Поводом одлуке да у част Дана св. Патрика београдски Мост на Ади буде обасјан зеленим светлом
Једна од најимбецилнијих ствари које нам је донела разуздана постмодерна јесте одушевљавањем ранохришћанским келтским свецем, светим Патриком.
Мост на Ади, 17. марта 2015.
Ево и зашто:
1. По јулијанском календару по коме верски живот води око 85% становништва Србије, свети Патрик не пада 17. марта.
2. Слављење овог „празника“, осим што нема утемељење у српској традицији, нема ни било какав други духовни елемент. Слави се један од небројених бастарда глобализације попут „Дана заљубљених“ и „Ноћи вештица“.
3. На годишњицу највећег страдање косметских Срба од Другог светског рата, већина наше омладине славиће национални празник једног другог, нама врло далеког народа.
Позив за „Belgrade Green Party“
4. Не постоји никакво српско-ирско братство. Ирци су интегрални део англосаксонског света и његове Имерије. Да ли у њеним оквирима заузимају нижу или вишу класу у односу на Енглезе, нас не треба да занима. Фанатични римокатолицизам и оданост папи, њихова једина права differentia specifica у односу на Англосаксонце, никако их не може приближити Србима.
5. Тако ће буљуци махом младих људи да се опијају, славећи један глобализован и сваке традиције лишен туђински празник, успут тихо или отворено презирући, а безобзирно заборављајући сопствену традицију.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Новака Драшковића)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3NM