Немачка је последњих година добила на значају у Европи, а велики делови њене политичке, војне и економске елите нису срећни због веза њихове службе и Американаца
Ово питање превазилази домен класичних брљотина у раду тајних служби какве се често догађају и повремено излете у јавност. На њему се заправо преламају многа фундаментална питања савремене европске геополитике и положаја Европе у веку који је тек започео. Док се велики део европске јавности згражава над овом афером, у свету безбедносних заједница таква информација није никог могла да изненади. Да бисмо то разумели морамо се вратити у историју и подсетити како је БНД заправо настао. Филозофски речено, у овом случају нам генеалогија разоткрива суштину.
Као званични датум оснивања ове федералне обавештајне агенције свуда се среће први април 1956, када је на основу одлуке кабинета канцелара из јула претходне године ова служба званично уведена у уставноправни и институционални систем Савезне Републике Немачке. Но стварна историја ове службе почиње десет година раније. Водећи Абверов обавештајац за Совјетски Савез и источни фронт Рајнхарт Гелен крајем рата пренео је своју комплетну архиву у скровишта аустријских планина, а затим је сачекао крај рата и долазак Американаца. Они су врло брзо препознали вредност онога што Гелен може да понуди па је он истрговао слободу за себе и све своје најважније људе. Штавише, у септембру 1945. послат је у Америку где је остао све до јула следеће године када је враћен у Немачку са задатком да оснује озбиљну обавештајну организацију која ће за потребе ЦИА вршити шпијунажу Совјетског Савеза и настајућег источног блока. Постоје иначе шпекулације да је током боравка у Америци Гелен знатно помогао Доновану и Далсу да формирају Централну обавештајну агенцију.
Крајем децембра под пуним покровитељством ЦИА, Гелен је организовао своју групу као неку врсту експозитуре ове америчке службе. Она их је дуго у потпуности финансирала и покривала, док су ови углавном бивши официри Вермахта, појачани и некадашњим припадницима СС и Гестапоа, одрађивали велики посао доносећи Западу најквалитетније податке о хладноратовском непријатељу.
Након 1949. и доношења Основног закона Немачке, Геленова организација је почела неформално да сарађује и са Аденауером и формалним властима СР Немачке. Но кључно је уочити да све до 1955. године ова велика организација делује као неформална група која ради пре свега за амерички обавештајни систем.
Немачка је, сетимо се, тек у јесен 1990. поново уједињена, враћен јој је пуни формални суверенитет, а Основи закон је постао прави Устав. Но, у Немачкој и даље обитава скоро 50.000 америчких војника (колико и у Јапану), и многи су склони да примете како се ова кључна европска држава и даље налази у статусу америчког протектората. Америчка амбасада и војна команда и даље реагују на одређене процесе и дешавања унутар немачког друштва. Полазећи од горе наведене историје БНД, ретко кога изненађује то што ова организација и даље одрађује озбиљне послове за рачун Американаца.
Но, Немачка је у последњих пет до шест година добила на значају у Европи, и код припадника њене елите осетило се ново самопоуздање. Јасно је да велики делови политичке, војне и економске елите нису срећни због оваквог односа са Американцима, па су полако почели да граде интензивнију сарадњу са Русима, као и да повлаче мере за јачање европских интеграција и за неку врсту веће самосталности у односу на англо-америчке ослободиоце. Тако се десило да је прошле године ухапшен припадник БНД-а оптужен за продају информација Американцима!
Но чини се да је са великим повратком ефектива Американаца на европске просторе након почетка кијевског мајдана Немачка била принуђена да у великој мери редукује своје амбиције и да се упркос незадовољству углавном сврста у јединствени западни табор. Планови за аутономнији наступ у међународној сфери и нека озбиљнија разигравања у међународној политици остају за нека друга времена.То се на Балкану јако добро види.
Виши научни сарадник у Институту за европске студије
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Hb