Руси ће коначно моћи да виде филм „Левијатан“
Верзија која ће се наћи у руским биоскопима од 5. фебруара биће, међутим, нешто другачија од оне која је представљена у иностранству, а коју је и српска публика имала прилику да види у јулу на Палићком фестивалу као и у новембру на Фестивалу ауторског филма у Београду.
Наиме, у складу са недавно донетим законом, филм је претходно морао да буде „очишћен“ од псовки и простота, изјавио је за АФП један од продуцената Александар Родњански.
„Левијатан“ је осавремењена верзија библијске приче о Јову, али и веома критички филм о стању у Русији.
Јунак филма је средовечни аутомеханичар из града на Северном леденом мору који улази у сукоб са корумпираним локалним градоначелником који се намерачио на његову кућу, на чијем месту планира да сагради зграду телекома.
„Левијатан“ је на Канском фестивалу 2014. освојио Златну палму за сценарио и био руски кандидат у овогодишњој трци за Оскара за најбољи страни филм.
Опрема: Стање ствари
Архимандрит Тихон (Шевкунов): Филм „Левијатан“ је уметност колико и оно што раде „Пуси рајот“
Санкт Петербург, 9. 2. 2015. – На Санкт-Петербуршком политехничком универзитету организован је сусрет са архимандритом Тихоном, намесником Сретењског манастира у Москви. Једно од првих питања из сале било је о филму Андреја Звјагинцева (Андрей Звягинцев) „Левијатан“ и свештенослужитељ је изнео своје критичко мишљење, очитавши својеврсни прекор творцима и оним гледаоцима који тај филм високо цене.
На сусрету је био и дописник „Невских новости“ који је забележио мишљење архимандрита о главном догађају руске кинематографије у последње време. Архимандрит је приметио да је Звјагинцевљева обрада приче о Јову нема никакве везе са оригиналним садржајем библијског текста. „За разлику од јунака тог кинематографског рада, Јов није доводио у питање Бога. Када се Бог јавио Јову, он је схватио да ништа није било узалуд, да све има свој смисао, чак и оно што ми не разумемо – а то је колосална радост. Слика Јова – то је праобраз Христа. А то што су Јову враћена његова деца и све што је изгубио јесте отелотворење онога што ће бити у другом животу. Али, аутори филма су одлучили да нас потегну за уши, у овом великом филмском делу и да мало философирају.“
Архимандрит Тихон је додао да је у схватању режисера видео резултат дуге историје Русије, и скелет оглоданога Левијатана као символ тога. „Дегенерисани људи и потпуно безнађе – то је ваше православље, ваша култура, историја, државност – ето то је не баш компликована философија тог филма. Овај филм је уметност колико је уметност то што су урадиле чланице групе Пуси [рајот] у храму Христа Спаситеља“, изјавио је архимандрит.
Поред тога, архимандрит је рекао да овај филм [представља] један друштвени поредак, својеврсни одраз жеља друштва: „Тај који је аплаудирао Пуси тај аплаудира Левијатану.“ Аутори су знали публику којој су наменили филм, своје интелектуалне муштерије – и у Русији и ван ње.
Тихон је напоменуо да му се у филму допао једино [глумац] Роман Модјанов (Роман Модянов) у улози градоначелника.
Са руског посрбио: Дарослав Гужвић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3z0