Ниједна институција није отворена за јавност, већ љубоморно чувају своје податке да не ремете слику која се појављује на кулиси испред стварности

Почећемо нашу причу једном параболом. Замислите са једне стране брдо информација. Свака се тиче реалног живота и питања око којих се врти живот у Србији. Ту су плате, незапосленост, привреда и друге ствари. Међутим, поред овог брда стоје мале кулисе око којих стоје политичари. На кулисама су нацртане разне ствари, а постављене су тако да када им неко приђе са једне стране више се оно брдо информација не види. Има још један детаљ – медији извештавају само о ономе што је на кулисама, све вести које се односе на оно брдо нестале су.

Шта би то могло да буде на кулисама што је толико заинтригирало публику и медије? Има ту свачега. Преовлађују портрети политичара насликани према потребама пи-ара. Неки политичари су посвећени добру државе, увек добрих намера, пожртвовани и радни, а други су против државе, увек нешто крију, плаћају их тајкуни и стране силе, сплеткаре и свађају се, никад ништа не раде и не граде. Пуно материјала за политичка препуцавања и ад хоминем аргументе једних против других. Неки носе скупе сатове, други скупе ципеле, трећи скупа одела, а неки су скромни, поштени и смерни.

Осим интимног живота политичара, на кулисама су и макете будућих успеха, па и читавих градова, попут макете „Београда на води”. Кулисе се претварају у огромне билборде на којима су нацртане зграде којих још нема, а није сигурно ни то да ли ће их бити, односно, да ли ће баш тако изгледати ако их буде. Ове макете постају сценографија телевизијских студија на неколико телевизија, имају специјалне емисије посвећене њима, стално се најављује почетак њихове градње, чак се и продају станови у макетама.

На кулисама су и старлете, ријалити-шоу, скупштина и независне институције. О њима се објављује све што неком падне напамет. Довољно је да после неке тврдње ставите знак питања – и можете написати свашта о њима, пошто се ви тако само питате, а не тврдите ништа. На кулисама су и локалне страначке борбе. Ту има свачега: туча, киднаповања, уцењивања, застрашивања, али када се на кулиси појави „вест” да је претучен неко из странке Икс, одмах се појави и друга вест да је тај исти претукао неког из странке Ипсилон. Никог нема да се позабави тиме шта је истина, а епилог ових туча на суду никада не уследи. Чак је и недавни принудни повратак председничког авиона који је полетео ка Риму ствар спекулација. Да ли се покварио мотор, што се коси с тиме да се авион вратио чак до Београда? Или је непажљива стјуардеса просула кафу по инструмент табли, а онда панично почела да брише таблу и испомерала дугмад што је довело до двокилометарског понирања авиона? Или се десило нешто пето – такође је неважно. Сутра ће се већ догодити нешто друго, о чему ће бити измишљене супротне приче.

Такво је стање на нашим кулисама које преносе новине и телевизија. Како се догодило да су ове кулисе привукле сву пажњу медија? Можда вест из ријалити-шоуа има више публике, а медији су нам приватни па морају да јуре профит? Можда је то вид објективности и непристрасности медија, јер би нека реална вест свакако била више у интересу власти него опозиције, или обрнуто, па је можда најбоље да објављујемо само измишљене или супротне вести, па да свако буде задовољан? Можда рекламне агенције имају тако много пи-ар материјала који достављају медијима, да за реалне вести просто нема места, не дођу никад на ред? Ко ће га знати.

Тако оне наше вести о животу, запослености, раду, остају на маргини. Нико се не пита како то да нам БДП пада, а запосленост расте? Како то да нико није видео план детаљне регулације „Београда на води”? Како изгледа шема нових платних разреда на којима ради министарство државне управе? Како изгледају уговори којима се склапају јавно-приватна партнерства? Ниједна институција није отворена за јавност, већ љубоморно чувају своје податке да не ремете слику која се појављује на кулиси испред стварности.

Тако би изгледао дан у коме су нестале све праве вести. Да ли је тај дан данас?

Уредник сајта „Филозофија.инфо”

Наслов: Стање ствари

(Политика, 22. 4. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4bR

Categories: Преносимо