У сриједу je Руска Федерација у Савету Безбедности УН-а блокирала Нацрт резолуције о Сребреници, који догађаје из 1995. године препознаје као геноцид. Нацрт резолуције достављен је на разматрање на иницијативу Велике Британије. Према том документу, у Сребреници је у јулу 1995. године убијено 8.000 босанских муслимана, што се признаје као геноцид.
Виталиј Чуркин, стални представник Русије у УН-у, изјавио је да ће усвајање резолуције о Сребреници отежати ситуацију у региону, посебно имајући у виду да и у самој Босни и Херцеговини не постоји консензус о том питању.
Политиколог Јелена Пoнoмарјева сматра да предложена Британска резолуција нема никакве везе са чињеницама.
“Резолуција није усмерена ка политичком помирењу, јер се заснива на лажи, као, заправо, и сва реторика о Сребреници. Наравно да су тамо људи гинули, али морате се запитати да ли је толико људи убијено и зашто се Сребреница ставља као пример ’геноцида’ “, – рекла је у програму Радио Спутник Јелена Пoнoмарјева, доктор политичких наука и професор упоредне политикологије Универзитета МГИМО (Московски државни институт међународних односа МИП-а Русије)
Озбиљне сумње, рекла је она, изазива број жртава.
“У Сребреници су заиста гинули људи. Али сведоци смо фалсификовања чињеница. Никаквих 8.000 тамо није било. Чињеница да је ова цифра резултат сабирања две хиљада мртвих и више од пет хиљада несталих. Због нечег, по логици хашких тужилаца, они су придодати убијенима. А српска страна има доста свједока и докумената, студија који дају другачију слику “, рекла је политиколог.
По њеном мишљењу, жртва геноцида у југословенским ратовима постао је сасвим други народ.
Ако би упоредили и физичке жртве, и уништавања, и болести, и нестале – онда су навише страдали Срби. И треба говорити о геноциду над Србима, а не, као у овом случају, босанским муслиманима.
“У крвавом рату страдали су сви народи који су живели на територији бивше Југославије. Али ако би упоредили и физичке жртве, и уништавања, и болести, и нестале – онда су највише страдали Срби. И треба говорити о геноциду над Србима, а не, као у датом случају, босанским муслиманима. Такође, морамо узети у обзир чињеницу да су Срби одувек били главни савезник Русије на Балкану. Предложена резолуција, у условима конфронтације са Руском Федерацијом, има и геополитички компоненту”- сматра Јелена Пoнoмарјева.
Запад ће наставити да провлачи признање геноцида на другим теренима
„Сребреница је једна од пузли (слагалица) у великој свјетској игри. Појављује се све више података о томе да је то била добро испланирана операција западних спецслужби“, кажу стручњаци.
Уочи двадесете годишњице догађаја у Сребреници Велика Британија је поднијела на разматрање Савјету Безбједности ОУН-а резолуцију о признавању геноцида над 8. 000 муслимана на територији „Сребреничке енклаве“ 11. јула 1995. године. Русија је ставила вето на тај документ, који је иницирала Велика Британија. Представник Русије у Савјету Безбједности УН-а Виталиј Чуркин, у току разматрања, назвао је антисрпску резолуцију „неконструктивном и конфронтацијском“. У току округлог стола у Москви стручњаци су покушали анализирати, зашто је руска страна блокирала нацрт документа и о чему се до сада „прећуткује“ према чињеницама такозваног „балканског покоља“.
Безусловно, догађаји око Сребренице представљају једну од најтрагичнијих епизода босанског оружаног конфликта. Како примјећују (истичу) стручњаци, сама иницијатива (нацрт резолуције) припремана је у тајности: „Тај пројекат је убачен без консултације у оквиру управног одбора Савјета за имплементацију мира и изазвао је различите реакцију како у БиХ, тако и у Србији. Нацрт је првобитно био крајње политизован, једностраношћу и одсуством баланса. Умјесто наводног циља помирења у БиХ, говорило се о даљем заоштравању веома крхке међуетничке ситуације и нарушавања сарадње у процесу градње нове Босне“, прокоментарисао је замјеник директора Четвтог Европског департмента МИП-a Русије Игор Калабухов. Он je подвукао да је британским партнерима било указано на то да ипак они нису „повукли нацрт Резолуције у Савјету безбједности“ . Без пажње су остали обраћања руководства Србије на адресу Савјета безбједности о недопустивости прихватања документа и приједлог Чуркина да се не гласа за нацрт.
