Када сам покретао „Стање ствари“, једна од ствари коју сам обећао сâм себи и уградио у темеље сајта јесте „ништа као лукави Латини“, ништа „испод жита“ – све јавно и транспарентно. У том смислу, претпостављам да није тешко уверити се да је нпр. списак акционара свима доступан и/или да су исправке грешака јавно признате и нотиране испод текста. „И познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8,32).

Једна од таквих ствари, не превише пријатна, јесте и предмет овог обавештења: због концепцијских размимоилажења са др Зораном Ђуровићем – о томе шта „Стање ствари“ јесте и шта треба да буде – морала је бити примењена крајња непопуларна мера прекида сарадње. Уопштено речено, принцип разномислија (иначе постављен као један од главних на „Стању ствари“) претио је да продре и у ону уску стазу где је неопходно једномислије; другим речима, разномислије је у овом случају прелазило у „службу два господара“ (Мт. 6,24).

Конкретније, поштованом и ученом др Зорану Ђуровићу је више пута скренута пажња да „Стање ствари“ није покренуто као екуменистички пројекат, нити се у том правцу „завртело“. (Искрено речено, не верујем да је – осим њега – од сарадника ико екумениста, а сигуран сам да нико није острашћени екумениста. Још искреније: др Ђуровић је на „Стање ствари“ дошао као мој пријатељ а не као образовани теолог који пише одличне текстове.) Дакле, не само да је острашћени екуменизам био „стајаћа тема“ цењеног др Ђуровића, већ се показало да он заправо пропагира нешто. А нама овде нису потребни пропагандисти, били они за то плаћени или радили о свом руху и круху.

Др Зорану Ђуровићу – и онима који ће с њим напустити сајт – желим сваку личну срећу, а њега подсећам да стоји понуда да му технички помогнем у оснивању новог сајта/блога (типа ekumenisti.wordpress.com).

Уз извињење свима на неизбежно личном тону,

Александар Лазић, уредник „Стања ствари“

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4t0

Categories: Вести над вестима