Да нама живи Новак Први Ујединитељ! Император!
„Ми Црногорци знамо да је он пореклом са овијех страна и да ту нема збора. У њему тече углавном наша крв. Он не игра тенис, него оро у Свијетлу мајску зору“ – хвалишу се Монтенегрини.
„Ни ми Нишлије нисмо сисали весла“, не остају дужни јужнопругаши. „Ако је Новак четири пута освојио Рим, он не може бити ништа друго до император као, уосталом, и цар Константин, такође Нишлија. Ноле сервира као ми што сервирамо воз: ћевапи, па ражњићи, онда димљена вешалица у марамици, пљескавица да љутне и, на крају, Карађоковићева шницла. Треба ли вам већи доказ чији је“?
Да се нису појавили Хрвати, између Ђетића и Нишлија би букнуо грађански рат са потпуно неизвесним исходом. Еу-ропски Хрвати су, ослањајући се на европске прописе, прво установили да између ова два ентитета никако не би могло доћи до грађанског рата. Хрвати, наиме, пристају, чак је и подржавају, само сељачку буну, која, такође, пристаје двема завађеним странама.
Осим тога, медијатори са севера, иако се понашају као да су Запад, тврде да у Ђоковићу има црногорске и нишке крви таман колико је вискија у Сави, Нишави и Морачи заједно. Са све ледом. „Кад човек мало боље ослушне како Новак псује кад му не иде, не може а да одмах не помисли на наше псовке према Србима кад нас уједу за срце. И поред свега, то у нашим срцима, добротворним и увек за дом спремним, изазива ‚Олују‛ одушевљења. Кад Новак ломи српски рекет број један – настављају простодушни суседи – нама у оку заискри ‚Бљесак‛ најдомољубнијег расположења“. „Према томе“ – закључују – „Ђоковић јесте агресор и тропрсташ, али, како се не може освојити Рим, а да се не освоји и Ватикан, он не може бити ништа друго до Хрват“! Бог, Ноле!
„Тачно је да је Ђоковић Бог“, упадају Македонци, „али је аутокефално наш! Када нам не би бранили Грци и Бугари, ми бисмо Нолету подигли споменик усред Скопља па нека поцркају сви наши душмани. Он се, уосталом, и не зове Новак Ђоковић, него Ноце Делчев. Његов прадеда Делча, својим пастирским штапом, док је чувао овце, није имао премца у убацивању мале лопте крпењаче у сваку рупу на коју наиђе. Тако смо ми Македонци, светски је признато, прихваћени као родоначелници племените игре – голф, а о Голфској струји и да не причамо. Тесли његов мотор не би ништа значио без наше Голфске струје. Зато, уместо да подигнемо споменик Тесли, или бар преместимо онај са Нијагаре са све водопадима па да се Нијагара, као што је ред, улива у Вардар, ми смо, прадеда Делчи и игри голфу у част, подигли споменик у виду рупе за голф, али тако велике да је у њу стала читава Македонија“.
„Сулејман је дошао скоро до Беча, а Новак Величанствени је освојио и Беч, и Рим, и Лондон и Канаду, Аустралију и Америку. Стигао је чак до Кине. У Емиратима је као код своје куће. Као што је Кустурица емир и он је Наим Освајач. Ми смо уклонили и послали Хитлеру плочу посвећену Гаврилу Принципу да би на истом месту поставили споменик нашем Наиму Карађоковићу“, кажу у Сарајеву.
Док је Тито био највећи син наших народа и народности, сви смо му матер по реду, дотле је Новак Ђоковић ујединитељ свих наших народа и народности, којих је сваким даном све више и више.
Иза Тита је остао Тито, а иза Ђоковића су Федерер, Надал, Мареј… и тако редом све до Чилића.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ET