„Без обзира на све наше напоре, између осталог и на алтернативни пројекат, који смо предложили, који је био упућен на осигуравање потребних услова досљедне реализације Дејтона, британски партнери, уз дјеловање савезника у Савјету безбједности, довели су ствар до тога да консензус око документа није постигнут“, додао је он.
Као резултат тога Русија је морала да примјени право вета у односу на “сумњиву” резолуцију.
Иницијатор документа, руководећи се одлуком Међународног трибунала у Хагу, квалификује догађај у Сребреници као геноцид. Ипак, подвукао је Калабухов, сходно томе одлука српског команданта Ратко Младић била је означена као „акт геноцида“. У строго правном смислу то што се десило не потпада под Квалификацију Међународне конвенције о геноциду 1948. године, тврди стручњак.
„Догађаји у Сребреници не требају се издвајати из општег контекста ситуације у БиХ, они су се одвијали упоредо са варварским дјеловањем од стране екстремиста, који су нападали на српска села у близини демилитаризоване зоне. То је вишеслојни трагични догађај који се не може разматрати изоловано. Не може се стављати кривица за остварење онога што је било названо геноцидом на читав српски народ“, убјеђен је представник МИП-а.
„Штавише, ове догађаје не треба разматрати одвојено од геополитике“, наставља проф. МГИМО Јелена Пoнoмарјева. „Сребреница је једна од пузли (слагалица) у великој свјетској игри. То је један од најважнијих митова савремене свјетске историје. Његова оштрица уперена је против Русије и Србије, као акумулације српског народа. Повезано с тим, појава једне овакве сурове резолуције, у условима појачане конфронтације није чудна. Заједно с тим, такво „гласно свеобухватног пројекта резолуције“, од стране запада, није било поводом догађаја у Руанди 1994. када је за 100 дана убијено до милион становника претежно једне националности. Трагедија у Сребреници не даје основу педантним истраживачима и поштеним политичарима да говоре о догађајима у енклави као о ’геноциду’ “, сматра проф. Пoнoмарјева.
„О Сребреници се мало шта зна и зато је тај проблем постао предмет политичке спекулације. Сами Срби морају да се извињавају за то што су они радили. Све више се појављује података о томе да је то добро планирана операција западних обавјештајних служби (спецслужби). Лаж о тим догађајима шири се брзо и широко по свијету. Муслиманску верзију догађаја у Сребреници нико и не покушава да оповргне“, рекла је руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Институт славистике РАН Јелена Гускова.
Она је подржала тезу да то није био процес „чишћења једног народа“.
„Поређење са Бабиним Јаром у датом случају је непримјерено. А сви имају осјећај да је 8.000 муслимана довезено на једно мјесто и ликвидирано. До данас нема јединственог мишљења у односу на квалификацију догађаја. 1993. године ОУН је учинила Сребреницу заштићеном зоном. Нажалост, Сарајево је одлучило да искористи ову зону за размјештање дивизије као мјеста преддислокације и одмора. У том периоду уништена су 43 српска села. Око 3500 жртава је заклано. Војска РС одлучила је да то прекине и да уђе у ту зону“, каже Гускова.
Око 200 војника и неколико тенкова српске војске ушли су у демилитаризивану зону. Једна од кључних епизода, које су заоштриле конфликт, је убиство отприлике 500 до 700 заробљених муслимана.
„То није нико наредио, нити је то била планирана акција од стране Срба. Сасвим је могуће да су то били плаћеници“, подвукла је Гускова, израживши наду да ће бити створена (образована) „међународна истраживачка група која би ставила праведну тачку на то питање.“
Нацрт резолуције о признању убиства муслимана у Сребреници „геноцидом“ подржало је 10 земаља, 4 државе су биле су уздржане: Кина, Нигерија, Ангола и Венецуела.
„То што се од подршке пројекта уздржала Кина, стална чланица ОУН-а, значајно је. Погибија више од 31 милиона Кинеза у вријеме Другог свјетског рата није до сада признато као геноцид од стране Јапана. У том смислу може се говорити о измјени слике Другог свјетског рата“, појаснила је Пoнoмарјева.
„Неће бити конструктивног разговора са Западом. Ради се о балансирању на граници политичке и економске трговине. Што буде чвршћа позиција Русије, по овим и оним питањима, тим више биће помирљивији западни партнери. Ако сада Резолуција у Савјету безбједности УН-а није прошле, то не значи да Запад одустаје од такве идеје. Он ће наставити да провлачи признање геноцида на другим теренима и зато је примјерено ПАСЕ, еврокомисији. Ми не треба да гајимо наду да ће се све средити и кренути правим путем“, закључила је Пoнoмарјева.
