Као да се нека гадна сенка надвила над нашом Црквом. Ово време нема слуха за символе и за духовна виђења. Све се своди на ефикасност у постизању циљева. И опседнутост рејтингом.

Један од практичних циљева је и „смањивање рејтинга“ Цркве у српском народу. Тај рејтинг је у дугом периоду био успешно оборен на безначајне проценте, а затим се подигао, па опет се мало спустио. У сваком случају, и сад је за неке центре моћи са стране, али и за неке одавде, још увек превише висок. Потенцијална препрека за несметано ефикасно спровођење циљева. Којих тачно и ко их је поставио – не знамо тачно. По медијском ђубрету чепркамо и проналазимо делиће слике коју заједнички, и свако за себе, склапамо у нешто колико-толико смислено. Без обзира да ли нам се свиђа или не свиђа, али да има макар неки смисао.

Тешко нам је кад посумњамо да на „обарању рејтинга“ практично и прилично ефикасно раде и неки људи изнутра. Из саме Цркве, па и из јерархије. Да ли је то могуће? Зашто то раде, ако раде? Да ли из незнања, или из интереса? Да ли су уцењени? Свеједно – али како је могуће да су сви они други, да смо сви ми остали, толико слаби да не успевамо да зауставимо разорно деловање прикривених центара моћи и њихових „кртица“. Некад су „обарали рејтинг“ наоружани људи у кожним мантилима, а данас то раде робови у медијским фабрикама, на пуцање прстију невидљивих Чаробњака. Прејудицирања догађаја, лажне вести… Неуморни су данас ученици Фројдовог сестрића Едварда Бернејза и Хајнриха Химлера.

Црква је до краја историје. И ништа је не може победити. Али отровни облаци могу да је круне, да праве расколе, да саблажњују и удаљују од Христа слабе, да збуњују или паралишу јаке. Не можемо а да се не сетимо речи нашег великог пророка, који је погледом човека „који је видео Бога“ прозирао далеко у будућност:

„Ова светска држава водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве. Јер уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, Неуједначитељ и Неуједначиви. Јер, како би се могла уједначити истина са лажју? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи…
И Син Човечји када дође изненада и убије „сина погибељи”, последњег тиранина људи, да ли ће наћи веру на земљи?

Наћи ће је, али не у раскошним литургијама и псалмодијама, него у храмовима људских срца и у шаптању људског језика. Јер Црква Његова почела је мучеништвом и завршиће мучеништвом, света браћо моја“.

Велика је ствар данас не саблазнити се, не повлачити се, не улазити у расколе, него сачувати свест о томе да смо ми јединствени Богочовечански организам, који ће опстати до краја Историје и превести све који му припадају и који то заиста желе у Царство Божије. Да се ради о организму коме је глава човек могли бисмо и да се уплашимо кад као сад завлада нека болест. Али пошто му је глава Бог – узрок и одржавалац сваког живота, немамо чега да се плашимо. Болест ће проћи. Треба да издржимо. И да сачувамо љубав, па и за непријатеље своје. Само по љубави нас Бог познаје и само по љубави једни друге можемо да препознамо. Уосталом, још није стигло најтеже.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ZV

Categories: Преносимо