Како балкански народи могу заједно да раде на одбрани права за сопствену визију свијета
У српском граду Новом Саду по четврти пут одржава се један од водећих научних и образовних скупова Фонда Горчаков – „Балкански дијалог“. На живописној обали Дунава окупило се око стотину младих стручњака из 15 земаља, који се баве међународним односима, политикологијом и новинарством.
Толики број учесника представља својеврсно признање за напоре Фонда Горчаков у ширењу контаката између младих стручњака земаља из региона. Платформа за успостављање међусобних веза, која је покренута прије три године, све је привлачнија за балканске јавне дипломате.
Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин назвао је водећим стручњаке који се баве међународним односима. Напоменуо је да Фонд Горчаков сваке године све активније дјелује на Балкану, посвећујући Србији све више пажње.
Дипломата се нада да ће се оваква врста дијалога проширити у будућности.
Александар Чепурин је поставио једну од најважнијих тема дискусије, назвавши је актуелном. По његовим ријечима ми живимо у периоду великих геополитичких ломова. Отишли су у прошлост покушаји формирања једнополарног свијета.
Познате су симпатије овог дипломате према земљи у којој службује. Амбасадор је са посебном топлином говорио о Србији, њеном мјесту у савременом свијету. Русија је увијек сматрала да је јака Србија битан елемент за напредан Балкан, рекао је он.
По мишљењу Александра Чепурина допринос српског народа историји Европе храбро се може назвати изузетним. Због тога нико не може вршити притисак на Србију у моралном смислу. И нису Срби ти који требају да се кају за шта их стално прозивају, закључио је он.
С тим да су Србија и Русија већ уморне од љутње и извињавања, сложио се и замјеник извршног директора Фонда Горчаков Роман Гришењин. Он цитира бесмртне ријечи руског канцелара: „Русија се не љути, Русија се усредсређује“.
Москва и Београд добро разумију међусобне активности као учесници у спољној политици. И „Балкански дијалог“ у том смислу представља одлично мјесто да се јавност Србије упозна са руском позицијом у најширем смислу те ријечи. Према мишљењу Романа Гришењина „мека моћ“ наше земље састоји се у томе да Русију представи као привлачан цивилизацијски пројекат. Кораци које предузима Москва у спољној политици одговарају девизи Фонда Горчаков: „Мир и праведност“.
Свакако, проучавање Балкана је предмет научног интересовања многих стручњака у Русији. Охрабрујуће је да су у републикама бивше Југославије многи експерти изабрали Руску Федерацију и њену спољну политику као теме својих радова.
Оснивач организације „Српски код“ Млађан Ђорђевић, који је узео директно учешће у организовању „Балканског дијалога – 2015“, изјавио је како је компликовано за једним столом окупити народе из региона за искрен разговор. При том, ти народи само уједињени могу бити поуздан савјезник и са подршком Русије. А огромну пријетњу тој крхкој сарадњи представља фалсификовање историје.
Емоционалан је био наступ Мирослава Паровића, познатог српског политичара, једног од оснивача фонда „Достојанство“. Он је Балкан назвао тачком која спаја Исток и Запад, Сјевер и Југ, Европу и Русију.
По ријечима говорника видимо како се сада полако спушта гвоздена завјеса. Ето због чега је организовани дијалог у Србији одлична шанса да се покушају наћи решења за читаву Европу.
Мирослав Паровић је увјерен да садашња нестабилност и покушај уношења раздора међу балканским народима имају своје заговорнике. Управо сада се решава да ли ће Балкан постати трговачки пут између Истока и Запада или ће остати запостављени дио континента. У томе веома важну улогу има дио елите, како наводи, која се није продала Западу. Она ће моћи да одбрани право да се остане свој, да се сачувају своје вриједности и традиција.
„Ми се боримо за свој начин живота, за право да свијет схватамо на свој начин. Ми штитимо наше балканске позиције, самосталност и коначно кључне вриједности Европе“, подвукао је говорник.
