Четвртак, 2. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи
Војислав Шешељ је испред зграде Палате правде запалио хрватску заставу, након чега су реаговали званичници из Загреба, упутивши демарш српској амбасади и најавивши да ће повући свог дипломатског представника из Београда. Хрватски министар бранитеља поручио је Вулину да „иде да се лечи“, док је српски министар за рад рекао да за њега можда има лека, али да га за Матићево „усташтво“ нема. Лекар из Ћуприје оптужио је СНС да су кумови и браћа преузели болницу. Ступио је на снагу правилник о декларисању хране. „Инфостан“ је наместио милион евра групи од 11 извршитеља. Домаћи метеоролози демантују светске и кажу да Србију не очекује потоп овог пролећа. Емирати су одустали од градње туристичког комплекса на Краљичиној плажи. Ципрас се, изгледа, окреће Русији. Новак је прошао у четвртфинале у Мајамију и нашалио се после опаске новинара да је тениски „ветеран“
Шешељ запалио заставу Хрватске, Загреб реагује
Министарство спољних и европских послова Хрватске јуче је упутило оштар протест отправници послова амбасаде Србије у Хрватској Бори Продановић а хрватски амбасадор у Србији Гордан Маркотић биће позван на консултације у Загреб, пише Данас. „Оптужени ратни злочинац Шешељ, говором мржње, ратном реториком и симболиком, покушава да утиче на регион а посебно на односе између Србије и Хрватске, палећи заставу пред државном институцијом Србије“, наводи се, између осталог, у саопштењу хрватског министарства. Како се додаје, у таквим околностима задатак је свих политичара да се смири ситуација и рационално и одговорно делује. Министарство наводи и да су „изјаве високог политичког званичника Александра Вулина увредљиве, недопустиве и крајње неодговорне“. Војислав Шешељ, лидер СРС-а, јуче је, наиме, запалио заставу Хрватске непосредно пре него што је ушао у Палату правде где је желео да сведочи на суђењу свом заменику Немањи Шаровићу, који је на оптуженичкој клупи због паљења заставе САД 2012. године.
Вучић: Наш амбасадор неће бити повучен
Премијер Александар Вучић изјавио је синоћ да Србија неће повлачити свог амбасадора из Хрватске нити ће слати иједан лош сигнал Хрватској и додао да ће позвати премијера Хрватске Зорана Милановића да разговарају телефоном, објављују Новости. „Мислим да Србија и Хрватска морају да сарађују неупоредиво боље. Ми ћемо са наше стране да зауставимо сваку врсту реторике која би даље потпиривала лоше страсти а са друге стране замолићу и премијера Милановића да чланови хрватске владе покажу нешто више поштовања према Србији“, рекао је Вучић. На питање да ли амбасадор Србије остаје у Загребу, он је рекао да „нема никакве сумње“, те да Србија ни за теже инциденте када је цео стадион узвикивао „За дом спремни“ није повлачила амбасадора.
Матић: Иди, па се лечи, Вулин: За усташтво нема лека
Ивица Дачић је био у праву, Зоран Милановић није, пише Политика. „Фактор“ Шешељ је ипак за два дана дестабилизовао ситуацију у региону, то јест односе између Србије и Хрватске, од којих умногоме зависи стабилност целог региона. И то дотле, наводи лист, да један хрватски министар поручи српском колеги да се лечи а да му овај одговара у истом, нимало дипломатском тону. Хрватски министар бранитеља Предраг Матић је у истој реченици одговорио и министру Александру Вулину, који је јуче Анту Готовину назвао усташким генералом, и лидеру радикала због паљења хрватске заставе. „За Вулина може бити иста порука као и за Шешеља – иди, бре, па се лечи“, рекао је Матић. Министар за рад Србије није му остао дужан. „Ја сам пожелео напредак и успех Хрватске а мени министар бранитеља лечење. Можда за мене има лека, али се министар Матић од усташтва неће излечити никада“, навео је Вулин. Шеф српске дипломатије је пре два дана упозорио да је одлука Хашког трибунала да се Шешељ врати у притвор „од самог почетка имала циљ да угрози и наруши политичку стабилност у Србији а самим тим и читавом региону“.
Лекар оптужује СНС: Кумови и браћа преузели болницу
Троје повереника СНС-а у Ћуприји спроводе правно, политичко и родбинско насиље у Општој болници у том граду, тврди др Предраг Дреноваковић. Др Марко Илић је в. д. директора, пише Блиц, др Светлана Павловић је његова заменика, док је председник општине Нинослав Ерић успео да преко Владе Србије постави свог кума Ненада Шћепановића за председника Управног одбора а рођеног брата Небојшу за председника Надзорног одбора. Дреноваковић каже и да је члан УО др Драгана Тодоровић у блиским рођачким односима са заменицом директора. Он тврди да је према правоснажним и извршним пресудама он једини законски и легитимни директор установе, али болница и Министарство здравља одбијају да га врате на функцију. „Запослени се питају да ли је директор болнице др Марко Илић или председник општине Нинослав Ерић и да ли Министарство здравља ову установу због тога третира као локално јавно предузеће“, каже Дренаковић.
„Инфостан“ извршитељима наместио милион евра
Челници градског предузећа незаконито и неравномерно су расподелили утужења за дуг за комуналије, и то дан пре промене закона, чиме су омогућили да група од 11 извршитеља заради више од 13 милиона динара, пише Блиц. На ову групу из „Инфостан“ је распоредио укупно 7.537 предмета, од којих је сваком припало у просеку око 700 случајева. Осталих 57 извршитеља добило је до 60 предмета. Повлашћеној групи је управа случајеве предала 25. децембра 2014, буквално ноћ пред ступање на снагу новог закона којим се одузима право јавном предузећу да директно распоређује предмете. Остали извршитељи су, иако не својом кривицом, посао добили практично незаконито. „Инфостан“ им је предмете доделио 26. децембра, када то јавно предузеће више није било надлежно, те је реаговало Министарство правде и донело мишљење по којем се извршиоцима предлаже да одбаце предмете. „Инфостан“ по предмету уплаћује извршитељима бар 4.680 динара.
Карачи, 01.04.2015 – Недеља пакистанске моде у Карачију: колекција – Fahad Hussayn
Ступио на снагу правилник о декларисању
У Србији је јуче на снагу ступио нови правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране, што би требало да подигне ниво заштите потрошача на домаћем тржишту, пише Политика. Овај пропис донет је на основу Закон о безбедности хране и усклађен је са европском регулативом која је на идентичан начин спроведена у земљама ЕУ у децембру прошле године. Правилник прецизно дефинише услове за декларисање, означавање упаковане и неупаковане хране, као и начин на који се производи могу рекламирати. Најзначајније новине односе се на обавезу декларисања састојака који могу да изазову алергије и интолеранције у списку састојака, наглашавајући их другачијим фонтом, стилом и бојом позадине.
Метеоролози: Нема потопа овог пролећа
За првих десет дана априла у Србији се очекују обилније падавине а први већи кишни талас очекује се већ наредног викенда, посебно у западној Србији, објављује Курир. Метеоролози саветују опрез и истичу да су прогнозе светских сервиса да нашој земљи овог пролећа прети потоп – непрецизне. Метеоролог Горан Михајловић из Републичког хидрометеоролошког завода Србије рекао је да се у суботу и недељу може очекивати више кише, нарочито у југозападној, западној и делом у централној Србији, и то у појединим крајевима до 40 милиметара падавина. „То упућује све на додатни опрез“, рекао је Михајловић и додао да ће у Београду за викенд бити до 20 милиметара падавина а на планинама даље повећање снежног покривача. Он је подсетио да Завод све информације објављује благовремено. Ту спадају метеоролошка и хидролошка упозорења, укључујући и екстремне догађаје, који се за сада не најављују.
Емирати одустали од Краљичине плаже
Ексклузивни туристички комплекс на Краљичиној плажи, најлепшем делу црногорске обале, мораће још неко време да сачека инвеститора који ће реализовати ту замисао, јер је амбасада Уједињених Арапских Емирата обавестила Владу Црне Горе да реномирана компанија из те државе „Ројал група“ неће градити туристички комплекс на плажи између Светог Стефана и Будве. Као разлог за одустајање, објављује Политика, Емирати су навели вишемесечну кампању појединих политичара и медија који су, како су саопштили, „покушали да компромитују Ројал групу, краљевску породицу и Емирате“. Дуго се у Скупштини Црне Горе водила полемика између опозиције и владајуће странке да ли се Краљичина плажа даје у бесцење, за које намене, да ли ће се виле градити за даљу продају или треба градити хотеле са највишом категоризацијом, да ли је паметно овај део продати странцу или дати у закуп. Од одлуке парламента зависило је да ли ће „Ројал група“ саградити ексклузивни туристички комплекс а Скупштина је рекла „не“.
Ципрас се окреће ка Русији?
Нови квалитет у односима Атине и Москве, већи обим трговине и решеност Грчке да не подржи санкције против Русије због кризе у Украјини, платформа је за сусрет Алексиса Ципраса са председником Русије Владимиром Путином у Москви, док је интервју грчког премијера главна вест у руским медијима, наводи Политика. „Грчка се не слаже са санкцијама Запада против Русије јер сматра да је то политика која не води никуда. Та бесмислена политика бивших власти довела је до ембарга и на извоз грчких пољопривредних производа, због чега је наша економија претрепела велике губитке“, изјавио је Ципрас, истичући да је управо обнављање извоза ових производа од суштинске важности у односима двеју земаља. Ципрас је подсетио и да је одмах по преузимању власти упозорио Брисел да се било какве одлуке о санкцијама не доносе без консултација са Атином која им се, као чланица, противи.
Новак: Одох ја на Кубу
Новак Ђоковић шокирано је посматрао новинара који га је назвао „ветераном“ после победе над Александром Долгополовим, али му је то и вратило осмех после напетог меча у којем је сломио рекет. Своје емоције, пише Блиц, најбољи тенисер света је поделио и са фановима, убеђен да се ради о првоаприлској шали. Након што је Украјинац поражен, и то после великог преокрета јер је Новак изгубио први сет а у другом је био на 1:4, један од новинара је тај меч назвао „дуелом ветерана“, што је добро насмејало Ђоковића, али и све присутне у конференцијској сали у Мајамију. Новак се нашалио и како ће да „оде на Кубу, а за тенис ћемо видети“. Испоставило се да је опаска оставила утисак на Новака, који је мало касније то поделио са фановима. На срећу, све се добро окончало, пошто ни Новак није дозволио да га савлада нервоза, због које је у првом сету сломио рекет, због чега је публици и ривалу упутио извињење након звиждука. У четвртфиналу ће играти против Давида Ферера.
Данијела Ћировић
Цео текст прочитајте ОВДЕ
Ђорђе Вукадиновић: О питањима, вођи и удвориштву
И најкритичнији текстови који се ту и тамо могу прочитати на рачун премијера ни издалека нису тако потенцијално деструктивни колико је то једна врста неукусног удвориштва
За промену, ову колумну нећу започети подацима о повећању српског јавног дуга – што не значи да он у међувремену опет није порастао за још неколико стотина милиона евра. Али то више и није вест. Као што у Србији није вест готово ништа што се не уклапа у визуру из које власт, посредством податних медија, гледа саму себе у ружичастом огледалу.
Додуше, није да се, ако се баш потрудите, не може пронаћи и то да је, на пример, пре месец дана, „Академија инжењерских наука Србије”, скуп највећих српских стручњака из ове области, на челу са деканом Електротехничког факултета у Београду професором Бранком Ковачевићем, детаљно образложила своје аргументе против продаје „Телекома”. Али је те аргументе власт напросто игнорисала, а велики електронски медији унисоно прећутали.
Теоретски гледано, могуће је пронаћи и став „Академије архитектуре Србије”, коју чини 40 угледних чланова, међу којима је 17 професора Универзитета,о томе да је „Београд на води” стручни и законски скандал и позив републичкој и градског власти да под хитно обуставе тај пројекат („понижавајућа је чињеница да је, уместо урбанистичког плана, једна макета којој се не зна ни аутор ни порекло постала главна матрица даље разраде просторног плана, за највреднији део града”). Али то се свакако неће моћи чути у вестима и студијима националних телевизија у којима водитељи и спикери седе испред џиновских и гламурозних паноа „Београда на води”.
Исто тако, у мејнстрим медијима нема ни Бриселског споразума, нити озбиљне дебате о њему, иако се већ две године читава државна политика врти око овог документа којим се актуелна власт обавезала на повлачење српских државних структура са севера КиМ и обезбедила себи подршку релевантних (западних) центара моћи.
Е, сад. Да ли је то „цензура”, „аутоцензура”, „спиновање” или нешто четврто, није од пресудног значаја. Чињеница је да неких ствари, неких погледа и неких легитимних ставова напросто нема, или макар нема у оном делу медија који одлучујуће утичу на креирање јавног мњења. И то је барем један део одговора на питање како је могуће да актуелна власт – још увек – има тако висок рејтинг, упркос више-мање катастрофалним резултатима у скоро свим областима.
Зовите то како хоћете, али поента је да се неке теме и нека питања напросто не постављају или гурају под тепих „великих”, нарочито електронских медија.
– Да ли су током београдске „Параде поноса” жандарми, из чистог мира, напали премијеровог и градоначелниковог брата, и њихову војну пратњу – или су били испровоцирани њиховим бахатим понашањем и одбијањем да се повинују наређењу („Знате ли ви ко сам ја?”)?
– Да ли је војни хеликоптер пао и седам живота изгубљено због магле, квара или грешке у навођењу? И како то да у случају немачког авиона већ после дан-два имамо готово све релевантне податке и аудио-снимке са места несреће, а овде – барем до тренутка када настаје овај текст – нико да објави чак и тако баналан податак да ли је и ко од министара и ко од новинара чекао хеликоптер на сурчинском аеродрому? (То, наравно, не значи да су они за било шта криви или одговорни, али утолико пре нема разлога за скривање и мистификације у том погледу.)
– Када и на који начин, односно на основу ког документа је Влада Србије ангажовала консултантску кућу бившег британског премијера Тонија Блера („Тони Блер асосијет”) за помоћ у формирању стручних тимова у оквиру кабинета председника владе? Ко је и када у име владе потписао било какав документ (уговор, меморандум о разумевању или било какав пројектни документ) којим се предвиђа ангажовање ове консултантске куће, колика је цена тог ангажмана и каква је улога Уједињених Арапских Емирата у читавој овој причи?
– Да ли је нормално да премијер, кад год му мало затрепери рејтинг, као кеца из рукава, свако мало потегне Мирослава Мишковића и заверу саткану од шпалира спољних и унутрашњих непријатеља?
Верујем да су нека од ових питања врло непријатна за власт и премијера. (Могуће и да му нека не представљају проблем.) Али апсолутно сам сигуран да чак и најнепријатнија од наведених питања и чак најкритичнији од текстова који се ту и тамо могу прочитати на рачун премијера ни издалека нису тако потенцијално деструктивни и опасни по њега колико је то једна врста неукусног удвориштва које се шири попут епидемије и које најбоље оличава лик и дело Александра Вулина.
Шта хоћу да кажем? Ако Александар Вучић икада падне с власти, верујем да ће томе мање допринети критички текстови који се повремено могу прочитати на овим страницама, а много више то већ готово комично и некритичко удвориштво које упражњава министар за рад и социјалну политику – а што се онда бесконачно, само мање надахнуто, рециклира по напредњачким круговима широм земље Србије – када каже: „Србија верује овој коалицији, Србија верује Вучићу, ја му верујем и као пријатељу и као политичком савезнику… Верујем да ће донети најбољу одлуку када то буде било, уопште немам очекивања, не размишљам о томе и како одлучи председник владе тако ће и бити.”
