Драган Бујошевић нови генерални директор РТС-а
Управни одбор Радио-телевизије Србије изабрао је новинара из Београда Драгана Бујошевића за генералног директора.
Драган Бујошевић
Председник Управног одбора РТС-а Зоран Поповић рекао је после седнице на којој је Бујошевић изабран за генералног директора да је било више добрих кандидата.
Поповић је додао да је Бујошевић добио шест гласова чланова Управног одбора, што је двотрећинска већина укупног броја његових чланова и истакао да би Бујошевић за месец дана требало да ступи на дужност.
У име Управног одбора Поповић је честитао Драгану Бујошевићу и РТС-у.
Процес гласања завршен је за пола сата, истичу у Управном одбору.
„Све оне приче да нико неће бити изабран, да је конкурс намештен нису биле тачне. Мислим да смо успешно, веома колегијално обавили тај посао“, истакао је Поповић.
Пред новим генералним директором су озбиљни задаци.
„Веома тежак посао. Ту је питање претплате, таксе, даља сва питања у вези са финансијама. Пред Бујошевићем стоји велика реорганизација медијске установе, нова систематизација радних места и још низ послова“, објаснио је Поповић.
Финансирање јесте приоритет, свестан је нови директор. Драган Бујошевић наводи да постоји неколико предлога за решавање финансијске ситуације, о којима би требало разговарати са представницима различитих министарстава.
„Други део се тиче самог програма РТС-а, пре свега информативног програма, који би требало да остане отприлике какав јесте. Да задржи тај професионални ниво и, ако може, да га побољша, зато што РТС до сада, колико сам ја схватио, није имао примедби да не испуњава те стандарде, и то је добро и похвално за РТС“, рекао је Бујошевић и истакао да више нико не говори о РТС-у на лош начин.
Конкурс за генералног директора Управни одбор Радио-телевизије Србије објавио је 10. фебруара. Пријавило се 26 кандидата, а формално-правне услове испунило је њих 11.
Драган Бујошевић је рођен у Београду 1954. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука, смер новинарство. Био је главни уредник Европљанина и Политике, а радио је и у НИН-у као новинар и заменик главног уредника.
Добитник је бројних награда: Годишње награде Политике, Награде „Дуда Тимотијевић“ за унапређење ТВ новинарства 2001, Награде БК фондације за новинарство и публицистику 2002. године, Награде „Сташа Маринковић“ листа Данас за аналитичко новинарство 2008. године.
Објавио је књигу Пети октобар – 24 часа преврата.
Драгана Матовић, Светлана Васовић Мекина и Владимир Радомировић: Ваше право да знате све о директору РТС-а
Садашњи премијер Србије Александар Вучић се о чисткама у „Политици”, као опозициони лидер, изјашњавао бранећи прогоњене новинаре
Бивши главни и одговорни уредник „Политике” Драган Бујошевић постављен је ове седмице за директора медијског јавног сервиса Србије иако је, у време када је уређивао најстарији дневни лист на Балкану, из ових новина уклонио неколико врсних новинара јер су се супротставили цензури.
Драгана Матовић и Светлана Васовић Мекина
Вест о новој Бујошевићевој функцији је у неким дневним листовима дочекана са тријумфализмом, па је тако на сајту „Блица” у наслову писало да је Бујошевић „победио”. Такав тон су неки читаоци замерили „Блицу”, указујући у својим коментарима да Бујошевић никога „није победио, већ је изабран”, па је наслов убрзо промењен. „Блицу” се, међутим, „победа” толико допала да је већ сутрадан објавио чланак под насловом „Бујошевић победио у оба круга гласања”. С друге стране, режимски „Информер” је исту вест дочекао са насловом „Жути Бујке већ спрема чистку”, а његов главни уредник је на „Твитеру” Бујошевићево постављење најавио као „нови круг пакла за Вучића”.
