мили боже, чуда големога!
кад с’ разбоље нејако одојче
у области племенитој рашкој,
нигдје пута до љекара нема:
одрони су путеве засули,
не могу се ничим заобићи,
нити лијево, нити десно проћи:
тешко бјеше доћи до помоћи.
да се одрон прелетјети може,
те се шаље хеликоптер војни
и у њему најбољи јунаци.
међ’ јунацим’ омере мехићу,
мајор војни, а грађанин часни:
сједе омер на пилотско мјесто,
сједе омер, сједе па полете
да се спасе нејако дијете.
у то вријеме у сред бијела града
вино пије републичка влада:
вино пила, па се понапила,
па се дана славних присјетила,
кад се вођа сликао у снијегу
како дијете у наручју носи
и у хеликоптер га уноси,
те се углас одлука доноси:
нек’ се неко слика пута овог
и са бебом из пазара новог!
натмури се небо изнад града
кад наредбу издала је влада
да се слети ту где они стоје;
омер хтједе другде да се спусти,
ама влада неће да попусти,
те је омер слијетати стао:
хеликоптер убрзо је пао.
црни дане, а црна судбино!
херој до хероја је погин’о
и са њима једно биће мало!
надживе их куга што ј’ на власти
да им мртво име упропасти,
да о њима прича све најгоре,
јербо мртва уста не говоре!
кажу да је омер пијан био,
а омере никад није пио!
клеветници заштићени лају,
о страдалим’ лажи измишљају,
за срце им ближње уједају,
а раја им, гладна, лажи гута;
док страдалих дух немиран лута
и док тражи поништење лажи,
српском живљу „парови“ су дражи…
„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром
(Фејсбук страница Anica djevojka)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Za