Мирослав Паровић се осврнуо на кримско питање. Присаједињење Крима Русији назвао је најважнијим догађајем у свјетској историји од пада Берлинског зида. Политичар сматра да се по читавој Европи поводом тога и врши притисак путем средстава јавног информисања. Због тога је важна солидарност и ближа сарадња са Русијом, истакао је он.
Са руског посрбила: Нађа Конатар
Милана Бабић: На маргинама конференције „Балкански дијалог 2015“
Разговори на маргинама, на паузама научних скупова, често су, по значају сусрета и дубини разговора, на нивоу научних излагања. Сусрете унутар научног скупа Фонда Горчаков „Балкански дијалог 2015“ у Новом Саду пратила је опуштена атмосфера и отвореност за расправе и сучељавања.
Посебан тон научно-образовном скупу дало је присуство руског амбасадора у Србији.
Амбасадор РФ у Србији Александар Чепурин и Милана Бабић (Фотографија: Евроазија.инфо/Стање ствари)
Приступачан и спреман за дијалог са свим учесницима, Његова екселенција Александар Чепурин својом ријечју и гестом свједочи о величини и слави Русије. Резолуција о Сребреници, положај српских земаља, ЕАС, оцјена тренутних околности, могућности српско-руске сарадње, глобална помјерања и српски положај, могућност јачег руског медијског дјеловања и улагања – све ове теме у његовом разматрају добиле су адекватан облик и смисао. Сваком питању пришао је трудећи се да тему стави у шири контекст и да дâ јасан одговор.
(Евроазија.инфо/Стање ствари)
Јелена Пoнoмарјева: Русија за Србију није окретање ка прошлости
Јелена Пoнoмарјева, професорка Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Министарства унутрашњих послова Русије, доктор политичких наука, председник Међународног института за развој научне сарадње (МИРНас) на међународној конференцији „Балкански дијалог-2015” у Новом Саду је представила реферат на тему „Повезивање простора: реалност и перспективе евроазијске интеграције”.
„Уједињење потенцијала свих земаља Евроазије данас има суштински значај. Кључна улога сада је дата Балкану, јер управо овај региона представља органски мост између југа и севера, Истока и Запада, а истовремено он представља буре барута у Европи. Значајну улогу у томе одиграла је борба између светских лидера најпре за Јужни ток, а сад за Турски”, саопштила је Пoнoмарјева.
Јелена Пономарјева (Фотографија из личне архиве)
„Не смемо заборавити ни кризу у Македонији, у којој је дошло до истинских сукоба, ни резолуцију о Сребреници – сва та питања се сада покрећу са циљем да се Срби понизе”, сматра Пoнoмарјева. Она је додала да европске земље у Србији редовно одржавају конференције под називом „Србија између Истока и Запада”, при чему оне имају смисао: „Србија између прошлости и будућности”. Зато је, према речима Пономарјове, управо данас толико важно окретати се политичким алтернативама. „Пут евроазијског развоја је за Србију добар пут, јер земља у том контексту може да узима оно најбоље са свих страна”, изјавила је руски експерт.
„После двадесет година свет се поново окреће вишеполарном политичком развоју, без хегемоније једног актера. Али треба бити свестан да на томе треба много радити. Такође је добро имати на уму да пословица ’историја не воли кондиционал’ није сасвим тачна, јер историја често зависи од владара и од тога како је касније представљају”, објаснила је Пoнoмарјева.
Руски стручњак је додала да се о Србији често говори као о малој земљи, али у стварности то није тако. „Сетимо се само Белгије и Шведске, на пример, које играју значајну улогу у светској политици. Зато Србија треба да заступа своју позицију и да штити своје националне интересе”, закључила је Пoнoмарјева.
Душан Пророковић: Нервоза у англо-америчком блоку је велика
На међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду учествовао је, између осталих, познати српски политиколог Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе. „Руска реч” као један од званичних медијских партнера ове конференције наводи основне тезе његовог излагања.
Душан Пророковић (Фотографија: Гордана Јовић)
Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић у своме излагању на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” упоредио је евроазијски и англо-амерички приступ изградњи међународних односа, истакавши да се „евроазијска парадигма темељи на концепту сарадње цивилизација и међуцивилизацијског дијалога, насупрот англо-америчкој тези о неопходности сукоба цивилизација и производње хаоса са циљем да се одржи глобална доминација”. У том контексту Пророковић види судбину Балкана у избору евроазијског концепта.
По речима српског експерта, у времену америчке хегемоније структура светског политичког система је била једнополарна, са једном светском владом, једном управљачком структуром и Западом као глобалном метрополом. „Запад је био центар, глобално језгро, а све остале силе на свету, попут Кине, Русије, Индије или Бразила, могле су само да буду политичко-економске периферије или полупериферије. У крајњој линији то би значило да Кина, Русија, Индија и Бразил не могу управљати сопственом судбином. Велике земље, регионалне силе, државе са дугом историјом и богатом традицијом нису могле да пристану на овакву расподелу. Зато су почеле да трагају за новим парадигмама које ће бити и развојне и филозофске и геополитичке”, сматра политиколог.
Он истиче да је стварање мултиполарног света процес који је тренутно у фази покретања контрастратегије ради потискивања САД из Евроазије. „Иако се посматрачима, људима који се баве дневном политиком, чини како се овај процес одвија споро, ја бих рекао да он напредује врло брзо и одвија се својим током”, тврди Пророковић. „Да је тако показује и нервоза у англо-америчком блоку која је велика. У овом светлу, у светлости превелике нервозе у англо-америчком блоку треба сагледавати појаве нових криза у Египту, Сирији, Украјини, Либији, као и покушај организације обојене револуције у Хонг Конгу пре пола године”.
„Где је ту Балкан?”, пита се Пророковић. „У географском, па и идејном смислу Балкан је западни обални део евроазијске континенталне масе. Међутим, у геополитичком смислу Балкан се налази на размеђу утицаја неколико регионалних сила. Ово је врло важно, јер Балкан се јавља као регион у којем се укрштају различити религијско-културни обрасци, различите цивлизацијске матрице”.
Српски политиколог сматра да је данас Балкан „несумњиво под војном, економском и политичком контролом англо-америчког блока. Међутим, као и у другим деловима света, сведоци смо последњих, пре свега пола деценије, континуалног раста утицаја различитих регионалних сила. У Србији, Бугарској и Грчкој је очито све веће присуство Русије, да кажем само пример, ми у последњих пет година нисмо имали значајнију инвестицију у Србији из западног дела света. Све инвестиције које долазе у српску привреду су из Русије… Немамо чак ни у најавама било какве инвестиције са Запада”.
„Балкан се не може развијати у англо-америчком окриљу”, уверен је Пророковић. „Да је тако нешто могуће, видело би се на примерима Бугарске и Румуније, а Грчка не би доспела у позицију у којој се данас налази. О судбини југословенских држава и свега што нас је задесило да и не говоримо”.
Поред тога, експерт истиче да Балкан трага за новим системом вредности, јер се неолибералне вредности, по његовом мишљењу, нису показале као део решења за наша друштва, већ су, напротив, постале извориште нових проблема. „Са сваком новом иницијативом која долази са Запада ми имамо нову поделу у нашем друштву, било да се ради о породичном закону, хомосексуалним браковима, или било којим другим идејама. Због очекиваног ширења економских веза и учвршћивања канала комуникације преко којих ће се тражити нова решења за наше политичке и друштвене проблеме треба очекивати нове импулсе у везама између Евроазије и Балкана, и што је врло битно, тај процес ће бити у сваком погледу конструктиван и афирмативан”.
„Али, треба имати у виду и већ поменуту нервозу у англо-америчком блоку”, напомиње Пророковић. „До промена у систему међународних односа долази, али треба рећи да су такве промене увек пратила и сукобљавања. Англо-амерички блок неће препустити своје место хегемона без рата. Да додам само, ратови су данас хибридни, и њихов тип је нешто другачији него што је био пре 50 година. Стога, ми се и налазимо усред једног великог рата. Дугорочно, дакле, наша будућност је у чвршћем везивању за Евроазију, наше перспективе у Евроазији су одличне. Међутим, краткорочно, треба очекивати дестабилизацију низа балканских држава, и мислим да је, нажалост, оно што се десило у Македонији тек почетак”.
Рина Бикова
Сергеј Правосудов: Јесу ли руске инвестиције добродошле у Србији?
Сергеј Правосудов, главни уредник листа „Гаспром” и генерални директор Института за националну енергетику, говорио је о српско-руској енеретској сарадњи на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015”. „Руска реч” као медијски партнер ове конференције износи најважније тезе излагања.
Сергеј Правосудов (Фотографија: Гордана Јовић)
Сергеј Правосудов је посветио своје излагање српско-руској енергетској сарадњи и алтернативи коју нуде западне земље на челу са Америком. Он је истакао да Американци и Европљани као главни адут у својим интеграционим процесима наводе „огромну могућност привлачења инвестиција из богатих западних земаља, отварање нових радних места, висок животни стандард… Условно говорећи, свакој земљи се обећава да ће житељи те земље живети као у Немачкој и САД. Али из неког разлога у пракси тако не бива”.
Са друге стране, руске инвестиције се, каже Правосудов, приказују као лоше и погрешне, и стога их ни случајно не треба узимати. „Чак и ако се не нуди никакав други новац, ипак руски новац никако не треба узимати. И нека уопште и немате радних места и нека вам живот буде лош, свеједно ће то бити боље него да узмете новац од Руса и да вам они направе некакав нови пројекат, и да живите добро. Ето тако све изгледа у пракси”.
Највећи део свога излагања Правосудов је посветио компанији НИС. „Мислим да многи овде знају, то је успешан пример инвестиције из Русије”, рекао је он. „У рафинерије нафте у Србији, веома оштећене у бомбардовању 1999. године, је уложено преко милијарду евра чистог новца – то је Гаспром уложио одмах у виду куповине компаније НИС, плус модернизација рафинерија и плус сваке године још и улагање сопствених средстава, које је генерисала компанија НИС – око 300 милиона долара, што се и даље наставља. Рафинерије су модернизоване, рафинерија у Панчеву је почела да производи нафтне деривате европског нивоа и не само да обезбеђује српско тржиште, него и да извози нафтне деривате. Шири се мрежа бензинских пумпи НИС-а, компанија успешно остварује приход, иако је раније била губиташ. Губици ранијих година су у потпуности надокнађени, компанија је почела да плаћа дивиденде. Гаспромњефт има 56% власништва у НИС-у, остале акције припадају држави Србији и српским грађанима, и они добијају дивиденде. До доласка Гаспромњефта НИС није плаћао дивиденде”, истакао је руски експерт.
Он је уједно скренуо пажњу да се „све то може видети на сајту НИС-а, све су то доступне информације, али из неког разлога српски медији пласирају сасвим друге информације. Прва информација је та да је Гаспром мало платио, да је био огроман број инвеститора који су хтели да плате више, али наводно је Влада Србије због нечега, нејасно из ког разлога, продала ту компанију за мале паре”.
Истина је, међутим, каже Правосудов, да нико други није нудио никакав новац. „Осим Гаспрома нико ништа није нудио. Та компанија никоме није ни била потребна”. Напротив, сматра он, сви су били заинтересовани да се српске рафинерије затворе, јер европске компаније већ имају огроман број рафинерија које не раде пуним капацитетом, тако да је природно што су желеле да се српска рафинерија затвори, будући да је оштећена у бомбардовању, да је застарела и не одговара европским стандардима. „Тада би они снабдели српско тржиште својим горивом. То што ће Срби изгубити посао, што се неће плаћати порез, то, наравно, никога није било брига, то је проблем Срба”, истиче Правосудов.