Шта о довођењу Бујошевића на чело РТС-а мисле новинари који су пре пет година протерани из „Политике”, у којој је он био главни уредник, пронаћи ћете у медијима само уколико та информација буде могла да се (зло)употреби у неком дневнополитичком обрачуну. Илузорно је очекивати да се Бујошевићевом именовању успротиве новинари који су били очевици прогона коме су пре пет година биле изложене њихове колеге.
У тренутку када на водеће место у РТС-у долази човек који је пре само пет година из „Политике” уклонио новинаре који су се својим критичким писањем замерили тадашњем режиму, јасно је да то значи да неко високо цени његове способности дисциплиновања непослушних чланова редакције. Зато сумњамо да ће се овим поводом огласити сви које је Бујошевић протерао из „Политике”, не само зато што неки од њих више нису живи већ зато што неки више немају снаге, а многи ни наде да би њихова реч ишта променила, осим на горе по њих саме.
Каква је то порука новинарима РТС-а? Да ли ће из примера „Политике” новинари јавног сервиса извлачити поуку како треба да раде и шта их чека ако не чине како им се каже?
Када је Бујошевић дошао у „Политику” крајем 2008. године, у редакцији се тачно знало ко је виђен за „одстрел”, дакле ко ће из новина“морати да оде”. Није Бујошевић дуго чекао да потврди гласине које су колале по ходницима. Неподобне новинаре који су реметили медијску слику коју су зацртали Борис Тадић и Срђан Шапер, Бујошевић је изложио шиканирању – смањењу плата и цензурисању текстова, да би на крају неке прогласио технолошким вишком, а другима уручио отказе. У чистки коју је Бујошевић спроводио, учествовао је и његов тадашњи заменик Драган Јањић, који је на ту позицију дошао директно са места помоћника министра културе и који је по одласку из „Политике” враћен у државну службу, на посао у кабинету заштитника грађана. Јањић се, иако је већ дуже време државни службеник, у јавности представља као новинар, па је и заменик председника НУНС-а.
Владимир Радомировић
О Бујошевићевом гажењу новинарских стандарда у „Политици” постоје писани докази који су и данас доступни. Између осталих, то су и писма која су прогањани новинари упућивали Управном одбору „Политике”, а у којима су указивали да Бујошевић и Јањић спроводе цензуру у листу. Управни одбор под вођством Соње Лихт никада није уважио жалбе новинара. Реаговао је једино немачки сувласник „Политике”, који је тада у свом саопштењу навео: „Не можемо преузимати одговорност за понашање наших (српских) партнера, поготово када (притисци) долазе из сфере политике.”
Први основни суд у Београду је у више случајева тужби некадашњих „Политикиних” новинара пресудио да је Бујошевићево дисциплиновање новинара „Политике” било незаконито, што је потврдио и Апелациони суд. Поништени су откази које је Бујошевић поделио својим колегама. Суд је одредио да отпуштени новинари морају бити враћени на посао, а у пресудама стоји и да је Бујошевић појединим новинарима забрањивао да раде, да их је дискриминисао, па чак и кршио Устав Србије.
Уз све то, прогоњени новинари су још 2009. године открили да је „Политика” склопила сумњив посао са Агенцијом за ауторска права, чији је сувласник у то време био премијер Србије Мирко Цветковић. Све те чињенице познате су бар делу чланова актуелног Управног одбора РТС-а, који су упркос томе – гласали за Бујошевића.
Историчар Слободан Марковић, данас члан Управног одбора РТС-а, био је претходно у Управном одбору „Политике”; и њему су новинари „Политике” указивали на цензуру коју је Бујошевић спроводио. То би могло бити познато и заменику председника Управног одбора РТС-а Милану Николићу јер су, пре пет година, новинари „Политике” писана упозорења о цензури и кршењу кодекса професије слали и његовој супрузи Соњи Лихт. Све то није непознато ни садашњем премијеру Србије Александру Вучићу, који се о чисткама у „Политици”, као тадашњи опозициони лидер, изјашњавао и у дневним новинама – бранећи прогоњене новинаре. Са описаним збивањима у „Политици” био је упознат и заштитник грађана Саша Јанковић, али је ипак бранио свог пријатеља и упосленика Драгана Јањића. Све чињенице о политичкој чистки новинара „Политике” познате су и новинарским удружењима. Независно удружење новинара Србије, међутим, иако су неки од прогоњених новинара били и чланови НУНС-а, стало је у заштиту свог функционера Драгана Јањића и одрекло помоћ угроженим и обесправљеним колегама.
