Интензивирање војне сарадње Србије и НАТО последица је закона „Акт о превенцији руске агресије 2014“, утврђен за период од 2015. до 2017, који је донео Конгрес САД у јеку украјинске кризе, у мају прошле године. Како пише на интернет страници Конгреса, „председник САД Барак Обама ће предузети кораке, у складу са својим овлашћењима Врховног команданта, да суштински повећа, у року од годину дана, након ступања на снагу овог акта – интеракцију између армија Сједињених Америчких Држава са оружаним снагама Украјине, Грузије, Молдавије, Азербејџана, БиХ, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије, а пре свега убрзање актуелног темпа одвијања војних вежби, обуке и размене.“

Ивица Дачић у седишту НАТО у Бриселу, 18. март 2015.

„Председник Америке ће преко сталног представника САД у НАТО да утиче на НАТО да креира Безбедносни фонд Европских партнера са одговарајућим доприносима свих земаља чланица као подршку проширеним НАТО обукама, вежбама, асистенцијама и разменама са оружаним снагама Украјине, Грузије, Молдавије, Азербејџана, БиХ, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије. Не касније од 90 дана након ступања на снагу овог акта, државни секретар, у координацији са Секретаром за одбрану, ући ће у преговоре са овим земљама, како би успоставили нове, или ојачали постојеће билатералне и мултилатералне одбрамбене споразуме“, пише у акту Конгреса САД који се бави „превенцијом руске агресије“.

С друге стране, Индивидуални партнерски акциони план – ИПАП, који је Србија потписала са НАТО у децембру прошле године, од када се налази јавно доступан на интернет страници Министарства одбране, изазвао је пажњу јавности тек пре недељу дана, када је у Бриселу озваничено његово ступање на снагу, чему су присуствовали шеф дипломатије и министар одбране Ивица Дачић и Братислав Гашић. Тим споразумом се НАТО војницима гарантује екстериторијалност и дипломатски статус кад год се, било којим поводом, нађу на територији Србије. Гарантује се изузеће од одговорности за било каква кршења закона Србије, а омогућено је коришћење војне инфраструктуре у земљи. ИПАП, дакле, подразумева потписивање тзв. СОФА споразума са чланицама НАТО, а којим се регулише прелазак границе и ниво имунитета за припаднике Алијансе док су у Србији и приступ војним објектима.

Србија се, пише у споразуму, обавезује на сарадњу са НАТО на пољу јавне дипломатије, и подизања „јавне свести“. Индивидуалним акционим планом партнерства предвиђа се потпуно усаглашавање стандарда оружја, друге војне технике и целокупне војне инфраструктуре у Србији са стандардима НАТО.

 Садржај документа је разрађен у четири поглавља која обухватају следеће области – политички и безбедносни оквир; одбрамбена и војна питања; јавна дипломатија; научна сарадња; систем управљања кризама и планирања у ванредним ситуацијама; заштита тајних података. 

Након озваничења примене овог споразума, званичници Владе Србије су давали изјаве у смислу да се овим споразумом Србија не припрема за чланство у НАТО, односно да остаје војно неутрална. „Наша неутралност се не доводи у питање овим планом“, рекао је Ивица Дачић новинарима у седишту НАТО у Бриселу након сусрета са генералним секретаром Алијансе Јенсом Столтенбергом. Столтенберг је, како је навео Дачић, недавно разговарао с премијером Александром Вучићем, тако да треба очекивати даљи развој односа с Алијансом. Дачић је рекао да ИПАП отвара могућност сарадње Србије и НАТО-а на многим пољима, укључујући и област науке, јавне дипломатије и учешћа у међународним мировним акцијама. 

С. Чонградин

Наслов: Балкан магазин

(Данас, 24. 3. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3SY

Categories: Преносимо