Постоји ли било која тајна о природи „ЦезароПапије“ еуфемистички назване Ватикан, као и о томе какав је став, пре свега Срба Православних, (не бих ни „покатоличене“ Србе искључио, као ни Србе муслимане), о томе шта је то што Ватикан жели у Србији, као и у српским земљама широм Балкана? Ту дилеме дефинитивно нема. Ватикан већ стотинама година и не крије своје претензије, потпомогнут западним светом, католичким и протестантским, свеједно, јер су им интереси компатибилни, а „црвена линија“ издрживости Православних одавно је прескочена.
Удар на Србе и Православље стиже с три од четири могуће стране, а пета, најважнија и пресудна ударна линија, долази изнутра, из самог корпуса „квазисрпског и квазиправославног“ бића.
Ако схватимо да је „влада“ Србије марионетска (усуд српски), да је логистика за удар добро и свеобухватно постављена (проевропски медији, НВО, мањине, људска и остала права „угрожених група“ и све остало томе слично), преостају нам само институције.
Институције више не постоје. Деградиране су, преумљене, разбијене, корумпиране… све у свему… преузете од стране Запада. Једина скоро нетакнута, а пресудно важна, (преживела је Брозове, Милошевићевске и „петооктобарске промене“) је СПЦ (Српска Православна Црква), па покушајмо да осветлимо све оно што се у СПЦ догађа по том питању.
Србе, па и мене, који сам имао више него уверљив састанак са истином о „делима“ разумљене ватиканштине, пред Моштима Доњоградинских и Јасеновачких Мученика, сваки помен Папе и Ватикана, врати у заклање које је Ватикан усташком руком приредио Србима. Постоји ли Србин који би данас могао да „пређе“ преко тога, постоји ли тај Србин који би прихватио унију с Ватиканом… не постоји наравно и Ватикан то добро зна. Постоји и нешто друго што Ватикан такође зна. Зна да је за сада једино могуће „дробити“ СПЦ и одвајати јој делове, (Македонија, Црна Гора, потенцијално БиХ и Хрватска… уследило би слично и у Војводини и Рашкој области… па докле се стигне). За КиМ већ имају „посленика“ на делу – Артемија, који је и рашчињен и анатемисан и због тога између осталог!!!
Бивши владика Артемије са Билом Клинтоном и Ибрахимом Руговом
Цитираћу део текста из: Фонд Стратешке Културе
“ Да постоје такве намере, упозорио је још 4. фебруара 2009. године др Срђа Трифковић у интервјуу за франкфуртске „Вести“: „Крајњи циљ Приштине јесте успостављање „Косовске православне цркве“, уз налажење макар симболичног броја српских свештеника и једног или два јерарха спремних да то и прогутају у име опстанка јер ће прећутна, али јасна претња шиптарских власти бити да несарадња повлачи коначан нестанак. Чућемо тада и аргумент да су и Грци такође подељени у више јурисдикција детерминисаних политиком (Цариград, Атина, Никозија, Јерусалим) што им не мења ни духовни, ни културни идентитет.“
У свему овоме још је нејасно како ће се понашати архијереји Српске православне цркве имајући у виду неслогу која се види и кроз чињеницу да неколике одлуке Сабора поједине владике не поштују, као и рашчињење „епископа рашко-призренског“ Артемија Радосављевића итд.“
Сваки напад на СПЦ данас само је подупирање разарања које траје и траје и траје. Сви остали мостови којима би се Срби вратили себи и свом националном спасењу, одавно су спаљени, изузев једног, а то је мост који је СПЦ, од кад постоји, чувала свом народу и од латина и од Турака и од Беча и Запада и од комунизма и од „демократије“. Сачуваће га и у будуће, ако га ми Срби КАПИТАЛЦИ, сами не спалимо.
Наслов: Стање ствари
(Српски културни клуб, 9. 6. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4K2