Само је УНС о чистки коју је Бујошевић спровео у „Политици” одржао скуп подршке 5. маја 2010. На скупу су цензуру и прогон новинара осудила еминентна новинарска имена, од Оливере Ковачевић, преко Захарија Трнавчевића и Славољуба Ђукића до Драгољуба Жарковића…
Све то нас враћа на питање – шта новинарима РТС-а и јавности поручује Бујошевићево постављење? То да за такве у Србији увек има посла.
Ратко Дмитровић: Јанковић, па Бујке
Како год да је дошао на РТС, уз Вучићев благослов или без њега, Бујошевић ће тамо остати пет година. Шта год радио
Ратко Дмитровић
Нема иоле значајнијег догађаја који у лонцу сваке чаршије, па и београдске, није добио бар три верзије и пуну шаку мирођија. Тако је и с избором новог генералног директора РТС-а, Драгана Бујошевића. Прва верзија каже да је изабран случајно; слаба понуда, мало лобирања, стара пријатељства… По другој је постављен директно с носача авиона Шесте флоте, док трећа, најинтересантнија, вели да то није могло без сагласности председника Владе Србије, Александра Вучића.
Творци трећег мишљења шире причу да је Вучић одобрио именовање Бујошевића, да ће неко време глумити изненађеност, показивати љутњу, а у ствари дозвољавати Бујошевићу да жути, анационални плашт све више разапиње по Србији. С нагласком на неопходност уласка Србије у НАТО.
Не знам где је у свему овоме истина, има ли је уопште у горњим поставкама, али знам да је Вучић у Бујошевићу добио новог Сашу Јанковића, својевољно или против своје воље, неважно је.
Драган Бујошевић, познато је, припада једној политичкој опцији, ни он сам не крије блискост ДС-у и ЛДП-у. Они су га, Тадић пре свих, својевремено поставили на место главног уредника „Политике“, сменивши претходно Љиљану Смајловић.
Добро, није то ништа чудно, ништа ново, легитимна одлука властодржаца иза којих стоји већинска воља бирача. Овде је проблем, блаже речено недоумица, како се догодило, и зашто се догодило, да једна друга воља бирача, свакако супротна, нема своју материјализацију на челу државне телевизије. А да ли је проблем то што нема? Није, али само у случају да на разматрано место дође неко доказано способан, квалитетан, за кога нико, на основу досадашње биографије, не може да каже: овај припада… том и том. Бујошевић свакако није из те димензије.
Какве везе све ово има са Сашом Јанковићем?
Како год да је дошао у РТС, Бујошевић отуда неће отићи следећих пет година, шта год радио. Као што се пре два дана, за време боравка у Београду, европски комесар за проширење Јоханес Хан, у разговорима са Николићем и Вучићем, распитивао за здравље Саше Јанковића, а након тога с истим рујно вино пио, тако ће, и много жешће, одлучније, европски званичници реаговати на евентуалне медијске и политичке нападе којима би, претпоставимо, у Београду могао да буде изложен Драган Бујошевић. Та претпоставка је врло реална.
Ако је аминовао Бујошевићев долазак на чело РТС-а, из разлога који се могу нагађати, Вучић ће, у то не треба сумњати, доживети велико разочарање, али никога неће моћи да криви. Ако му се Бујке догодио вољом других – њему само привремено, пројектовано наклоњених – биће то само још један доказ веровања да се с ђаволом не саде тикве.
Кратка веза до ове странице: