Никос Арванитес: Ципрас победио у Грчкој али не и у ЕУ

Унутрашња политика не вреди у ЕУ и код међународних кредитора

Ципрасова и Сиризина политика у Грчкој није и политика ЕУ према Грчкој, нити је Ципрасова међународна политика у складу са унутрашњом. Дакле, Ципрас је премијер Грчке али његови политички потези нису довољно добро примљени у ЕУ а све је видљивија и поларизација међу његовим присталицама на унутрашњем плану.

Грчки премијер Алексис Ципрас у тешкоћама око испуњавања предизборних обећања везаних за грчке дугове

Грчки премијер Алексис Ципрас у тешкоћама око испуњавања предизборних обећања везаних за грчке дугове

То говори да се Ципрас налази у неком облику политичке и личне дефанзиве и да води двојну политику која не ужива поверење ни подршку у ЕУ.

Изостала подршка

ЕУ не намерава, посебно не евро зона, да битније мења своју политику према Грчкој, јер би се тако показало да једна влада може да притиска и мења политику администрације Брисела или да умањи моћ Немачке у еврозони. Показује се да Ципрас нема озбиљне „карте у рукама“ већ вади „из рукава“ џокере.

Жан Клод-Јункер, председник Европске комисије изјавио је да грчки премијер мора рећи грчком народу да је његово предизборно обећање о укидању оштрих мера штедње – неодрживо и да избори не мењају споразуме са Европском унијом… На овај начин Јункер шаље поруку Ципрасу да је на преварама и обмана победио и дошао на власт и да га у ЕУ не прихватају са значајним респектом. Посебно што су у већини држава еврозоне и ЕУ на власти партије које су ускладиле своје интересе са принципима ММФ и ЕУ као и ЕЦБ и што у Европи владају умерена десница или умерена левица које имају сличне политике.

Ципрас рачуна на унутрашњу „побуну“ у еврозони према мерама ММФ и ЕУ али је јасно да те промене неће бити током 2015. године како је он очекивао.

Једно обећано, друго могуће!

Зато Јункер каже:

„Ципрас мора да изговори да нека од обећања на основу којих је изабран неће бити остварена. Избори не мењају споразуме Европске уније“, изјавио је Јункер за шпански лист Паис.

Грчка намерава да током марта предложи реформе европским партнерима како би одмах добила новац који јој је неопходан, Министар финансија Јанис Варуфакис каже:

„Представићу 9. марта пакет са шест реформи а с нашим партнерима ћу разговарати о томе да се мере (исплате новца) одмах примене.“

Новац из ЕУ неће стићи пре априла тако да ће се Ципрасова влада „кувати“ и биће пред значајном ватром грађана Грчке, посебно пред почетак туристичке сезоне која је главна за економију Грчке. Кредитна помоћ од седам милијарди евра неће бити одобрена пре априла па се може очекивати политичка нервоза у Грчкој и притисак јавности на Ципрасову владу. ЕУ и еврозона подржаће Грчку али под стандардним или можда нешто благо модификованим условима.

Грчка има у својим плановима и опцију банкрота и напуштање еврозоне. Притисак на еврозону из Грчке није довољно анализиран, ни ко би још могао да буде део тог сцеанрија са Грчком, али је извесно да ЕУ неће тек тако допустити да Грчка изиђе из еврозоне, нити ће прихватити притисак Ципрасове владе на еврозону.

Сам министар финансија Јанис Варуфакис каже да би најгори могући сценарио по Атину био излазак из еврозоне. Варуфакис је уверен да ће Грчка успети да до марта исплати зајам од 1,5 милијарде, колико дугује ММФ-у, али и да ће обезбедити довољно новца за ликвидност током априла, јавља Ројтерс.

„Уверени смо да ћемо зајам у потпуности отплатити, посебно ММФ-у, али и да ћемо осигурати ликвидност током наредна четири месеца“, рекао је Варуфакис.

Грчка влада је између великих обећања и скромних реализација што у датом часу може да изазове провалу политичког револта грађана према садашњој, Ципрасовј влади уз унутарстраначке сукобе па и захтеве за превремене изборе до краја 2015. године.

„Златна зора“, мора Ципрасове владе? 

Да би остварила политичку равнотежу и смањила притисак на јавној сцени, Ципрасова администрација се може одлучити да тужилаштво попусти у случају „Златне зоре“ и да процес крене са пуштањем оптужених да се бране са слободе. Тако се тумачи зашто је тужилац затражио пуштање на слободу два посланика грчке неонацистичке партије „Златна зора“, оптужених у истрази убиства једног антифашистичког активисте. Шеф те странке Никос Михалолијакос и његова десна рука, Христос Папас, крајем марта ће навршити 18 месеци у притвору што је максимално колико допушта Кривични законик. Држава, односно влада има моћ утицаја на Апелациони суд па се може очекивати нека врста ублажавања правног поступка. Очекује се да тужилац затражи и пуштање из затвора Јаниса Лагоса, такође посланика „Златне зоре“, оптуженог за директну умешаност у убиство.

Укупно је оптужено 70 људи из те странке којима ће се судити. Ципрасова влада треба да се покаже као одлучна у заштити људских права и правног поретка али и да не ствара политичку климу великог унутрашњег заоштравања јер је Ципрас и онако ослабио на међународном плану а, у извесној мери, губи подршку и у грчкој јавности.

Датум почетка суђења још није објављен, али се очекује да то буде током априла, рекао је медијима анонимни извор. „Златна зора“, која је први пут ушла у Скупштину на изборима 2012, има 18 посланика.

Никос Арванитес, Атина

(Балкан магазин, 6. 3. 2015) 


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3FM



Categories: Преносимо

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading