Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић (Фото: Лична архива)
Црква са разумевањем гледа на брижни однос житеља насеља Савинац и шире јавности, за храст који се налази у поменутом месту, а на пројектованој и за изградњу сагласностима и дозволама одобреној траси ауто-пута на деоници Љиг – Прељина. Мештани овог краја знају шта за њих представља овај храст. Штета је што ово вишестолетно стабло није у евиденцији законске заштите и што код израде планске документације овог краја нико није указивао на храст и његову заштиту. Небрига мештана исказана је и тиме што храст већ деценијама нема карактер записа.
Болест која је притисла сам храст, сами радови у којима је исти поткопан као и штетне материје које ће се јављати након пуштања у рад поменуте саобраћајнице, сигурно ће му приближили животни крај.
Још код стварања света Творац је биљну и животињску врсту ставио у службу човека који треба да поштује своју прошлост, али да мисли и на будућност. Нико не треба да се хвали тиме што чува стару, оронулу кућу из поштовања према своме деди, већ треба да тежи да сагради нову кућу, показујући тиме да мисли на своје унуке. Познато је и у новијој историји нашег рода да су многи важни објекти међу којима и манастири измештани у реализацији животних потреба.
Важно је да се у овом случају религиозно одвоји од сујеверног. Храст не може бити црква нити светац. Храст се не може сматрати светињом. Светост припада људима јер су они освећени Духом Светим.
Ако је код храста некада била литија, она то може бити и у будућности у непосредној близини. На новоопредељеном простору требало би да буду засађени нови храстови међу које ће се поставити и заштите од пропадања, а од стабла постојећег храста начинити мала крајпуташица са крсним знаком. Новоустановљено место окупљања мештана може да буде и одмориште за путнике. На тај начин ће бити подигнут велики споменик и храст ће много дуже живети него у постојећем виду.
Радоваће се Земља и Небо ако овај ауто-пут да свој допринос побољшању животног стандарда и заустави даљи пад броја становништва у овом крају. Мештани Савинца и околине заједно са локалном самоуправом и ресорним министарствима треба да заштите од даљег пропадања зграду основне школе и уреде унутрашњост, историјски важног храма брвнаре у Такову.
Главни и одговорни уредник „Телевизије Храм”
Михајло Митровић: Не сеците нам храст
Објављено је да ће ових дана бити посечен храст на Коридору 11. После дугог ћутања и замајавања народа, на препад је објављено да ће храст коначно бити посечен.
Архитекта Михајло Митровић (Фото: Политика)
Ово је последњи апел и молба да се то не чини. Налогодавци овога чина, немате право на овакву врсту вандализма. То није ваш храст, то је наш храст.
Проблем је врло лако решити ако то ненадлежна политика дозволи. Врло је једноставно аутопут код храста прекинути за око 200 метара, два краја овога пресека повезати обичним путем са ограниченом брзином, и поред храста направити одмориште, претварајући тако ову спорну тачку у туристичку дестинацију забележену на свим путним картама.
Заборавили сте да вам није сметало што је за читаву деценију на врло кратком аутопуту Београд-Нови Сад било десетина озбиљних препрека: обилазница, служења једном траком, лавиринтом чуњева кроз које се годинама пролазило, а сад вам смета нешто што је национални интерес.
Имају ли грађани Србије право да једну своју народну светињу бране од лукавих политичара, необразованих путара, недоучених „стручњака“ из министарстава и Завода за заштиту природе.
Понављам, храст је наш, нас преко 90 одсто грађана. Нисте нас анкетирали, нити сте правили референдум да видите расположење свог народа. Немате апсолутно овлашћење да дозволите да неколико нецивилизованих људи то самовољно спроведе, зато молимо надлежне државне институције да спрече овај неразумни скандал.
Подсетићу вас да сам, када се спремало рушење платана испред угледне новинске куће „Политика“ 14. септембра 1968, објавио у „Политици“ сличну молбу да се заустави намеравано сечење старих платана.
Сутрадан, захваљујући једном часном руководиоцу, заустављено је сечење. Погледајте данас како ти моћни платани изгледају и како са такозваним београдским Бермудским троуглом, чине најлепши београдски сквер.
Може ли се данас у овом смутном времену наћи рука која ће једним потезом пера зауставити ову најављену српску срамоту?
Председник Академије архитектуре Србије
(Политика, 27. 6. 2015/ФБ Репортер, 4. 7. 2015)
Стеван Николић: Таквих храстова пуна је Србија
Поводом текста „Не сеците нам храст”, од 27. јуна
Скоро је невероватно са којим заносом и патетиком арх. Михајло Митровић планирану сечу храста на траси ауто-пута код Савинца диже на ниво националног проблема. Он директно, као универзални стручњак, оптужује неодговорне политичаре, необразоване путаре и недоучене стручњаке из министарстава и Завода за заштиту природе, који су се уротили да посеку храст, који је ,,национални интерес Србије и народна светиња”. Све то назива вандализмом, антицивилизацијским чином и неразумним скандалом, „неколико нецивилизованих људи се одлучило да то самовољно спроведе”. Зато моли надлежне државне институције да спрече овај ,,неразумни скандал и најављену српску срамоту”. И све то поткрепљује високом функцијом председника Академије архитектуре Србије.
А ево какво решење предлаже уважени архитекта: ,,Ауто-пут код храста прекинути за око 200 метара, па два крака повезати обичним путем са ограниченом брзином, па поред храста направити одмориште и туристичку дестинацију”. Другим речима, посетиоци треба да уживају у хладу моћног храста у лепо склопљеној крлетци прашине, аутомобилске буке и гасова, што би наравно убрзавало његово сушење.
Морам подсетити шта су чињенице и решења. Прво, нема места збуњивању народа о којем говори архитекта Митровић, а друго, нема разлога да храст, кад се већ нашао на траси, буде препрека да се ремети техничко решење ауто-пута.
Суштина стручних ставова и чињеница је следећа. Храст у Савинцу није храст запис, нити је под заштитом као природна реткост. Ни већина мештана не зна да је то стабло запис, само је о томе чуло у овој кампањи, а власник стабла је од инвеститора добио солидну накнаду за сечу.
Оцене стручњака су да је храст моћно стабло, маркантних димензија и дубоке старости, али са јасним знацима сушења и пропадања. Ако би се прихватио предлог Митровића, као и ранији, невољни предлог Веље Илића (о техничкој огради и раздвајању на две траке ауто-пута), само би се драстично убрзало његово сушење. Таквом техничком изолацијом стабла променили би се микроклиматски, педолошки и хидролошки услови подземних вода његовог разгранатог кореновог система. Тиме би се смањила влажност подлоге, а повећала површинска загађења. Моћних храстова као што је савиначки пуна је Србија, али се секу за разне потребе, посебно код изградње путева, водних акумулација и других великих објеката, као и на сектору ауто-пута од Љига до Такова, али је за неке важан само овај храст. Морају се уважавати законитости савременог техничког развоја и принципи самеравања еколошких и друштвених интересанационалног, регионалног и локалног значаја, па ето и на примеру једног стабла, за које се тако патетично залаже аутор текста Митровић.
Научни саветник, директор Републичког завода за заштиту природе (у пензији)
Стеван Николић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-51O