Поводом текста Огњена Војводића: „Грегоријански глобализам или Зашто не славити Васкрс заједно са римокатолицима“
Можда би текст г. Огњена Војводића био поучан да се нису на овакав начин спојиле две прагматичне теме. Једна, астрономско математичка, а друга, духовна.
Поставити озбиљну тему на овакав начин, искомпликовати је, а при том тачност и истину довести до апсурда није похвално за аутора. Свеукупно би се могло закључити да је у питању острашћеност, а не жеља за разумним и валидним објашњењем разлика.
Прво да разјаснимо појам календара.
Календар, ма који и ма какав било је само и једино „справа“ или инструмент за мерење времена (као што је то и часовник нпр.). Ништа више, ништа мање.
Од настанка човечанства па до сада, човек се трудио да што тачније „измери“ време из сасвим практичних разлога. Да ли су то били верски разлози, пољопривредни (жетва, сетва) разлози или мерење времена да би се из тачке А стигло у тачку Б, сасвим је неважно. Важна је тачност, примена и начин мерења. Разне цивилизације су правиле своје календаре у складу са својим природним и верским потребама и знањем математике и астрономије. Данас нам је познат веома велики број календара древних цивилизација (кинески, египатски, мајански, јеврејски итд.). Међу њима је један од најкомпликованијих баш јеврејски, нама веома интересантан, што ћемо касније видети.
Да не бисмо компликовали и помињали верски аспект од политеизма до монотеизма, обрадићемо само хришћански монотеизам са којим смо духовно везани.
Сви знамо да у Хришћанству, вољом Светих Отаца, постоје две врсте празника који су по овој теми нама битни. Непокретни и покретни празници.
Непокретни празници „падају“ увек у исто време, а одређени су на основу неких битних историјских дешавања или догађаја везаних за неког светог (рођење, смрт, обретење и сл.).
Покретни празници су такође везани за неки историјски моменат одређен временом (датумом), али се уз тај моменат уграђује и астрономски моменат дешавања, као што је на пример Васкрс.
Поставићемо „саблажњиво“ питање, да ли је за прорачун Васкрса баш неопходан јулијански календар?
Није.
Васкрс се може тачно израчунати по било ком постојећем важећем или неважећем календару, било кинеском или астечком или египатском. Сасвим је свеједно који ћемо календар узети јер се за прорачун узимају АСТРОНОМСКЕ појаве које су у природи приближно константе, а у календарима се могу називати било како, било каквим називом за месец и бројчано могу падати под било којим датумским бројем. Свеједно…
На пример равнодневица или равнодневница (оба појма су исправна).
У неким календарима равнодневица пада 21. у месецу. У неким пада 25. у месецу, а опет у неким измишљеним може падати и 374628. даном. Сасвим свеједно, јер АСТРОНОМСКА појава равнодневице пада УВЕК када је дан једнак дужини ноћи, ма како ми то рачунали.
Дакле, да се вратимо нашем Васкрсу и разлици између прослава код римокатолика и православних. Разлика је само једна. Најкомпликованији календар, Јеврејски и у њему пасхална недеља.
Па да то народски објаснимо.
Сасвим је тачно оно што је писац текста предходно нагласио. Равнодневица, пун месец, прва недеља.
Римокатолици су веома поједноставили прорачун и тиме одступили од тачности прорачуна јер су узели само и једино прве три астрономске појаве.
Православни поред те три астрономске појаве у прорачун уносе и део јеврејског календара који се односи на јеврејску Пасху. Да не улазимо дубоко у математику, много је компликована, објаснићемо то једноставније.
Знамо да је Христос разапет на Велики петак, дан ПРЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ, која пада увек код Јевреја у суботу. Дакле, наша Велика субота. Такође знамо да је Васкрсао у недељу. Такође знамо да је Христос истог дана, на Велики петак преминуо на крсту, скинут са крста и погребен, јер је јеврејски закон забрањивао да мртви остану на крсту током њихове Пасхе.
