подвукла је Гускова, израживши наду да ће бити створена (образована) „међународна истраживачка група која би ставила праведну тачку на то питање.“
Нацрт резолуције о признању убиства муслимана у Сребреници „геноцидом“ подржало је 10 земаља, 4 државе су биле су уздржане: Кина, Нигерија, Ангола и Венецуела.
„То што се од подршке пројекта уздржала Кина, стална чланица ОУН-а, значајно је. Погибија више од 31 милиона Кинеза у вријеме Другог свјетског рата није до сада признато као геноцид од стране Јапана. У том смислу може се говорити о измјени слике Другог свјетског рата“, појаснила је Пoнoмарјева.
„Неће бити конструктивног разговора са Западом. Ради се о балансирању на граници политичке и економске трговине. Што буде чвршћа позиција Русије, по овим и оним питањима, тим више биће помирљивији западни партнери. Ако сада Резолуција у Савјету безбједности УН-а није прошле, то не значи да Запад одустаје од такве идеје. Он ће наставити да провлачи признање геноцида на другим теренима и зато је примјерено ПАСЕ, еврокомисији. Ми не треба да гајимо наду да ће се све средити и кренути правим путем“, закључила је Пoнoмарјева.
Са руског посрбила: Милана Бабић
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 14. 7. 2015. у 14:22 – и у наслову и у самом тексту уједначено је презиме Јелене Пoнoмарјеве.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-578