Јован Качаки: Ћир-Трпко преузео уређивање „Српског Архива за целокупно лекарство“

srpski-arhivПитање судбине српске ћирилице у стручно-научним часописима природно-техничког смера не изгледа ведро. Пример томе је и најстарији српски лекарски часопис „Српски Архив за целокупно лекарство“ (СА), који (је) излази(о) на српском језику, ћирилицом од 1874. г., јер – како је са жаљењем изнео у јавност написом „Ђаво не спава“ (Политика – Међу нама, 15. 5. 2015) члан Председништва Српског лекарског друштва (СЛД) , др В. М. Антић, Уредништво СА је („иза леђа“ Председништва СЛД) најзад спровело у живот свој стари план из 2012. године о укидању српске ћирилице и донело одлуку да се од 1. 1. 2015. г. примају само радови писани на енглеском језику.

Ја сам током 2012. г. учествовао у кампањи/полемици против тог плана. Моји аргументи су изнети у напису на сајту НСПМ из тог периода, покушавајући да докажем сву тупавост аргументације утицајних присталица укидања српског језика у СА. Уз помоћ снажних протеста многих лекара, Уредништво СА је тада било принуђено да свој план стави „у фиоку“ – из које ју је сада извадило и спровело у дело.

Прочитавши текст др В. М. Антића, послао сам „Политици“ доле наведени текст (објављен у рубрици „Међу нама“ – чини ми се 18/19. 5. 2015. г.):

„Неразумна одлука уредништва најстаријег српског лекарског часописа

Веома сам растужен што се, како у свом протесту у овој рубрици (15. 5. 2015) пише др Вукашин М. Антић, наводећи и моју суморну прогнозу о избацивању српског језика из најстаријег српског лекарског часописа „Српског архива за целокупно лекарство“ (СА), како изгледа, она нажалост и остварила.

Одавно нисам члан СЛД, али су ми у младости (1969. и 1970. године) – вероватно знатно пре но што је велика већина чланова садашњег уредништва и председништва Српског лекарског друштва дипломирала – изашла два рада у СА. Огорчен, упутио сам писмо Друштву у октобру 2012. г, реагујући на вест о плану за избацивање српског језика из СА: „Тај ваш прелаз на енглески није само издаја српске традиције (што је неопростиво!), него је и свирепи напад на квалитет енглеског језика – али о томе нека брину сами Енглези… Имам и једну молбу: прегледајући списак радова у којима сам аутор, видех и два (греха?) из младости, објављене у СА: 1969, 97 (2), 225–228; 1970, 98 (6), 897–903.

Одричем се ауторства и тражим да их (или моје име) бришете из ваше библиографије – не желим да ми се име налази у таквој будућој каљузи. Молим да ме обавестите о техничким могућностима да се то учини“.

Одговор, наравно, нисам добио.

Већ 45 година живим (а тридесетак година сам као лекар и радио) у Холандији, у којој излазе два општа (недељна) медицинска часописа – један још од 1857. г., као и 24 специјалистичка медицинска часописа (углавном месечника) – искључиво на холандском језику, најчешће са енглеским сажецима – и никоме не пада на памет да им укида матични – холандски језик, јер постоји и (бар) један часопис на енглеском језику: „Netherlands Journal of Medicine“, па – ко жели да свој рад објављује у Холандији баш на енглеском, може то у њему да чини.

Поразно је да они који су донели срамну одлуку о укидању сопственог језика у најстаријем стручном часопису нису у стању да схвате да – ако ни они сами не цене своју културу и свој језик, ни други их неће ценити.

Јован Качаки

Звамердам, Холандија“

На овај допис се оштром критиком мојих ставова 23. 5. 2015. г., у истој рубрици „Политике“, огласио академик др Рајко Игић (текстом под насловом: „Српски језик и медицински научни часопис“). Он, истина, не наводи у којој је то академији члан, али каже да је из Сомбора и Чикага. Нажалост, његов текст немам више на располагању – али основно је да он сматра да увођење искључиво енглеског језика (бар само у научно-стручне текстове) у СА само доприноси повишењу научног нивоа тог часописа. Пошто сам у првом делу његовог написа био подвргнут оштрој критици због мојих – како он рече „непристојних“ ставова, послао сам аргументовани одговор, који је 02.06.2015 објављен под насловом: „Залагање за гашење традиције дуге век и по“. Тиме је моје учешће у тој полемици завршено.