Драгомир Антонић: Ко је крив за убиство Сање Миленковић на варваринском мосту
Немачко тужилаштво је брзо утврдило ко је одговоран за авионску несрећу у Француској. Кривци за убиство Сање Миленковић на варваринском мосту 1999. године нису откривени
Драгомир Антонић (Фото: Новости)
Авион који је пао – механичком грешком, умишљајем пилота, поремећајем магнетских таласа или просто опоменом Божијом полетео је из Шпаније, срушио се над Француском, превозио путнике из Немачке, Турске, Велике Британије, САД.
Њихове државе су оргијале под именом НАТО над небом Србије шеснаест година раније.
Тужно је кад шеснаест младих гимназијалаца страда у једном дану. Бол и туга њихових породица су велики. Разумем и саучествујем у њиховој жалости. Искрено. Губитак је неизмеран, као што је погибија Сање Миленковић, ученице гимназије из Варварина, у доба кад је требало да напуни шеснаест година, за њене родитеље и суграђане ненадокнадива.
Сања Миленковић је убијена на мосту у центру града, кад је страдало и деветоро њених суграђана, у недељу на велики хришћански, православни празник, Духове. Славе га Срби и Немци. Убијена је, ни крива ни дужна, ракетом испаљеном из НАТО авиона. Ником нажао ништа није учинила. Ничију националну безбедност није угрозила. Хтела је да живи, студира математику. Животу да се радује. Бомба бачена из авиона по наредби неког суманутог официра из НАТО команде (зашто би само цивилни пилоти били депресивни и психијатријски збрињавани?) прекинула је у трену сва њена маштања.
Халтерн и Варварин су вароши сличне величине. Немачки градић се налази близу речног канала. Варварин је на обалама Велике Мораве. Оба града су доживела тешку трагедију. Изгубили су младост.
Немачко тужилаштво је брзо утврдило ко је одговоран за несрећу у Француској. Не сумњам, кад суд утврди кривца, да ће породице жртава добити сатисфакцију.
Кривци за убиство Сање Миленковић нису откривени. Немачки Уставни суд је одбацио тужбу Сањиних родитеља против државе Немачке као неосновану.
Аутор је етнолог
СКЦ: Теслине муње, проза и рокенрол
Други дан традиционалних „Априлских сусрета” у СКЦ-у понудио је посетиоцима ове установе богат културни програм. Поставка скулптура „Хладне очи” трагично преминулог мултимедијалног уметника Драгана Ве Игњатовића отворена је у клубу испред Велике сале. Представљени су радови у металу, а изложена је и инсталација „Сплав медуза”, реплика слике француског романтичара Теодора Жерикоа, коју је уметник рекомпоновао, а затим фотографисао и забележио на филму. Филмофиле су обрадовале пројекције Игњатовићевих остварења „Три капе за чување”, „Кино архаик”, „Бангла Борча”, „Мићићев кофер” и „Ваздушне пушке”.
Перформанс „Музички холограм, Никола Тесла” Мише Савића (Фото С. Вељовић)
Уметничко вече настављено је перформансом Мише Савића „Музички холограм, Никола Тесла” у коме су, осим аутора, учествовали Владимир Јеленковић, Марио Етеровић и Милорад Стојаковић. Уметник се чак, попут великог научника, поиграо и са „муњама” и тако освојио буран аплауз посетилаца.
Завршница овог другоаприлског културног сусрета био је програм „Реч у простору”, посвећен књижевности и разговорима. За музички ужитак побринули су се млади чланови бенда „Око Алефа”, који су и сами писци. На десетој, јубиларној књижевној вечери учествовали су Студентски књижевни лист „Весна”, АРГХ, „Орфисти” и „Клуб 128”, чији су представници читали текстове пристигле на интерне конкурсе.
Бенд „Око Алефа” у Великој сали СКЦ-а (Фото Т. Јањић)
А. Вуковић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Xr
Categories: Преносимо
Оставите коментар