Насупрот томе, он куповину НИС-а наводи као успешан пример инвестиција, будући да је „Србија почела да излази на инострано тржиште и да конкурише са другим компанијама, укључујући и европске познате и успешне компаније”.
Са друге стране, Правосудов наводи и негативан однос српских власти према НИС-у. „Током протеклих неколико година стално се повећава порез. Сваке године се повећава порез за око 13%. Свако од вас може да замисли како би то изгледало када би се сваке године порез на ваш посао повећавао за 13%. Колико дуго бисте у таквим условима издржали? Наравно, приходи НИС-а су почели да се смањују. Друкчије никако не може бити. Ако вам одузимају више новца, мање вам остаје за инвестиције. Прошле године је чист приход компаније НИС био мањи за преко 40%. То није ништа чудно. Почетком ове године је поново повећан порез и очигледно је да ће ове 2015. године приход бити сасвим мали, или ће можда Гаспромњефт бити потиснут из Србије. Треба имати у виду да српска државна предузећа дугују НИС-у преко 500 милиона евра за производе који су већ испоручени. Српска држава, тј. власници тих предузећа, не враћају те дугове, из неких својих разлога”, објашњава главни уредник листа „Гаспром”, и своје излагање завршава закључком да се неће добро завршити уколико српске власти наставе са отвореним потискивањем Гаспромњефта сталним повећавањем пореза НИС-у.
Игор Греков
Никита Бондарев: „Мајдан” у Македонији – главна претња стабилности на Балкану
„Руска реч” објављује текст излагања Никите Бондарева, шефа групе балканских земаља Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), на конференцији „Балкански дијалог 2015”.
Никита Бондарев (Фотографија: Гордана Јовић)
Очигледно је да је данашња македонска криза један од главних проблема Балкана. У руским медијима та ситуација је тумачена на различите начине. Корен свих ових догађаја је тражен, између осталог, и у томе што је Македонија одбила да подржи санкције уведене Русији. Међутим, догађаји су се подударили управо са одустајањем од „Јужног тока” и најавом новог пројекта – „Турског тока”.
У плановима везаним за „Јужни ток” према Скопљу се издвајао мали огранак, док у пројекту „Турски ток” Македонија већ заузима суштински важно место. Сетимо се геополитички мотивисане саботаже пројекта „Јужни ток”, када је на председника Бугарске Бојка Борисова извршен снажан притисак из Брисела (Трећи енергетски пакет) и из САД (Бугарској су у посету долазили Кондолиза Рајс и сенатори Крис Марфи и Џон Макејн). У Македонији, а и шире, приметна је активност албанских сепаратиста. Већина њих протестује у Скопљу, готово све пароле су на албанском језику, тако да је очигледно да у овим догађајима Албанци чине језгро државног преврата. Од прошле године је против македонског премијера Груевског покренут читав талас компромитујућих материјала у јавности, у којима се он оптужује за све и свашта, а све се то ради уз садејство америчких специјалних служби и бугарске службе државне безбедности.
Такође не треба заборављати да кинеска економска експанзија у региону не одговара америчким националним интересима. Кинези су заинтересовани за изградњу кинеске брзе пруге у склопу стварања саобраћајне инфраструктуре која би повезала грчку луку Пиреј са Будимпештом преко Скопља и Београда. Због тога је „Турски ток” један од фактора који утичу на убрзавање дестабилизације политичке ситуације у Републици Македонији путем примене инструмената „стратегије посредног деловања”.