Прилог др Качакија (Кликните на слику за увећање)

Прилог др Качакија (Кликните на слику за увећање)

На срећу, ова прича се тиме на завршава, јер се на ту тему у „Политици“ огласио 04.06.2015г. („Још о енглеском `Српском архиву за целокупно лекрство`“) др Александар Недок, 90-годишњак, један од најстаријих живих чланова СЛД, а уједно и некадашњи члан Уређивачког одбора СА, који немилосрдно раскринкава ћифтински, ћир-трпковски подвалаџијски дух из Глишићевог „Шила за огњило“ који влада у медицинским академским круговима око СА.

Прилог др Недока (Кликните на слику за увећање)

Прилог др Недока (Кликните на слику за увећање)

Било би заиста лепо, ако би ти кругови на крају заиста прошли као онај ћир-Трпко, али за то би било потребно да се преко подружница својим протестом против те погубне одлуке масовно огласе и лекари – чланови СЛД. Најмање што би требало урадити би било смењивање Уредништва и опозивање поменуте одлуке о укидању српског језика у СА… qui vivra verra. Искрено – ја нисам баш оптимиста.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Ih



Categories: Аз и буки

5 replies

  1. “ћифтински, ћир-трпковски подвалаџијски дух”
    Допада ми се што је г. Качаки употребио праве речи за ову ружну и себичну одлуку СЛД.

  2. Поштовани господине Качаки, добро је, да сте нас опоменули и “нацртали”, шта се данас догађа у земљи Србадији. Питам се и Вас питам, има ли смисла написати протест нас обичних Срба и на одговарајућу адресу “Prof. Pavle Milenković, MD, PhD, Belgrade, Serbia, srparhiv@bvcom.net“, исти појединачно слати? Можда би таква акција нешто и променила. Претпостављам, да би се око тог текућег питања могли и на овом сајту удружити.

  3. Поштовани г. Млинаревићу, ја нисам у прилици да на лицу места пратим шта се догађа, јер и о свему томе сам сазнао само индиректно – преко писма др. Антића “Политици“ на коју сам претплаћен, а реаговао сам зато што сам и 2012 г. учествовао у тада успешној акцији покушавања спречавања овога што се сада, како изгледа, дефинитвно и догодило. Требало би доћи до првог броја “Српског Архива за целокупно лекарство“ из 2015 г. у коме је одлука о преласку на енглески језик дошла до практичног изражаја. Ако се то заиста и догодило и он је прешао на енглески, онда остаје да се каже: It’s too late to cry over the spilt milk, па би слање протестних писама уредништву било само у стилу “срам вас било“ и ништа не би изменило. Једино што би ствар могло променити би била акција протеста унутар СЛД, од стране самих лекара – чланова, који би преко Председништва, јер часопис је власништво СЛД, могло да доведе до смењивања целокупног уредништва, именовање новог и повратка на српски језик. Али – то је само теорија. Уосталом, колико сам обавештен, то и није усамљен случај у круговима – нарочито природних наука у Србији. СЛД и тај часопис о коме је реч је ствар зрелих и старих српских лекара, али како стоји са научно-стручном омладином? Српска ћирилица нпр. уопште није присутна на сајту удружења које представља будућност и наду српске науке: Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije – Doktoranti Srbije (http://doktoranti.org.rs/ ). Шта још да кажем? Покушајте, желим успеха.

  4. Права цивилизацијска брука на високом нивоу. Типичан компекс ниже вредности. Позивам све часне лекаре који нису изгубили национално достојанство да дигну свој глас против јавног понижења овакве врсте. Нормално би било да се споменути материјали обавезно прво штампају на Српском језику ЋИРИЛИЦОМ а онда и на Енглеском и Руском језику.

  5. Да је ту памети вероватно би се лако дошло до решења.
    Не верујем да тај часопис излази толико често и да је толико великог обима да би то био превелик трошак да се у њему штампају паралелно исти чланци прво на српском, а онда по потреби и на енглеском језику, или само са сажетком на енглеском.

    Али, овде није реч о памети, већ, пре би се рекло – о плиткости, скоројевићству, незнању, нестручности, грабежљивости и лажном представљању и још ко зна каквим злоуптребама (према чланцима у новинама – непотизам, намештање ауторства, неверодостојно дељење ауторства, лични и породични интереси, нестручност, фалсификати …). Значи, уредништво треба разјурити и (бар морално) казнити не само због омаловажавања и укидања српског језика и укидања дуге традиције часописа, већ и због неморалних радњи из области саме струке.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading