Небојша Малић: Одсуство и објашњење
Знам да ме нема већ неко време, иако се дешава штошта вредно спомена. Разлог је врло једноставан: однедавно сам новинар на телевизији РТ, раније познатој као Russia Today.
Архивска фотографија гостовања Н. Малића на RT
Није тајна да са њима сарађујем већ годинама – као гост, коментатор и аналитичар. То сам радио без икакве надокнаде, добровољно и без задршке, као део борбе за ослобођење земље, државе и душе од агресије и окупације Атлантске Империје. Из истих мотива сам ушао у пројект Института Рајс, јануара прошле године – да бих почетком новембра изашао из њега, из разлога које сам објаснио на Митровдан.
После тога сам морао да одлучим шта и како даље. Када су ми колеге из РТ крајем јануара саопштиле да се отвара место за новинара, пријавио сам се – и био примљен. Радим у америчкој редакцији вести, тако да не очекујте да сад суфлирам Владимиру Владимировичу шта да ради са Украјином, нити да утичем на руско медијско присуство у Србији. Засад.
Шта то значи за Сокола? Значи да ћу много ређе да пишем него пре, чисто због обавеза. И захтева следеће појашњење:
Свака реч овде написана је мој лични став, и апсолутно ничим не представља став РТ, Русије, Владимира Путина или кога већ. Ко год доведе било шта написано на Соколу у везу са Руском Федерацијом или било којим њеним представником, лаже прво себе, а онда и друге.
Знам да ће упркос овоме бити злих језика који ће то покушати, као што су и досад. Али то је њихов проблем.
Наслов и опрема: Стање ствари
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3C9
Categories: Сиви соко
Честитат! Свака част на овом великом професионалном успеху.
ГОСПОД ТЕ САЧУВАО!
Ово је свакако логичан даљи корак у новинарско-публицистичкој каријери г. Малића. Треба му зажелети срећу у раду код овог послодавца, уз наду да ће наћи времена и могућности да настави да сарађује и са “Стањем Ствари“.
Међутим, заинтересовало ме је његово обавештење да је изашао из “Института Рајс“, па сам погледао шта он о разлозима за то саопштава под линком “на Митровдан“: “…А од почетка овог месеца више нисам део Института Арчибалд Рајс. Немам ништа против руководства које остаје, нити организације уопште, али су хтели да иду путем којим ја нити могу, нити желим да кренем….“.
Ово ипак није никакво изношење разлога, сем ако се не прихвати да су разлози они изнети мало даље у тексту: “….. Али не пада ми на памет да одустанем од борбе. Чак и кад бих хтео, не могу. Да прихватим победу култа? Да прихватим као неминовност нешто што знам да је осуђено на пропаст? Да својим понашањем допринесем очају против којег се толико борим? Никад.“
Да ли се то односи на руководство Института које остаје? Можда не би било лоше кад би г. Малић то појаснио?
Да бих нашао више детаља, отишао сам на сајт тог Института (http://www.reiss-institute.org/category/articles/). Тамо се, пак, на више места наилази само на ово: “ Свим пријатељима и читаоцима веб сајта Реисс института: Нажалост од одласка нашег председника, нисмо више у могућности да задржимо сајт информативан и релевантан, тако да ћемо сајт угасити крајем јануара. Оснивачи вам се захваљују на подршци. Ми ћемо наставити са нашим напорима на другим местима да откријемо и напишемо истинито и објективно историју Србије и Југославије“.
И тако, сајта више нема, не зна се ни ко су “руководство које остаје… оснивачи…“, ни који су прави разлози разлаза, сем ако то није оно “Много хтео, много започео…“.
Збогом игумане и не брини за намастира!
Више бих волио да тако сјајан новинар уређује вести у РТС-у, посебно америчку секцију, али и ово је, наравно, велики успјех. Честитке од срца!