Саопштење за јавност из Кабинета Патријарха српског
Дубоко Нас је забринула вест о планираном затрпавању темеља базилике близу Беле Паланке ради новог аутопута коридора 10 према Бугарској.
Фото Т. Тодоровић/Политика
Ова ранохришћанска светиња откривена je пре три године и сведочи о континуитету хришћанске вере на овим просторима. Дакле, реч је о важном и изузетно значајном археолошком локалитету и стога осећамо обавезу и одговорност да укажемо на чињеницу да је затрпавање остатака ове базилике неприхватљиво и молимо надлежне да што пре пронађу алтернативно решење којим би се конзервирани остаци базилике адекватно заштитили и сачували, а не да се покрију асфалтом чиме би била нанета огромна штета нашем духовном и културном наслеђу које смо дужни да чувамо и сачувамо за будуће генерације.
Коридор 10 прегазио базилику
У Републичком заводу за заштиту споменика Србије поништене све одлуке нишког завода о забрани радова на комплексу ранохришћанских гробница, чиме је дозвољен наставак градње пута
Ниш – Изградња Коридора 10, ауто-пута и магистралне саобраћајнице од Ниша према Пироту и Димитровграду, биће настављена преко богатог и значајног археолошког локалитета „Кладенчиште” близу Црвене Реке, између Ниша и Беле Паланке. Иако су радови на овом делу будућег Коридора 10 прекинути одмах пошто је археолошко налазиште откривено 2012. године и потом започета истраживања, Завод за заштиту споменика Србије у Београду поништио је сва у међувремену донета решења о забрани радова које је донео Завод за заштиту споменика културе у Нишу.
То практично значи да ће вредан археолошки локалитет бити затрпан и за сва времена остати под земљом због изградње Коридора 10! Археолог Тони Чершков из нишког завода чак тврди да базилика и друге археолошке вредности неће бити само затрпани, већ и срушени.
Ко му је крив кад је насред пута: археолошки локалитет „Кладенчиште” (Фото Т. Тодоровић)
На локалитету „Кладенчиште” налази се археолошки комплекс из ранохришћанског периода од 4. до 6. века нове ере. Сам локалитет је вишеслојан јер су у досадашњим истраживањима регистровани остаци из гвозденог доба, касне антике, ранохришћанског периода и раног средњег века. Ископавања су обављена 2013. године и већ на самом почетку истраживачких радова констатовано је да се ради о сакралном објекту. Касније, исте године, откопана је базилика – једнобродна грађевина која је имала припрату, претпростор, брод и апсиду, након чега су радови настављени изван базилике. Тада су се указали и остаци зидова. Из тог разлога завод је издао конзерваторске услове са задатком да се истражи цео комплекс, речено нам је у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу.
У наставку истраживачких радова на археолошком локалитету „Кладенчиште”, истичу у нишком заводу, откривен је велики атријум у чијем су се централном делу указали остаци стопа носећих стубова самог портика. Због тога је у овој установи септембра 2013. године донето решење о обустави радова.
Иако ископавања и истраживања нису завршена, Републички завод, који није надлежан, донео је одлуку да се базилика прекрије са два метара песка и да преко ње пређе ауто-пут! У жељи да рашчистимо ко је надлежан, а ко није, успоставили смо преписку са Републичким заводом и формирали нашу комисију у складу са чијом проценом су прописане мере заштите на основу законских овлашћења и наложен наставак ископавања на „Кладенчишту”. Инвеститору радова понуђене су две могућности: заштита и презентација локалитета у изворном облику или измештање одговарајућом методологијом. Истраживање је настављено у новембру прошле, а почетком ове 2015. године Коридори 10 поднели су захтев за понављање поступка и измену решења из 2013. године о обустави изградње ауто-пута. Наш завод је тај захтев одбио јер не постоје нове околности. И поред тога у Републичком заводу за заштиту споменика занемарили су све што се између 2012. и 2015. године догађало на овом вредном археолошком локалитету и донели су решење о затрпавању базилике, истичу у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу.
Посебно наглашавају да су најеминентнији стручњаци из наше земље, попут проф. др Михајла Миленковића, проф. др Чедомира Васића, мр Александра Алексића, били чланови комисије која је формирана 2013. године и која је валоризовала археолошки објекат на локалитету код Црвене Реке. Из којих разлога је дошло до нове, потпуно неочекиване одлуке Републичког завода за заштиту споменика Србије о затрпавању значајне и вредне археолошке баштине и наставку изградње аутопута на Коридору 10, није им познато.
Тома Тодоровић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-51J