Примењујући логику, Христос НИЈЕ могао бити разапет у време Пасхе нити после Пасхе, а такође НИЈЕ могао да васкрсне пре или за време те исте Пасхе, како се обично дешава када римокатолици раде прорачун Васкрса, јер не узимају у обзир јеврејски календар или јеврејску пасхалију.
Да ли је дакле битан календар који ћемо користити?
Није. Било да користимо јулијански, грегоријански или миланковићев, астрономске појаве падају увек у истом времену и није их брига за календар ни који ни да ли календар постоји. Битне су само астрономске појаве и када се оне дешавају у неком времену, плус ЈЕВРЕЈСКА пасхалија коју ми урачунавамо накадно. То је сва мудрост у прорачуну Васкрса.
Е сад зашто грегоријански или миланковићев, а не јулијански календар.
И ту је ствар веома једноставна и нема апсолутно никакве везе са верским аспектом, већ има везе са тачношћу, док се верски аспект манифестује тек касније и то уз апсурде, што ћемо објаснити.
Знамо да је календар само ИНСТРУМЕНТ за што тачније израчунавање времена, као што је тег на кантару инструмент за израчунавање тежине.
Што тачнији календар, то се тачније може време израчунати.
Најчешћи календари су лунарни (месечеви), соларни (сунчеви) и стеларни (звездани) или комбинација лунисоларни и сл.
Све цивилизације су за основ узимале неке астрономске појаве, па тако је настао и јулијански и грегоријански и миланковићев календар. Сва три су настала коришћењем астрономских појава и њихови мерењем. Разлика је само у прецизности, а најтачнји је миланковићев и ако се и код њега јавља грешка. Ништа није савршено и апсолутно осим Господа, па ни календари.
Баш зато је бесмислица критиковати грегоријански календар када је и сам јулијански настао од пагана Јулија Цезара, а не од Светих отаца, а и он је настао узимајући у обзир астрономске појаве. То је први апсурд критике.
У осталом, тада и није постојао неки други званични или незванични, а практичнији. Био је у Римском царству тај један једини и њега су узели јер другог није било.
Током времена се показало да је јулијански календар нетачан и да ће се временом те нетачности далеко више примећивати и то не математички већ практично (нпр. зима у сред лета), па су астрономи папа Гргура направили нови календар, далеко тачнији од јулијанског.
У осталом и Јулије Цезар је направио календар зато што је претходни био нетачан и компликован, зар не?
У доба папе Гргура разлика (опет астрономска) била је 10 дана, док је данас 13 дана разлике, а ускоро ће бити 14 дана разлике. Где је сад други апсурд?
Данас славимо Божић 7. јануара, са разликом између грегоријанског и јулијанског календара од 13. дана. Када се ускоро та разлика повећа на 14 дана, Божић ћемо славити 8. јануара по грегоријанском или опет 25. децембра по јулијанском. Ето другог апсурда, није 7, већ 8. јануар.
Идемо даље…
Временом ће се та разлика још повећавати, па ћемо у некој будућности. веома далекој будућности, доћи у ситуацију да славимо Божић после Васкрса. А да ли је то могуће?
Па није.
Можемо ми рећи да нас то није брига јер је то далека будућност. Али то није поента. Поента је да ли зарад незнања и неспособности да се суочимо са реалношћу, морамо да блатимо оне који су се на време сетили да треба мало другачије. Па и када смо се сетили (Миланковић), одбили смо оно што смо сами тражили по систему „сад нећу ни оно што хоћу“, само зарад личног мира црквеног сталежа, а не верског аспекта. Ето трећег апсурда.
Астрономске појаве и дешавања су део васељене и ми на њих не можемо утицати. Неће због нас и наше тврдоглавости свемир престати да постоји нити ће се време вратити онако како бисмо ми то желели.
Наше цркве једноставно не желе да то прихвате и ако знају да је то тако, али све остављају неким другим генерацијама да ломе копља. Битно је да се њих не дира и не узнемирава док они живе у неком свом нереалном и непрагматичном животу, објашњавајући пуком и простом народу ја је једино правилно „када се ја крстим, сви се крсте“ и „када ја причам, сви ћуте“.
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 11. 4. 2015. у 12:40 – исправљени су коректорско-лекторски пропусти.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-42n