Најврелија места у паклу резервисана су за оне који у кризним временима најбрижљивије чувају своју неутралност.
Данте Алигијери
Бављење политиком и претварање грађанина у политичког идиота (који не гледа своја посла него блене у Парове и чита Вучијеве посланице) је смишљено јако далеко од Србије и од мастермајнда какав је нама незамислив.
Американцима су дали БигМек и Кока Колу, могућност да ждеру до миле воље а ако су нешто „успешнији“ у животу – могу да си приуште и липосукцију, ми смо добили оно што најбоље обожавамо – „хлеба и игара“ – гледамо познате како се мајмунишу на отвореној сцени, блатоиди нам сервирају нове и нове пикантерије из живота моћника и других јавних личности, интернет нам омогућује да завиримо практично у сваки лонац у земљи… Дакле – све оно што народ са ових простора воли. Још само да је мало више лове, али јбг – не може све нама, нешто морају и „они“ преузети на своја плећа.
У Србији ће се нешто променити тек када сваки озбиљан грађанин осети потребу да на дан избора – испред себе потера целу породицу са јасним упутством за кога да гласају ако и даље мисле да једу његов лебац. До тада, згражаваћемо се над злехудом судбином паса луталица, азиланата, перача шофершајбни, а сопствену децу ћемо слати у неке земље које су други, способнији, паметнији и патриотскији од нас учинили добрим местима за живот.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4gU