(Економист, Лондон, 18. 4. 2015)
Али када признање изостане због правничких техникалија – или политичке корисности – преживели могу да осећају да су сећања на жртве оскрнављена. „Кампање којима је геноцид стављен ван закона успеле су на један важан начин, чинећи злочин тако токсичним да је вероватно да ће он довести до међународне акције“, изјавио је Ричард Дикер из организације Хјуман рајтс воч. „Али постоје и други злочини који заслужују много више пажње него што добијају.“
Термин је ушао у ширу употребу Конвецијом Уједињених нација о спречавању злочина геноцида из 1948. године, коју је потписало 146 држава. Њоме су проскрибовани акти убистава, наношења физичких или менталних повреда, присилно усвајање и еугеника, када се чине са намером да униште у целини или делимично националну, етничку, расну или религијску групу. Њоме нису обухваћене политички или идеолошки мотивисана убиства: Стаљин би тешко потписао да геноцид укључује масакре читавих класа, као што су добростојећи сељаци. Резолуцијом је постављен веома висок стандард доказивања намере. Апологете Османског царства указују да су убиства Јермена 1915. године била споредни ефекат пре него жељени резултат. Докази за наређења да се убија, по свој прилици усмено издавана, готово су недостижни (иако су убедљива за многе истраживаче).
„Јагњад за клање“
Послератни трибунали у Нирнбергу и Токију требало је да суде злочинима против човечанства. Овај термин је задобио ширу употребу у претходних 25 година, и обухвата највећи део рада ad hoc трибунала који су установљени да би судили због злочина почињеним у бившој Југославији, Сијера Леонеу и Камбоџи, као и рад сталног Међународног кривичног трибунала (ICC) који је установљен 2002. године. Дефиниција је значајно проширена од Нирнберга, када су савезници сматрали да су злочини против човечанства један од аспеката агресивног рата. Радна дефиниција Међународног кривичног трибунала укључује убиства, прогоне, изгнанства и сексуално насиље када је почињено као део широког и систематичног напада усмереног против цивилног становништва.
Неки ратни злочини, укључујући тортуре и киднаповања, укључени су у документе Уједињених нација, указао је Вилијам Шабас са Универзитета у Мидлесексу. Али ниједан не обухвата злочине против човечанства у целини. Комисија за међународно право, тело са мандатом Уједињених нација, направила је нацрт оваквог документа, који су подржали многи стручњаци, укључујући и господина Шабаса.
Идеализам који је подстицао међународну дебату током претходних четврт века како да се дефинишу и казне ратни злочини изгледа да опада. Мало је вероватно да ће бити формиран иједан нови ad hoc трибунал за суђење ратним злочинцима док се Међународни кривични трибунал бори да одржи свој морални ауторитет. Као последица практичне политике, постоје мале шансе да ће се постићи сагласност о новој конвенцији о геноциду. Њене мане ће претрајати. Али напори да се учврсти значење термина злочини против човечанства подсећаће свет да постоје и други неизрециви злочини.
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ey