Познаник вам каже да није чуо телефон када сте га звали, а заправо није хтео да се јави. Трговине вечито имају „екстра попусте”, али када дођете на касу видите да сте обманути. Свакодневно нас засипају полуистинама и „безазленим” лажима, а пут до истине је често мукотрпан, па чак и фрустрирајући. Поражавајућа је чињеница да се све чешће такав модел понашања сервира као прихватљив и тиме се шаље порука како је лаж постала саставни део нашег живота и што се пре с тим помиримо то боље. Али, да ли је тако? Ипак, лаж може да победи само тренутно. Лажју се ништа озбиљно не може добити, јер она не даје снагу делу којем служи, већ га поткопава. Ову истину би требало да зна свако ко хоће правилно да управља собом, а посебно онај ко управља људима и друштвеним пословима.
Како да препознате да ли вас неко лаже?
Могло би се рећи да су најпоузданији путокази да неко лаже гестови које та особа аутоматски чини, зато што над њима има мало или нимало контроле. Те се реакције најчешће појављују у тренутку изговарања лажи. Ипак, ниједан део лица или тела не може нам испричати целовиту причу о лагању. Морају се узети у обзир усклађеност лица, тела, гласа и говора да бисмо дошли до што већег степена тачности. Неопходно је обратити пажњу на промене уобичајеног понашања. На пример, тиха особа која одједном много прича, или причљива особа која се нагло ућути. То свакако не мора да буде поуздан знак да неко лаже, али свакако се треба узети у обзир.
Ево неколико основних знакова како да препознате да ли неко покушава да вас обмане:
- Ослушкујте глас – Иако је неопходно узети у обзир и друге важне облике понашања, промене гласа које одступају од уобичајеног могу да укажу на превару. Могуће су и промене у брзини говора и интонацији на шта утиче промена у ритму дисања.
- Употреба речи – Било да је обраћање усмено или писмено, установљено је да они који се користе лажима ређе користе заменице ја, мене, моје и да би створили извесну психолошку дистанцу обраћање им је скоро по правилу безлично. На пример, кључеви су остављени на столу.
- Трљање ока и немиран поглед – Већина људи неусредсређен поглед тумачи као класичан знак лагања. Међутим, сваки гест и понашање мора се тумачити у односу на контекст у којем се дешава. Ако неко гледа унаоколо док покушава да се избори са тешким мислима, и није толико важно. Али, ако му поглед лута док одговара на једноставно питање, на то би требало обратити пажњу. Наиме, када одрасла особа не жели да гледа у нешто непријатно, вероватно ће да протрља око. Трљање ока је покушај мозга да блокира прилаз обмани, сумњи или нечем непријатном што види, или да избегне гледање лица особе коју лаже.
- Покривање уста – Рука покрива уста када јој мозак подсвесно налаже да покуша да потисне лажљиве речи које из њих излазе. Понекад се овај гест своди само на један или два прста који додирују уста, а понекад на стиснуту песницу, али смисао је исти.
- Додиривање носа – Наводно постоје студије у којима је потврђено да се када лажемо ослобађају хемикалије познате као катехоламини, које изазивају отицање ткива у унутрашњости носа. Додиривање носа може да се испољи кроз краткотрајно, лагано трљање носа или један брзи готов неприметан додир носа.
- Изливи емоција – Микро изрази што прелећу преко лица често откривају шта људи истински осећају или мисле, насупрот ономе што би хтели да ми верујемо. Али, ти једва приметни покрети лица не могу се лако уочити. Опет, они који лажу често се ослањају, на пример, на осмех како би прикрили лаж. Код осмеха није важно колико, већ како се неко смеје или осмехује. Постоји осмех истинске радости, који укључује не само усне него и мишиће око очију, а ту су и прикривајући осмеси са задатком да сакрију страх, љутњу, жалост или гађење. Ако сте добар посматрач, можете опазити како на површину избија траг неког од тих осећања.
Лаж или неистина?
Др Миливојевић тврди да неистина и лаж нису исто, те да је лаж је врста неистине. Када вам неко саопшти погрешну информацију, па је, уверени да је тачна и истинита, преносите даље, тада не лажете већ несвесно говорите неистину. Када особа лаже, она, иако зна шта је истинито и тачно, намерно прича неку исконструисану причу како би обманула другога. У лагању увек постоји свесна намера да се други превари, обмане. Иако су наведене градације неоспорне ипак остаје питање како ми то данас живимо, колико смо освешћени, ако смо у стању да преносимо приче и информације које претходно не проверимо, па испада да несвесно говоримо неистину? Можда би кратка прича о томе шта је савест могла да помогне у тражењу одговора.
Савест као верна чуварка
Душа жуди за равнотежом и тражи мир. Она није способна да себе вечно обмањује пред лицем савести нити да спокојно подноси своју моралну недостојност.
Иљин сматра да је акт савести акт моралног надахнућа, али модеран човек почиње да говори уместо своје савести, као да је сам компетентан да измишља њене тајанствене заповести и освештане садржаје, или да их тумачи и формулише по свом нахођењу. Тако се савест неприметно претвара или у некакав лични консултативни биро, који пружа корисне и умирујуће савете, или својеврсни животни возни ред у којем се указује на мноштво разних могућности, тако да човек увек може да изабере најпогодније правце с најпогоднијим преседањима у свакој компликованој ситуацији. Што значи да је акт савести у потпуности изопачен или изгубљен, сматра овај надахнути мислилац.
Дакле, ако је акт савести акт моралног надахнућа онда нема сумње да је стваралачка моћ савести велика и несагледива, док је обим људског ума и искуства увек узак и ограничен. Тако нас Иљин саветује да тежимо наданхнућу савести, а не да тежимо искључиво вештини постављања исправних питања која се заправо своди на вештину давања исправних одговора, која опет не постоје, јер постоји мноштво рђавих и лажних питања на које није могуће и уопште не треба одговарати. Питање које се евентуално упућује савести могло би да гласи: Шта треба да радим како бих урадио/ла оно што је морално најбоље?
Како изаберемо, тако ће нам бити
О овој деликатној теми, коју упорно игноришемо постајући тако несрећни (само)обмањивачи, Карелин кратко и јасно каже: „Савремени човек више не уме да буде оно што јесте. Он стално ставља маске, стално игра игре и лаже. У наше време лаж је постала некакав свеобухватни, универзални грех. Човек је престао да верује другом човеку, и то је један од разлога због којег је тако тешко живети у савременом свету. Лажју је човек убио своје срце и угасио љубав. Лаж молитву чини немоћном – на небу се чује само глас срца, а срце се затворило за молитвене речи. Онај ко свесно лаже човеку нехотице ће лагати и Богу. Лаж испуњава главу читавим облаком помисли. Један од облика лажи пред Богом је и самооправдање. Свети оци су рекли: Ако се греховима дода још и лицемерје душа остаје неисцељена.“ А када су га упитали коме не треба веровати, он је рекао:
Човеку који:
- много обећава
- стално говори о својој части, о својим врлинама и постигнућима
- хвали људе у очи, а чим окрену леђа оговара их и клевеће
- у свакој прилици се куне у љубав и оданост, а својим животом сведочи супротно
(Духовна терапија, 19. 6. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4QO