Са руског посрбила: Милана Бабић
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 14. 7. 2015. у 14:22 – и у наслову и у самом тексту уједначено је презиме Јелене Пoнoмарјеве.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-578
Categories: Посрбљено
Хвала за превод, али реч “пузла” мора да је штампарска грешка. Хтели сте рећи “загонетка”?
“Сребреница је једна од пузли у великој свјетској игри”. ПУЗЛА??? Шта ли је то? Најзад сам на руском Јандексу нашао да је то једно село у Републици Коми у Руској Федерацији… а и једна река у РФ се тако зове… Али то доводи до још веће недоумице: Каква је то веза Пузле са Сребреницом – па још и са великом светском игром???
Да ту није ипак нешто “lost in translation”?
Пазл, складная картинка, мозаика (англ. jigsaw puzzle) — игра-головоломка, в которой требуется составить мозаику из множества фрагментов рисунка различной формы.
По мнению психологов, собирание пазлов способствует развитию образного и логического мышления, произвольного внимания, восприятия, в частности, различению отдельных элементов по цвету, форме, размеру и т. д.; учит правильно воспринимать связь между частью и целым; развивает мелкую моторику
В настоящее время существует большое количество различных видов и модификаций пазлов. Цель при их сборе одна — получить из отдельных элементов единую картину. Пазлы делятся по размеру элементов и по размеру единой картины. Сложность пазла в пределах одного числа элементов определяется рисунком, а главным критерием является само число элементов — чем оно выше, тем пазл больше и сложнее. (Материал из Википедии — свободной энциклопедии)
Термин “пузле” је заживио и јасан је српским читаоцима.
Даље, у текст имате у загради и моје појашњење да је то слагалица.
Дакле, потребно је прочитати текст, а потом критиковати или давати сугестије.
Свако добро!
Милана Бабић
@Милана Бабић: “Термин „пузле“ је заживио и јасан је српским читаоцима.”
Па можда је термин и заживео, али је је јасно, само као неки “монстер франкенштајн” и као такав треба да одумре што пре. Као и слични чудовишни изрази са ТВ-а и интернета, нпр. аут, корнер, ритерн, чирлидерсице, лидер, клип, линк, пузле, компјутер… Поздрав!
@Don Quixote
У начелу се слажем, да је неопходно употребљавати српске термине. Као што је већ речено за ПАЗЛ има срска рач. Међутим, ово остало што сте навели, мало је тешко претворити у српске појмове. Сами сте употребили ИНТЕРНЕТ и ТВ. Ниједно није на српском. Лако је примедбу ставити, али како нешто исправити или поправити?
Не бих се сложио са Вама да је термин пузла „монстер франкештајн“ (предпостављам да сте иронисали са монстер и да сте га због тога ставили под знаке навода“,, мада је можда исправније да се наводнице ставе испред речи Франкенштајн).
Око термина пузла, комјутер и сличних као уосталом и око других ствари, мало људи разликује спонатне, дакле глобализацијске процесе, и глобалистичке (у конкретном случају натурање термина). Све моћне цивилизације (ми не можемо оспорити да је свет био и још увек је под утицајем западне цивилизације што не значи да треба да јој се препустимо, напротив) су током историје наметале своје културне обрасце, дакле и термине –неки су спонтано усвајани, прихваћени. Шта ћемо са милион латинских израза који су се одомаћили, телевизор је први пример који ми је пао на памет. Јесте, пузла звучи рогобатно, али у датом случају и ефектно. Наравно да су глобализацијски и глобалистички процеси уско повезани и тешко разлучиви и наравно да се треба борити против страних речи, али покушајте једној мајци која купује у продавници играчака да појасните да не би ваљало да тражи пузлу, него слагалицу. Колико само слагалица има. Да наравно она може рећи, она из много делова, картонских и томе сл. но не верујем да би била одушевљена да на то губи време. Понављам, лепо је имати српску реч , али убацивање речи која нема конкретно значење као пузла одвлачи од поенте коју је аутор имао. Није лако преводити текстове, говори вам човек који преводи са неколико језика и то не на свој матерњи језик.
Постоји занимљива тенденција (не кажем да је овде присутна таква намера, само износим једно запажање) да испод текстова који се тичу српско–руских односа коментари одводе са теме.