Сама ситуација се у целини развија као низ дејстава која говоре о јединству антируских сила у балканском региону. Геостратешким интересима декларисаних стратешких и поузданих партнера Македоније из Вашингтона и Брисела не одговара јачање руског утицаја на Балкану, те је према томе реализација било ког енергетског пројекта који би допринео ширењу руског присуства у региону и продубљивању руско-европских односа (а „Турски ток” је управо такав пројекат) у директној супротности са вашингтонским геополитичким сценаријем развоја догађаја.
Коначан циљ геополитичке стратегије светске финансијске елите није само контролисање националних ресурса свих држава света, него и строга контрола читавог човечанства путем стварања и одржавања непрекидне светске револуције кроз организовање неопходног светског хаоса или свеопштег грађанског рата, чија се жаришта сада стварају у различитим деловима света. После распада Југославије који је активно подстицан споља, и после појаве мањих неоколонијалних држава и подизања тензије између локалних конфесија и различитих етничких група, на Балканском полуострву је створена идеална атмосфера за оваплоћење западне глобалистичке постмодернистичке и антихришћанске теорије „контролисане нестабилности” ради достизања сопствених интереса и циљева. Њихови данашњи геополитички приоритети на Балкану састоје се у томе да се не допусти даље ширење руског утицаја у региону и да се свим расположивим методама хитно потисне Русија из региона у коме њено присуство има велики историјски значај; да се и даље распарчава Србија, све до њеног потпуног нестанка, јер је држава „малих Руса” на Балкану ризик који они нису планирали; да се створи Велика Албанија, због чега су албанске криминалне структуре данас геополитички партнери Сједињених Америчких Држава у овом региону, и ради чега је потребно сменити садашњу власт у Републици Македонији, јер она више не одговара интересима Вашингтона и Брисела.
Вештачким стварањем пројекта Велике Албаније и пружањем подршке терористичким групама у Босни и Херцеговини, које су део транснационалне терористичке и криминалне мреже, Америка би једним ударцем постигла неколико кључних циљева. Прво, Балкан би био претворен у својеврсни Хартленд Европе, што би омогућило Сједињеним Америчким Државама да створе поуздано жариште помоћу кога могу контролисати Европу, а задатак Европе треба да буде стална конфронтација са Руском Федерацијом и ширење демократских античовечанских неолибералних вредности. Друго, САД би тако себи обезбедиле стратешки полигон за размештање војних база НАТО-а ради контролисања Мале Азије и обуздавања непредвидљивог постсовјетског простора. Треће, Руској Федерацији би била одузета последња позиција и утицај у овом региону, што би значило да је Русија коначно потиснута из Европе и да је остала без потенцијалних савезника у региону. Четврто, САД би успоставиле контролу над средишњом зоном енергетских токова, тј. управљале би енергетским токовима и одређивале би политику земаља које зависе од енергената. У том смислу ће се западна елита, пре свега САД, на све начине супротстављати реализацији сваког руског енергетског пројекта, без обзира на економску корист коју би балканске државе могле имати од учешћа у њему и која би подстакла њихов економски развој, подигла животни стандард становништва и побољшала положај ових држава на међународној политичкој сцени.
Аутор је доктор историјских наука, заменик руководиоца сектора и начелник групе балканских земаља Руског института за стратешка истраживања (РИСИ)
Динара Грачова
Синиша Атлагић: Русија популарна у народу, али није заступљена у јавности
Професор Факултета политичких наука на Београдском универзитету Синиша Атлагић говорио је о имиџу Русије у Србији на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015”, одржаној у Новом Саду.
Професор Атлагић је у своме излагању на руском језику истакао да међу грађанима Србије, према резултатима истраживања јавног мњења, преовлађује позитивно мишљење о Русији и Русима, али да исти ти резултати указују и на неинформисаност грађана о руским спољнополитичким приоритетима и о могућностима проширења сарадње између двеју земаља.
„Још 2011. године је преко 80% грађана Србије сматрало Русију пријатељском земљом”, наводи Атлагић. „Само 27% је сматрало пријатељском организацијом Европску унију, а 42% је чак говорило да је то непријатељска организација”.
