Мишина указује да је број сребреничких жртава „унапријед задат“ и пласиран да би српски народ био проглашен као злочиначки.
„Планери медијске хајке желели су да српски страдални народ направе злочиначким, па су, поред осталог, тај број прогласили светим и недодирљивим. Уосталом треба упоредити број страдалих који је исписан на самом улазу на гробље у Поточарима са бројем надгробних споменика“, рекао је Мишина за „Вечерње новости“.
Према његовим ријечима, имајући у виду тумачење угледних познаваоца геноцида и Холокауста Ефраима Зурофа и Јехуде Барака нема потребе понављати да се у Сребреници није догодио геноцид.
Говорећи о западњачком инсистирању да се у Сребреници десио геноцид, у чему највише предњачи Велика Британија, која је иницијатор резолуције о Сребреници, Мишина подсјећа да је Лондон био на страни САД у процесу распада Југославије, па и у бомбардовању српских положаја у Републици Српској Крајини и у БиХ.
„У медијској харанзи против српског народа тих година су посебан успех имали Енглези“, подсјећа Мишина.
Он оцјењује да англоамерички диктат подржан из Берлина нема основу, јер се тиме прећуткују српске жртве, а од Срба страдалника се праве злочинци.
„Потом следи захтев за промену Дејтонског споразума, унитаризација БиХ, одлазак преосталих Хрвата из централне БиХ и Срба из Федерације… или нешто сасвим треће – нови рат“, сматра Мишина.
Он је упитао да ли се до сада иједан припадник бошњачке политичке елите одредио према злочинима сопственог народа?
„Историја нас учи да су сазнања о прошлости променљива категорија. У тој равни можемо и треба да без острашћености разговарамо о Сребреници новим сазнањима и детаљима, а да при том не заборавимо трагичну прошлост 20. века – посебно Јасеновац“, нагласио је Мишина.
Када је ријеч о предстојећем обиљежавању акције хрватске војске и полиције „Олуја“ и чињенице да Запад ово не третира као геноцид, Мишина каже да се однос англоамеричке и њемачке политике у грађанском рату у Хрватској и БиХ и сврставање на хрватску и муслиманску насупрот српске стране може схватити кроз однос према српској трагедији са почетка августа 1995. године.
„То је јасније када се има у виду и агресија на Србију 1999. године, јер се у свакој сфери, посебно медијској прећуткује српска трагедија, али и геноцид извршен над српским народом. Уосталом да ли су војници НАТО бирали пол и старост својих жртава? Зар се то не може сврстати под појмом геноцида које су 1948. године утемељиле УН?“, упитао је Мишина.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-549