Владика Игнатије и прота Радомир Милошевић
Прота Радомир Милошевић, пензионисани свештеник из Смедерева, сазидао је себи гробницу за живота, тачније и за себе и за супругу му Слободанку.
Често ми попови када одемо на ново гробље да вршимо опела и парастосе седнемо на клупу коју је прота Раде направио покрај своје гробнице, и на њој написао: гости проте Радомира.
Из захвалности њему који је направио ту клупу ја сам му посветио ову песму, као колеги и старијем сабрату, сећајући се великог Кавафија.
Проте Рада гробница
Празна гробница проте Рада каже ми о њему
Отићи ћеш у другу земљу, отићи ћеш међу друге људе
Неку другу парохију ћеш наћи, од ове одмор да ти
бољи пружи
Кад гробница ти твоја празна испуни кожу и кости
Срце ћеш као плаштаницу ту одложити
Умом нову обалу тражити
Новом реком да бродиш
И ново вино да кушаш
Да ли ћеш се сетити живота свог који ти овде прође
мирно
Или ћеш задивљен призором новог Града
Заборавити ливаде и њиве твога детињства,
прве књиге и првог погледа
Да ли ћеш тежити да не одеш одавде
Да овај град ти остане у ткиву
Да не зажелиш праскозорја нова, већ
Остати овде душа да те вуче
А можда ћеш охрабрен новим изворима заобилазити
место ово
И жудети тихо да одеш у бездан
Да ли ће те пратити место ово и кад остариш у свету
ономе?
Да ли ће и за тебе бити пута бескрајнога у ноћима
Можда ћеш увек остати на парохији овој
У овој малој зеници света који се рађа и нестаје
Можда је твој Град баш место ово
осењен новим додирима таме и светлости
Све што косио си нека ти дозрева у новим јутрима
Чисто и ведро нек ти буде у граду том што краја и
мрачних улица
Нигде
***
Објавио и четири књиге фотопоезије: Таласи, изд Народна Библиотека Смедерево 2007; Свет који нестаје и свет који настаје, изд Академија СПЦ за живопис и обнову Београд , 2008; Слепи во и друге песме, изд. Академија СПЦ за живопис и обнову Београд 2010; Круг, изд Меридијани Смедерево 2013.
Протојереј Жељко Р. Ђурић је старешина Успењске цркве у Смедереву.