А тема је да Сребреница јесте једна од делића у великој светској игри слагалице од милион делића (илити пузле).И да „Ми не треба да гајимо наду да ће се све средити и кренути правим путем“. И да они неће стати. И да „Неће бити конструктивног разговора са Западом. Ради се о балансирању на граници политичке и економске трговине. Што буде чвршћа позиција Русије, по овим и оним питањима, тим више биће помирљивији западни партнери“ – дакле, битку за нашу цивилизацију сад води сила у виду државе Русије. Битка за језик иде уз то, али не можемо сви бити генерали.
P.S.Наравно да термин “телевизор” није само латинског већ и грчког порекла, управо о томе сам говорио (глобализација, као историјски процес). Да буде забуне 🙂
@слободан млинаревић: Жао ми је што то морам да кажем, али Хрвати су далеко бољи и еластичнији у превођењу – похрваћивању страних појмова и веома су уздржани у некритичном, па још и накарадном прихватању страних термина (као што је ова “пузла” – уместо онако како се изговара на енглеском – “пазл”). Они за jigsaw puzzle једноставно кажу “слагалица”. Што да не? Уосталом – ево и другог примера: football = ногомет. Далеко интелигентније од српске идиотске транскрипције: “фудбал”! Јер “фуд” је на енглеском храна -па у укорењеној српској тракскрипцији то звучи ка да се ногом уствари шутира храна! Шта фали ногомету??? Али – све ћирилицом!
Господине Дубињанин, тачно је да Хрвати то раде, али само да би се разликовали од Срба. Термину “ногомет” недостаје много тога. На пример фудбал, као игра (игра као game ако ћемо у детаље) није настао у Хрватској, па ни у Србији. Савремени организовани спорт јест енастао у Енглеској. Могли би фудбал да назовемо “стопалолоптање” можда (јер фудбал по вашем је пре лоптање храном него ШУТирање хране, упадате у сопствену замку)? И кроз спорт се могу посматрати глобализацијски и глобалистички процеси. Сматрам, да, на крају, Бог све поравна.. но то је дуг процес, који ми усмеравамо и ометамо. Но о глобализму (иако се то дотиче теме коју горњи текст покреће) на другом месту. Шта, дакле са анализом руских аутора. Можда, једноставно признајмо, нема јој се шта много додати. Поздрав!
@слободан млинаревић
… Сами сте употребили ИНТЕРНЕТ и ТВ. Ниједно није на српском…
Naravno, nije prvo moguce a ni potrebno ici na izbacivanje vecine stranih reci. Pogotovu je nepametno to pokusati uraditi sa onima koje dolaze iz klasicnih jezika kao sto je grcki. Ali kao sto su strane ruzne reci usle “odozgo” i zagadile svakodnevni narodni jezik tako mogu i da se proteraju, opet odozgo (tv, radio, novine, zvanicne internet stranice itd). Na primer, “sat” se odomacio jos od turskih vremena, ali uporna upotreba “cas”-a ce ga ukloniti. Ili rec “lider”, nasa rec “vodja” ima isto znacenje, no “lider” mora da zvuci ozbilnije i zvanicnije polupismenim novinarima. “Lider”-a treba ukloniti zajedno sa polupismenim novinarima. No ovde promasujemo temu koja je o Srebrenici ali ne o jeziku. Medjutim, slugeranjsko prihvatanje stranih uticaja je ono sto je pogubno — na planu politike ovi nase vodje pretvaraju u antinarodne izvrsitelje tudjih interesa. Na planu jezika, upotreba “puzle” nas cini puzavcima jer, zamislite tu strahotu, ne mozemo prodavacici da objasnimo koju slagalicu hocemo (@Dubinjin)!
I jos @Dubinjin: “Битка за језик иде уз то, али не можемо сви бити генерали.”
No samo da konstatujem, vi ste se ipak samo-postavili za jednoga
Opet na brzinu predajem ove komentare, pa sam gore na kraju stavio @Dubinjin a trebalo je @Јован Илијин — svima izvinjenje zbog ponovnog stavljanja komentara. Ali se ne mogu oteti utisku da je “puzla” u srbskom jeziku nakaradnost s kojom moze da se meri samo “cirlidersica”. Dodatno iritira cinjenica da je “puzla” ovde dopuzala iz ruskog teksta sto ce reci da se i Rusi ne manje od nas poklanjaju idolu konzumerizma po cenu bacanja svog jezika pod noge trgovaca iz engleskog govornog podrucja. Prevodilac teksta je mogla lako da izbegne ovu rec, ali umesto toga, mora da je (u prevedenom tekstu) objasni citaocima, mada tvrdi da se puzla odomacila medju Srbima. Nije li to protivrecno? Namece se zanimljiva paralela, s obzirom na to kako nam je tesko da prihvatimo cinjenicu (ili samo ideju) da i mi pravimo cak ne greske, nego greskice — da bismo ostali dosledni moracemo vise razumevanja imati za rimskog papu, jer kad je nama problem priznati puzlu za ono sto jeste, kako li bi on jadnicak mogao sam da prizna sve greske nagomilane za tisucu ljeta….
@ Don Quixote
Поштовани,
Надам се да сте сагласни да су ваша четири (и осталих седам) коментара сасвим довољна да кажете шта сте мислили о “пузли” и кварењу језика, на сасвим погрешној теми и тексту.
@ сви
Надам се да ће бити и неки коментар текста Ј. Пономарјове на врло важну тему: ако буде таквих, проћи ће; у супротном, на овом чланку неће бити више коментара који се не држе теме (и) текста.
хвала свима на разумевању,
Александар Лазић
Поштовани Г. Лазићу,
Сребреница се дешавала током три године а има већ двадесет година како је окончана њена последња (али не и најкрвавија) епизода. Чланак гђе. Пономарјове сажето приказује основне истине ових ратних дешавања и делимично карактеризује закулисно шибицарење Запада о овој теми… Ово је све било познато још 1995-те многим Србима који су можда били од рата далеко географски али врло близу извору поузданих информација, и којима овакве вести нису и новост. Узгред, број наведен у тексту од 500-700 убијених заробљеника је увећан скоро два пута у односу на податке којима је располагала ВРС. Информациони рат и примитивна харанга коју Запад без икаквих ограда води према Србима најзад наилази на одмерен и организован руски отпор. Те напоре наравно треба поздравити, укључујући ту и превођење и објављивање текстова. Али, као минорна под-тема јавила се несретна “пузла” као оваплоћење у малом духа немара према благу сопственог језика. Ја сам се закачио за њу видећи некритичко прихватање окупаторских термина у ширем контексту, као знак поданичке сервилности пред (меркантилној, политичкој идеолошкој) премоћи Запада и као метафору да се нешто више каже о тој страни наше стварности. Било је још неколико других занимљивих мишљења, и мислим да смо могли ту размену (иако сурогат правог разговора) продужити још мало без штете за било кога. Но схватам и потребу да се испоштује правило “држања теме”, па бих поставио (добронамерно) питање — “Да ли би било могуће отворити посебну рубрику (Сваштара?) где би се преусмерила “неподобна” мишљења, уместо да се бришу или блокирају, а дискусија настави уз минимум цензуре и самоцензуре”? Свако добро.
@Don Quixote
Верујем, да се сви слажемо по питању “држати се теме”. И није чудно, што нас неки детаљ повуче или одвуче од теме. И неке ограничења могу и да постоје. Идеја о посебном месту СВАШТАРА је заиста занимљива, али се за мене поставља питање, колико би у спровођењу те идеје био оптерећен модератор, а колико ми је познато господин Лазић све сам ради. Мислим, да му не треба и ту обавезу натоварити. Рекао бих, да је једноставније, да у свим сличним случајевима, онај који у тексту примети нешто вредно “разговора” непише мало опширнији коментар, исти да се постави као основни текст и да онда по том питању наставимо разговор. Ракао бих, да има приличан број оних који опширне коментаре добро и разумљиво пишу, па би и овим случајевима, могли да помогну.
@ Don Quixote
Поштовани господине,
Хвала на коментару и (укупном) разумевању.
1. Г. Млинаревић је добрим делом одговорио уместо мене: то што Ви предлажете заправо је форум (или мини-форум), ја то не могу да постигнем, и овако је све напрегнуто до пуцања.
2. Што се тиче аутоцензуре и цензуре, лако ћете се уверити да је на 95 одсто (ако не и више) сајтова забрањена прича на тему уређивачке политике. (А ово о несрећној “пузли” је управо то, критика уређивачке политике.)
И број обрисаних коментара је минималан, то мислим да знају сви на овом сајту, а трајно блокиран није нико од кад постоји сајт. (Тренутно су само два коментатора стављена у “карантин” у смислу да се њихови коментари морају прегледати пре пуштања, и то Вам јамчим да су веома добри разлози.)
3. Схватите да у крајњој линији није поштено ни према госпођи Пономарјовој да на њеном тексту о Сребреници пишемо о језичком кварењу. Уосталом, данас ће бити текст Д. Збиљића на ту (или сличну) тему па наставите тамо – додатно мислим да се Стању ствари многе ствари могу замерити али да не стоји да се не бавимо довољно језиком и/или писмом.
срдачан поздрав,
Александар Лазић