Иако су у анкети спомињани Нијемци, није по том основу везан појам нацизма из наслова. Него по методи примјењеној у анкети.
Имена наставнице која спроводи ову анкету, особа које су дозволиле ову анкету као и име саме школе гдје се анкета обављала, нису битни, пошто се овдје не ради о неком изолованом испаду него о производу једне политике, тако да је именовање објеката у причи ирелевантно. Као што више није важно како се зове неко ко је дигао себе и све око себе у ваздух, јер је важна политика која до тога доводи и која генерише такве појаве. Треба осуђивати узроке појава, а не саме појаве.
Ко види дијелове ове анкете сигурно ће се запитати шта раде Нијемци у овој анкети, како то да нема Јевреја у попису народа и нација, није ваљда да су их Нијемци успјели дефинитивно очистити из БиХ у овоме последњем рату, наставку другог свјетског рата и на њихово мјесто у анкети ставили себе. Радује и чињеница да сви у основној, као ономад маршал Тито који је био занатлија, сви уче свирати клавир. Напредак је свемирских размјера. Некада се клавир учио само у браварским школама, а данас у свим основним школама по ФБиХ. Заиста импресивно имовинско стање родитеља данашњих ученика када могу својој дјеци приуштити клавир. У моје вријеме, многи моји вршњаци ни до гитара нису добацили.
Такође је нејасно из питања 012. зашто нико неће да води Нијемце на екскурзију? О каквој дискриминацији је ријеч, у свим анкетним питањима су укључени, али када их се треба водити на екскурзију онда су заборавили на њих. Којом својом особином су томе допринијели Нијемци? Уосталом зна ли неко неког Нијемца који иде у основну школу у БиХ? Да ти „Нијемци“ можда нијесу дјеца наших избјеглица? Или су прави правцати Нијемци као нпр. Бетовен?
Интересантно је и питање 010. Како је анкетар као и онај који је одобрио анкету, замислио да Срби или Хрвати могу бити туристи у својој држави. Да ли Зукорлићеви Бошњаци долазе у БиХ као туристи или некако другачије?
Да ли је неко видио некад Роме како туристички обилазе неке дестинације? Шта ли нам анкетар и онај који је одобрио ову анкету спремају у потаји и закулисно, да нам доведу Нијемца за предсједника државе?
А сада у ствари слиједи кључно анкетно питање које оправдава наслов овог текста. Интересантно је додјељивање читавим народима и нацијама особина дрзак, себичан, глуп, кукавице, свадљиви, подмукли, непоштени, лијени прљави итд. Мора да је сама састављачица анкете, Бошњакиња, већ имала у виду коме коју особину да прикачи, па само тражи од дјеце да томе дају легитимитет.
Ко зна чега све још нема сличног у нашој банана држави, али нико то не пријављује, а многи ни немају мобилне телефоне са уграђеним фотоапаратом да то документују.
Народе, купујте мобилне са фотоапаратима и сликајте ову нашу невиђену циркуску живописност.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4kD
Categories: Противу дезинформација
Генијално!
На пример, питање број 3.
Рецимо, да у насељу где живе и иду у школу одређени ученици нема Цигана (или, Срба, Хрвата …), сви су муслимани. И, сад, нико не одговори – пошто и не познаје ни једног, природно – да би позвао Циганина на рођендан. Шта је закључак ?
Да су нетрпељиви, фашисти, лоше васпитани, да је крива средина, рат, телевизија, нека друга вера, нација … ?
Могуће ја да мало паметнија и радозналија деца знају да становник једне државе не може да буде председник друге. Кад се каже Немац, Србин, Хрват … могуће је да дете у таквом контексту прво помисли на становнике других држава – Немачке, Српске, Србије, Хрватске …
И, колико је анкета веродостојна ако паметна деца размишљају исправно и дају непредвиђене одговоре?
За децу са смислом за логику питање бр. 2 је бесмислено јер не нуди ниједно исправно решење.
Овакво: “деца с више слуха”.
Не мислим да је ова анкета направљена да даје фактографски исправне резултате (по свој прилици као што сте приметили питање број два ни нема неки одређени одговор, барем не са становишта онога што ја знам о музичком образовању). На то питање је требало оставити и одговор ”Било које дете са смислом за музику” или нешто слично. Јако је тешко саставити квалитетне текстове и за школске предмете а камоли неки који би дао увид у социјална размишљања деце и то млађе! Добро сте приметили с тим у вези да деца често размишљају директније па би на питање ”Да ли бисте позвали Хрвата на рођендан” ако не познају ниједног Хрвата одговорила ”Не”. А онај који је постављао питање заправо је мислио ”Да ли би изабрао кога да позовеш на рођендан према његовој националној припадности и ако си стављен пред такав избор”. Ја бих овако једно истраживање другачије конципирао – преко неких прича и анегдота да дају оцене понашања ликова, како би се они понели у одређеној ситуацији и слично. Мислим да би то дало много занимљивије увиде.