Давно отргнута страница „Мирослављевог јеванђеља“ привремено донета из Москве у Београд

БЕОГРАД – Министар културе Иван Тасовац отворио је вечерас у Музеју Вука и Доситеја, у друштву свог руског колеге Владимира Мединског изложбу „Путевима Мирослављевог јеванђеља” у оквиру које је први пут у Србији изложен оригинални 166. лист јеванђеља.

Фото: Бета

Фото: Бета

Изложба, која је за јавност отворена од 10. марта до 5. априла, свечано је отворена вечерас у присуству директора Националне библиотеке Русије у Санкт Петербургу Антона Ликхоманова и директорке Народног музеја Бојане Борић Брешковић.

Лист је у Србију стигао захваљујући сарадњи министарстава културе Србије и Русије и, према речима Тасовца, то је јединствена прилика да наша генерација види дај лист и тако отвори нову страницу у односима два министарства.

У томе има много симболике. Тај лист никада није био ближи оригиналу који се чува у Народном музеју, свега неколико стотина метара одавде, рекао је он.

Тасовац који је са Мединским раније данас присуствовао конференцији за новинаре београдског Феста где ће вечерас филм „Батаљон” редитеља Димитрија Месхијева затворити фестивал и имати европску премијеру, рекао је и да не верује у садашњост и да на њу гледа као на врата између прошлости и будућности.

И у томе има симболике, рекао је он, пред нама је предмет из наше далеке прошлости а истовремено смо вечерас у прилици да погледамо и дело савременог стваралштва.

Руски министар Медински оценио је да чак и површним погледом на Мирослављево јеванђеље може да се види да је то слично писмо, сличан језик.

То је порука савременим људима тог древног писара, да не забораве корене, да се сећају православних хришћанских основа, да су наши прадедови били браћа и да треба да се помажемо, рекао је он.

Директорка Народног музеја, у чијем је оквиру и Музеј Вука и Доситеја, оценила је да је долазак 166. листа Мирослављевог јеванђеља јединствени културолошки, емотивни доживљај и велики догађај за српску културу.

Директор националне библиотеке Русије додао је да је Јеванђеље симбол заједничког наслеђа две земље и изразио наду да ће 166. лист изазвати интересовање јавности и продубити добру сарадњу између две земље, министарстава и институција.

Године 1845/46. манастир Хиландар посетила је руска духовна мисија на челу са архиепископом и научником Порфиријем Успенским. Фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља, Успенски је исекао 166. лист и однео га са собом.

На овом листу налазе се чтенија за 7. (20.) јануар, празник Светог Јована Крститеља, украшена иницијалом са ликом Вавилонске блуднице – метафором за злу Иродијаду, жену цара Ирода, која од мужа захтева главу светог Јована. Лист се од 1846. до 1883. године налазио у Кијеву, а након тога пренет је у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу, где се и тренутно налази заведен као „Лист из Мирославова евангелиа Ф.п.И.Но.83” у збирци Порфирија Успенског.

Библиотека у Санкт Петербургу је на свом сајту поставила део посвећен Мирослављевом јеванђељу на коме се сви заинтересовани могу упознати са бурном историјом овог вредног документа.

(Танјуг/Политика, 8. 3. 2015)

Владимир Медински: Разматра се трајно предавање Србији 166. странице „Мирослављевог јеванђеља“

Из Русије стигла страница „Мирослављевог јеванђеља“ која недостаје

Страница бр. 166 која недостаје у српском рукопису чувана је у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. На питање да ли ће страница бити предата српској страни трајно или само током изложбе, Владимир Медински је одговорио да је засада страница предата за коришћење на изложби. Међутим, он је истакао да „постоји жеља српске стране да се страница трајно врати [у Србију]“. „Ово питање се разматра“, саопштио је руски министар.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 8. 3. 2015)

Наслов целог чланка преузет од Магацина


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3H9



Categories: Вести над вестима

2 replies

  1. “…Фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља, Успенски је исекао 166. лист и однео га са собом“…. Да ли је то било са одобрењем (варварство, али ипак поклон), или без одобрења тадашњег игумана (крађа)? То је тугаљиво питање, али ипак… Било како било, ствар се може поправити тако да се тај лист придружи целом рукопису. Међутим, узимајући у обзир не сасвим нереалну могућност да АвАв&Комп. у блиској будућности у оквиру свеопштих и свеобухватних приватизација, приватизују већ ионако затворени Народни Музеј и све оде у Абу Даби, или тако некако, можда не би било згорег да се тако комплетирано Мирослављево Јеванђеље, злу не требало, док све ово не прође, пошаље на привремено чување и конзервацију у Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу?

  2. Не бих да покварим оштру и тачну поенту г. Анастасијевића, само примјећујем да ниједном нашем медију изгледа гостовање руског министра културе, Мединског, и политички значајне и занимљиве личности, и највишег руског функционера који је послије Путина, дошао у Србију, није “нагнало” да ураде интервју с њим. Ако се томе дода данашње писмо професора М. Шеверлића у Политици да нико није дошао испред Министарства просвјете и науке на округли сто: “Руско-српска сарадња у области средњег и високог образовања”, добија се слика нове 1948.г. у међусобним односима.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading