Ја сам током 2012. г. учествовао у кампањи/полемици против тог плана. Моји аргументи су изнети у напису на сајту НСПМ из тог периода, покушавајући да докажем сву тупавост аргументације утицајних присталица укидања српског језика у СА. Уз помоћ снажних протеста многих лекара, Уредништво СА је тада било принуђено да свој план стави „у фиоку“ – из које ју је сада извадило и спровело у дело.
Прочитавши текст др В. М. Антића, послао сам „Политици“ доле наведени текст (објављен у рубрици „Међу нама“ – чини ми се 18/19. 5. 2015. г.):
„Неразумна одлука уредништва најстаријег српског лекарског часописа
Веома сам растужен што се, како у свом протесту у овој рубрици (15. 5. 2015) пише др Вукашин М. Антић, наводећи и моју суморну прогнозу о избацивању српског језика из најстаријег српског лекарског часописа „Српског архива за целокупно лекарство“ (СА), како изгледа, она нажалост и остварила.
Одавно нисам члан СЛД, али су ми у младости (1969. и 1970. године) – вероватно знатно пре но што је велика већина чланова садашњег уредништва и председништва Српског лекарског друштва дипломирала – изашла два рада у СА. Огорчен, упутио сам писмо Друштву у октобру 2012. г, реагујући на вест о плану за избацивање српског језика из СА: „Тај ваш прелаз на енглески није само издаја српске традиције (што је неопростиво!), него је и свирепи напад на квалитет енглеског језика – али о томе нека брину сами Енглези… Имам и једну молбу: прегледајући списак радова у којима сам аутор, видех и два (греха?) из младости, објављене у СА: 1969, 97 (2), 225–228; 1970, 98 (6), 897–903.
Одричем се ауторства и тражим да их (или моје име) бришете из ваше библиографије – не желим да ми се име налази у таквој будућој каљузи. Молим да ме обавестите о техничким могућностима да се то учини“.
Одговор, наравно, нисам добио.
Већ 45 година живим (а тридесетак година сам као лекар и радио) у Холандији, у којој излазе два општа (недељна) медицинска часописа – један још од 1857. г., као и 24 специјалистичка медицинска часописа (углавном месечника) – искључиво на холандском језику, најчешће са енглеским сажецима – и никоме не пада на памет да им укида матични – холандски језик, јер постоји и (бар) један часопис на енглеском језику: „Netherlands Journal of Medicine“, па – ко жели да свој рад објављује у Холандији баш на енглеском, може то у њему да чини.
Поразно је да они који су донели срамну одлуку о укидању сопственог језика у најстаријем стручном часопису нису у стању да схвате да – ако ни они сами не цене своју културу и свој језик, ни други их неће ценити.
Јован Качаки
Звамердам, Холандија“
На овај допис се оштром критиком мојих ставова 23. 5. 2015. г., у истој рубрици „Политике“, огласио академик др Рајко Игић (текстом под насловом: „Српски језик и медицински научни часопис“). Он, истина, не наводи у којој је то академији члан, али каже да је из Сомбора и Чикага. Нажалост, његов текст немам више на располагању – али основно је да он сматра да увођење искључиво енглеског језика (бар само у научно-стручне текстове) у СА само доприноси повишењу научног нивоа тог часописа. Пошто сам у првом делу његовог написа био подвргнут оштрој критици због мојих – како он рече „непристојних“ ставова, послао сам аргументовани одговор, који је 02.06.2015 објављен под насловом: „Залагање за гашење традиције дуге век и по“. Тиме је моје учешће у тој полемици завршено.
Прилог др Качакија (Кликните на слику за увећање)
На срећу, ова прича се тиме на завршава, јер се на ту тему у „Политици“ огласио 04.06.2015г. („Још о енглеском `Српском архиву за целокупно лекрство`“) др Александар Недок, 90-годишњак, један од најстаријих живих чланова СЛД, а уједно и некадашњи члан Уређивачког одбора СА, који немилосрдно раскринкава ћифтински, ћир-трпковски подвалаџијски дух из Глишићевог „Шила за огњило“ који влада у медицинским академским круговима око СА.
Прилог др Недока (Кликните на слику за увећање)
Било би заиста лепо, ако би ти кругови на крају заиста прошли као онај ћир-Трпко, али за то би било потребно да се преко подружница својим протестом против те погубне одлуке масовно огласе и лекари – чланови СЛД. Најмање што би требало урадити би било смењивање Уредништва и опозивање поменуте одлуке о укидању српског језика у СА… qui vivra verra. Искрено – ја нисам баш оптимиста.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Ih