Међутим, и поред таквих резултата, истиче професор Атлагић, партије које су отворено говориле о потреби за тешњим односима са Русијом већ наредне 2012. године нису добиле више од 10% гласова, или чак нису прошле изборни праг. „Крајем 2013. године иста група истраживача је дошла до закључка да се међу становницима Србије повећао број присталица интеграције у Европску унију, било их је 53%”.
Тај тренд се наставио и у 2014. години, каже Атлагић. На питање „треба ли Србија да интензивира сарадњу са Евроазијском организацијом за економску сарадњу на чијем челу је Русија” само пети део испитаника је позитивно одговорио, док је преко половине одговорило негативно, наводи експерт. „Мишљење аналитичара по том питању је такво, да када је реч о Евроазијској организацији за економску сарадњу, грађани Србије једноставно не схватају о чему се заправо ради и ако Русија, о којој преовлађује позитивно мишљење, не би била поменута као лидер те организације, број позитивних одговора био би још мањи. Очигледно је да су Срби недовољно информисани о Евроазијској унији”, сматра професор Атлагић.
„Какве кораке би требало да предузме Русија да би грађани Србије пружили практичну подршку реализацији руског утицаја у Србији?”, пита се професор и нуди решење: „Са једне стране, имиџ Русије је условљен у знатној мери приоритетима спољне политике земље. С друге стране реч је о томе да Србија чека победу Русије, да тако кажемо, на унутрашњем плану, у смислу раста економског благостања становништва. Тада би руски животни стандард могао постати привлачан. Проблем није у томе како да се створи привлачан имиџ савремене руске државе, него како да сама Русија постане привлачна. Србија је пример земље у којој само помињање Русије или нечега што је са њом везано изазива позитивне емоције, али стабилан позитивни имиџ није довољан услов да се српска јавност и представници српске политике и економије окрену према Русији”, закључио је експерт.
Александар Врањеш: После Македоније на реду је Република Српска
Александар Врањеш, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци, на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” говорио је о покушају дестабилизације Републике Српске.
Професор Врањеш је пре свега изразио бојазан да се садашња криза неће зауставити на Македонији, него је после Македоније на реду Република Српска као будућа зона покушаја политичке дестабилизације. Ти покушаји, каже Врањеш, раније су се одражавали кроз непоштовање Дејтонског споразума, али је та пракса, по његовим речима, прекинута 2005. године доласком Милорада Додика на власт. „Уз снажну подршку, наравно, Руске Федерације, Додик се супротставио и зауставио правно насиље које је међународна заједница на челу са разним високим представницима чинила над српским народом у Босни и Херцеговини, али је самим тим аутоматски постао ’лош момак’ у очима Запада, без обзира што је окосница његове политике чврсто придржавање одредби Дејтонског споразума, на којима почива Устав Босне и Херцеговине”.
Експерт је своје виђење ситуације поткрепио изјавом Мадлен Олбрајт, која је, по његовим речима, недавно у излагању на Универзитету „Џон Хопкинс” објаснила да је Дејтонски мировни споразум у првобитном плану требало да направи унитарну Босну и Херцеговину, али да тренутно политичко стање свари није омогућило такав развој догађаја, па је из тог разлога морао да се сачека бољи тренутак за тако нешто.
„Ми увек покушавамо да нагласимо да Република Српска није настала у Дејтону. Република Српска је настала јануара 1992. године и једна је од потписница међународног споразума, тако да је можемо окарактерисати као једну страну у међународном јавном праву. Дакле она је и пре Дејтона била субјекат међународног права”, истакао је Врањеш.
Витомир Поповић: Република Српска се сада налази између чекића и наковња
Професор Витомир Поповић, декан Правног факултета у Бањалуци, у наступу на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду истакао је важну улогу Русије у кројењу судбине Републике Српске.
За разлику од Федерације Босне и Херцеговине, која је заинтересована за улазак у НАТО, народ Републике Српске је у целини опредељен за сарадњу са Русијом. „Српски народ би се 99,99% изјаснио за опредељеност према Русији и руском народу и ту нема никакве дилеме. Ту је јасна позиција Републике Српске – да она не жели да иде у НАТО”, каже професор Поповић и додаје да ће Република Српска остати на цедилу у случају да се влада Србије изјасни против сарадње са Русијом.
„Јасно је да ће Меркелова, која ускоро треба да дође у Србију, настојати на различите начине да врши притисак на садашње руководство да се на одређен начин дистанцира у односу на Републику Српску. Република Српска се у том погледу јасно определила када је у питању њен однос према Истоку и РФ, ту нема никакве дилеме. Али, шта то значи ако би, не дај Боже, дошло до другачијег опредељења руководства Србије, које ће се исто тако морати у неко догледно време јасно определити?!”
Професор Поповић истиче да је покушај наметања Републици Српској резолуције Савета безбедности о Сребреници једна од озбиљних претњи, која би могла да умањи суверенитет који је земља досада стекла. Професор се нада да ће Русија на ову резолуцију ставити вето. У супротном, може доћи до одлива руског капитала са територије Републике Српске. „Онда би Република Српска остала немоћна, не би била у могућности да заштити своје националне интересе и била би препуштена на милост и немилост оних који јој никада нису добро мислили и који су били против њеног стварања”.
„Република Српска се сада налази између чекића и наковања”, каже професор Поповић. „Њена политика пре свега зависи од политике Србије, од политике њеног окружења и пре свега од јасног изјашњавања Руске Федерације”.
Денис Денисов: Балкан треба да се учи на грешкама Украјине
Денис Денисов, директор украјинског огранка Института земаља Заједнице независних држава (ЗНД) на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду представио је свој рад на тему „Криза у Украјини: од ʼобојене револуцијеʼ до краха државности”.
„Чини се, какве то везе Украјина има са конференцијом о Балкану? Пратећи дешавања у овој земљи могуће је добити непроцењиво и тужно искуство, али боље је учити се на туђим грешкама, него на својим. У Украјини је већ годину и по дана рат, а локалне власти још увек нису прогласиле ратно стање”, рекао је Денисов.
„Као последица ʼреволуцијеʼ у Украјини је избила озбиљна криза, много озбиљнија него она после распада СССР-а. За годину дана ниво БДП-а смањио се за 18%, а инфлација је за годину и по дана порасла на 300%.”, изјавио је руски експерт. Он је додао да су поскупеле комуналне услуге, а да пензије нису индексиране. „На територији ДНР је умрло од глади 300 људи. Ниво социјалне тензије у друштву је катастрофално висок. Чак 98% становника Украјине сматра да је њихов животни стандард опао, а њих 60% незадовољно је садашњим председником”, објаснио је експерт.
Он је нагласио да не треба заборавити да је мајдан у Украјини припреман у суседним земљама, као и да су на власт дошли националисти.
„Од национализма до шовинизма је само један корак, а тај корак је Украјина брзо направила када је украјинска Влада започела такозвану антитерористичку операцију против свог народа, који није био задовољан новим радикалним властима”, изјавио је Денисов.
„Конференција ʼБалкански дијалогʼ је добар пројекат, јер привлачи омладину. И управо захваљујући младима је изведен пуч у Украјини. Млади су у трци за својим сновима постали инструмент у рукама манипулатора. Због тога памтите, драги учесници, да морате критички да се односите према ономе што говоре политичари у вашој држави”, закључио је експерт.
Текстови су објављени уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текстова без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.
ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ
Прилог Првог канала руске телевизије који се делом односи и на конференцију „Балкански дијалог 2015“ 
Кликните на слику или ОВДЕ
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 14. 7. 2015. у 14:25 – у међунаслову и у самом тексту уједначено је презиме Јелене Пoнoмарјеве.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4RK
Categories: Преносимо
Оставите коментар