Шта може да угрози Русију и свет 2015. године?

Прогноза „Међународне претње 2015“ посвећена је опасностима које могу угрозити свет до краја 2015. године. Аутори прогнозе су Андреј Сушенцов, руководилац агенције „Спољна политика“, и Андреј Безруков, доцент Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

svet-2015-rr

Илустрација: Дмитриj Дивин

Иран 

Сушенцов: Чињеница да САД преговарају са Ираном представља огроман напредак. Још 2006. године говорило се о могућем бомбардовању Ирана. Пре две године, када је Израел озбиљно разматрао могућност напада на иранске нуклеарне објекте, Американци то нису дозволили. Према томе, чак иако садашњи преговарачки процес не уроди плодом, обе стране ће остати на својим садашњим позицијама, то јест кретаће се у правцу политичког решавања кризе и сигурно ће успети да постигну некакав споразум. Утолико пре што је у 21. веку ратовање веома скупо задовољство. Например, многима се чини да су Американци захваљујући ирачкој операцији добили драгоцене ресурсе. Али то је илузија. У Ираку нафту експлоатишу углавном неамеричке фирме. Уосталом, Ирак и не поседује ресурсе довољне за покривање расхода које су САД утрошиле у периоду свога присуства у овој земљи.

Безруков: Сада је Иран држава у експанзији са динамичном економијом и виталним политичким системом. То је веома велика земља за свој регион, с тим што је сам регион у овом тренутку доста слаб, јер се у њему води рат. Америка би хтела да се постави као арбитар који не учествује непосредно у ратовима у овом региону, али који може да утиче на однос снага између сукобљених страна. Вашингтону се не исплати ни доминација Ирана, али ни доминација Саудијске Арабије као његовог противника. Због тога никоме не иде у прилог ситуација у којој су САД и Иран дефакто непријатељи.

Кина 

Безруков: Током протеклих 20 година Кина се придржавала принципа које је прокламовао Денг Сјаопинг, тј. није се експонирала у светској политици, него је скупљала снагу и скривала своје стварне могућности. Међутим, сада је у Кини на власт дошла пета генерација лидера. Да ли ће се ти људи придржавати истих оних принципа, или ће Кина под њиховим руководством постати активнија на међународној политичкој сцени? Ако изаберу ову другу варијанту, сви ћемо се наћи у друкчијој ситуацији. Заоштравање спорних питања са Јапаном показује до чега може довести таква политика Пекинга. Ако суседи почну да доживљавају Кину као земљу која намеће своје интересе, онда ће се Индија, Јапан и САД ујединити како би јој се супротставили.

Украјина 

Сушенцов: Садашња кијевска власт чини све како би такозвана достигнућа револуције била кратког века. Кад би они радили „на дуге стазе“, онда би се трудили да консолидују грађане и постарали би се да макар привидно формирају владу националног јединства. Али, сви потези кијевске власти оријентисани су само на групу њихових главних присталица. Многи потези кијевске власти не наилазе на разумевање у источним, централним и јужним регионима Украјине. Ту, например, спадају лустрација и репресије представника претходне власти (укључујући и функционере нижег ранга). Фактички је у питању чистка претходне елите. Другим речима, дешава се оно што се десило у Ираку после свргавања Садама Хусеина. Тада су представници партије БААС протерани са свих функција, после чега је у земљи почео врло бруталан грађански рат.

Централна Азија 

Сушенцов: Постоји опасност да смена власти у једној републици Централне Азије неће проћи мирно као у Туркменији, него уз примену силе као у Киргизији. Може доћи до преврата у Северној Кореји. Извесна политичка катаклизма у Пјонгјангу може довести до заоштравања ситуације у региону и до рата са Јужном Корејом.

САД и Русија 

Безруков: Сједињеним Америчким Државама одговара ситуација и на истоку Украјине и на Блиском истоку. У Америци почиње припрема за предизборну трку. То значи да у њеној спољној политици неће бити радикалних промена. Поред тога, у Америци постоји консензус када је реч о Русији – њу сви третирају као проблематичну земљу. Дипломатска машинерија је већ покренута. Треба очекивати активирање савезника Сједињених Држава на границама Русије. То, наравно, не улива наду да ће конфликт између Москве и Вашингтона бити решен.

Ставови изнети у рубрици „Погледи“ могу да се не подударају са становиштем уредништва „Руске речи“

Lenta.ru

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 18. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Ch



Categories: Преносимо

1 reply

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading