Грчки референдум: Ако желите да вас погубе, гласајте ДА; ако бисте радије да извршите самоубиство, гласајте НЕ
Влада СИРИЗЕ је поново прибегла озлоглашеној „креативној нејасноћи“ („creative ambiguity”) – то је онај израз који је користио грчки министар финансија Јанис Варуфакис током преговора са повериоцима. Овај креативно нејасан референдум, који је објавио премијер Алексис Ципрас, поново оставља народ Грчке у забуни о ономе шта то ова влада стварно жели.
Гласачи 5. јула треба да одговоре на следеће питање: „Грчки народ се овим пита да ли прихвата нацрт документа о споразуму (agreement) који су понудиле Европска комисија, Европска централна банка и ММФ на састанку Еврогрупе одржаном 25. јуна?“
Како влада предлаже, они грађани који одбијају предлог тих институција ће гласати „Не одобрити/НЕ“, док ће они који прихватају тај предлог гласати „Одобрено/ДА“.
Тај референдум (referendum) је паметан потез грчког премијера, јер он служи као добро оружје у преговорима. Ако народ Грчке одлучи да каже НЕ договору који предлажу зајмодавци, онда ће грчки тим за преговарачким столом седети са мандатом који европски партнери и ММФ не могу да порекну.
Нажалост, у понедељак 6 јула, када се објаве резултати референдума, неће бити никаквог преговарачког стола за којим чекају грчки преговарачки тим.
Човек се мора запитати око тренутка који је Алексис Ципрас (Alexis Tsipras) изабрао да прибегне референдуму. Та идеја о референдуму почела је да кружи пре око месец дана – онда када је влада Грчке имала много времена да упита грчки народ да ли заиста хоће да крвари још мало, да би се тако обезбедио договор и остане у Еврозони (Eurozone). Референдум би се тако одржавао уз банке које су отворене, са пензионерима који нису забринути да ли ће добити своје пензије, и са грађанима који се не плаше за судбину својих улога у банкама.
Међутим, сада – референдум ће бити одржан после седам дана ограничавања капитала (capital controls), редова по самопослугама и бензинским пумпама, уз празну државну касу и државу која не исплаћује дуг ММФ-у. То ће бити референдум усред гадне пропаганде (odious propaganda ) обеју страна и уз даљу поларизацију већ ионако поларизованог становништва.
Осим тога, тај референдум се заснива на непостојећем папиру (a non paper). Још увек није јасно на који ћемо предлог казати ДА, или НЕ. Било би поштено кад би грчка влада обзнанила стварне предлоге које су поднели зајмодавци, како бисмо могли да одлучимо о чему то у ствари гласамо. Магловите оптужбе о ономе што зајмодавци желе – о немогућим повећањима ПДВ-а, и огавним смањивањима пензија – нису основа о којој би се могло одлучивати.
Последњи предлог који је Грчка понудила би довео до 8 милијарди у приходима, док зајмодавци траже да то буде 9 милијарди. Другим речима, договор је био тако близу, да разлика од 1 милијарде изгледа неважна после толико жртава који је народ Грчке већ поднео.
Уз то, грчка влада наговара људе да гласају НЕ (vote NO ) у том референдуму. То није баш веома демократски. То је као када би се рекло: не желимо договор уз мере строге штедње, и тражимо да на то кажете НЕ. Другим речима: немамо храбрости да сами одлучимо, па – молимо вас – помозите нам да кажемо НЕ онима који нас уцењују и желе да нам задаве земљу. Ма то било и мало доцкан…
Истина је да многи Грци не могу да поднесу више никакве мере строге штедње. Желели би да зезну зајмодавце и напусте евро. Али – питање је: а шта затим?
Током последњих пет месеци, Грци живе у једном парадоксу: имамо владу која тражи финансијску помоћ од оних које и сама демонизује. Током пет месеци смо преговарали са „уцењивачима“, „лопужама“, „лажовима“, „нељудским технократима“ који не поштују демократију и желе да убију грчко друштво.
То исто важи и за народ Грчке. Јавно мњење се променило против Европе, али – ти исти људи пружају руку према Европи и траже још више помоћи од ње.
Тачно је да се Европа пред крај преговора показала у ружном светлу. Једва да су нешто попустили у осетљивим питањима као што су пензије и радно законодавство. Па ипак – током тих пет месеци влада Грчке никада није формулисала неки план којим би се земља могла одржати на површини уколико до даље помоћи од зајмодаваца не дође. Уместо тога, Атина је провела пет месеци у теоретисању, афоризмима, бескорисним комисијским састанцима о државном дугу и џапању са опозицијом о безначајним техничким питањима. Није било никаквих припрема за одбрану против банкрота. Чак и ако је, како неки кажу, СИРИЗА заиста све време и имала неки тајни план да нас врати у драхму, нису предузети никакви кораци у правцу националне валуте.
Другим речима, ако кажемо оно „поносно НЕ“ које СИРИЗА захтева од Грка, шта ће се десити сутрадан? Да ли ћемо банкротирати? Да ли ћемо се вратити у драхму? Да ли ћемо се вратити за преговарачки сто? Шта ли ће се то тачно десити?
А – рецимо да већина Грка каже ДА на ону понуду. Шта онда? Да ли ћемо молити наше европартнере да нас приме натраг у стадо? Да ли ће они тражити од Ципраса да се јавно извини за све оне ружне речи о вођама ЕУ и министрима финансија? Да ли ће Жан-Клод Јункер почети да га поново грли и љуби пре званичних састанака ЕУ? Да ли ће они почети да нам шаљу више евра?
У овој ситуацији – то само Бог зна. И само ОН може да спасе нас – луде Грке.
Са енглеског посрбио: Јован Качаки, Крф, Грчка
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
- Никос Арванитес: Тактичко „попуштање” тврдог немачког става? (Балкан магазин, 30. 6. 2015)
- Александар Меркурис: Шта је Русија понудила Грчкој? (Нови стандард, 30. 6. 2015)
- Грци немају више шта да изгубе (Спутњик, 30. 6. 2015)
- Јирген Хабермас: Лек за Грчку (Пешчаник/Нови стандард, 29. 6. 2015)
- Оливер Вуловић: Молитва за Грчку (Нови стандард, 29. 6. 2015)
- Алексис Ципрас: Референдум за суверенитет и достојанство грчког народа (НСПМ, 29. 6. 2015)
ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 2. 7. 2015. у 2:19 – на крају шестог пасуса уместо погрешног „улога у банке“ стављено је „улога у банкама“.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Yb