(Antiwar, 18. 2. 2015)

Још једна пропала држава, баш попут Либије и Сирије, два места где је клинтоновска убилачка машина направила потпуни хаос

Косовски Албанци прослављају седмогодишњицу независности Косова тако што га масовно напуштају. Према неким проценама, око 100 хиљада напустило је Косово у протеклих пар месеци. Немачка је послала своје полицајце на српско-мађарску границу како би примирила плиму јер не могу да траже азил ако не пређу границу.

То је трагичан крај болног и тешког путовања, будући да више од 99 одсто захтева за азил бива одбијено. Немачка, која је подржавала амерички пројекат „Ослободилачке војске Косова“, желела је независност Косова. А косовски Албанци и не толико много.

Четрнаест година после рата, „ослобођење“ се огледа у томе што је судбина народа у рукама деспотских кланова, који су земљу претворили у криминалну престоницу Европе и велики чвор промета хероина и трговине људима. То је такође место где против бившег председника постоје кредибилни докази о трговини органима. Албанска мафија води земљу, а косовска влада је једна од најкорумпиранијих у свету. Стопа незапослености је близу 50 одсто. Гардијан цитира једног избеглицу са својом породицом: „Не знам куда тачно идем, али сањам о месту где ће моја деца имати пристојно образовање и где им неће бити потребне везе да се запосле пошто дипломирају, и где нико од нас неће морати да подмити лекара како би добио здравствене услуге. Влада је показала да нам не може пружити ништа од овог, и нисам веровао да ћу се овде наћи 15 година након рата.“

АП (Associated Press) преноси речи разочараног радника: „Толико сам разочаран својим местом да само желим да одем“, рекао је Бисљим Шабани, Албанац који се запутио у Немачку са супругом и четворо деце. Шабани је рекао да је радио за фирму која је прошла кроз пропалу приватизацију, оставивши раднике у дуговима. „Дугују ми плате за 12 месеци. Нисам могао више да издржим са својом породицом.“

КРИМИНАЛ, КОРУПЦИЈА, ЗЛОЧИН…

Последњи шеф агенције за приватизацију, Бљерим Реха морао је да поднесе оставку пошто се подигла прашина око продаје читаве државне привреде у бесцење онима који имају политичке контакте. Последњи министар за приватизацију пронађен је са 11 убодних рана, и тај случај је званично закључен као „самоубиство“. Под приматом Хашима Тачија, вође ОВК, и његове Демократске странке започета је потпуна пљачка не само кроз приватизације већ и кроз централну банку, чији је шеф ухапшен. Свака претходна влада била је огрезла у корупцији.

Рудник Глоговац, вредан милијарде, дат је израелској компанији за ситниш. ПТК, државна телекомуникациона компанија, требало је да се прода Олбрајт капиталу, конзорцијуму бивше секретарке Стејт департмента Медлин Олбрајт, али то није успело услед очигледног сукоба интереса. Олбрајтова је била главни архитекта косовског рата за време њеног мандата у Стејт департменту, кад је било прилично занесена високим, згодним црномањастим Хашимом Тачијем, који је касније постао главни моћник Косова. Продаја ПТК двапут је била отказана због сукоба у његовој странци.

Организовано насиље против српске мањине, које је почело за време грађанског рата и наставило се несмањеном жестином, гнусније је него икад. Више од сто српских цркава су косовске банде сравниле са земљом. У марту 2004, у косовској Кристалној ноћи Срби су убијани на улицама, градови су етнички чишћени, болнице уништаване, а хиљаде Срба је било принуђено да побегне. Верује се да је око 50 хиљада косовских Албанаца учествовало у нередима. НАТО „миротворци“ су само стајали поред и гледали.

Рат на Косову је америчком мнењу продат као „хуманитарна интервенција“ – преседан који је много пута коришћен од тада. То је такође била прва фаза пројекта Вашингтона у коме су се мењали режими како би се истерао руски утицај из Европе и на крају евентуално припретило самом режиму у Русији. Док су актуелне приче о новом Хладном рату, ништа се заправо није променило у политици – почело је са Клинтоновом администрацијом, кад је генерал Весли Кларк претио да ће започети Трећи светски рат тиме што ће напасти руске миротворце у Приштини.

Настављено је данас у Украјини, још једној земљи где се корупција третира као начин живота, и то је место на којем су се људи који се баве мењањем режима задржали годинама. У координацији са Европском унијом, Вашингтон је коначно успео да свргне (демократски) изабрану владу, иначе доживљавану као „проруску“, и поставио је олигарха Петра Порошенка. Уследио је грађански рат, где се проруски исток супротставио марионетском режиму у Кијеву. Рат иде лоше по Порошенка, који је недавно почео да хапси новинаре и прети увођењем ванредног стања како би сузбио непослушност унутар земље.

ПРЉАВИ ТРАГ КЛАНА КЛИНТОНОВИХ

Уз Олбрајтову и, наравно, Била Клинтона, Хилари Клинтон је била један од главних покретача рата на Косову. Њен биограф Гејл Хики написао је како је Хиларин притисак био пресудан у Биловој одлуци да покрене прве ваздушне нападе. У Приштини постоји булевар посвећен Билу Клинтону, као и споменик висок три метра овог швалера, док се у истој улици налази радња за одећу „Хилари“, која продаје ствари пратећи укус бише прве даме и вероватног председничког кандидата. Црвене панталоне и сакои се вероватно најбоље продају.

Хиларина прича о томе како је посећивала регион изложена директној паљби лако је раскринкана, али њене лажи се не заустављају. Упркос све горем стању на Косову, она брани америчку инвазију до дањашњег дана, поздрављајући рат као тријумф америчког „глобалног лидерства“. Блебетала је о томе како је „за њу, њену породицу и сународнике ово више од спољне политике – ово је лично“. Речју, Клинтонови су одговорни за рат на Косову, и то им је једино наслеђе.

Коалиција која нас је увукла у рат на Косову, заједно са Клинтоном, неоконзервативцима и милијардером Џорџом Сорошом, иста је она која нас гура у нови Хладни рат са Русијом преко Украјине. Тада су групе попут Балканског савета за иницијативу ницале као печурке после кише, подстакнуте Сорошевим и новцем неоконзервативним жирантима.

И медији су се придружили забави, где је Кристијан Аманпур, новинарка Си-Ен-Ена, изигравала Џудит Милер, репортерку Њујорк тајмса, која нас је увукла у рат са Ираком. Аманпурова је увелико преувеличавала „етничка чишћења“ и „масовна убијања“ које су починиле српске власти и демонизовала је Београд до те мере да су амерички авиони бомбардовали и цивилне мете – попут државне ТВ станице, где је 16 запослених хладнокрвно убијено. И нико у западним медијима није то поменуо. Пет хиљада српских грађана погинуло је од НАТО авиона.

И шта је резултат? Стварање криминалне државе којој је корупција први принцип „управљања“ и где ЕУ и НАТО миротворци мирно стоје док дивљаци пале цркве и некажњено убијају мањине. Илити краће – још једна пропала држава, баш попут Либије и Сирије, два места где је клинтоновска убилачка машина направила потпуни хаос.

Кад већ говоримо о Косову, Antiwar.com је основан на противљењу рату на Косову. Тамо сам писаоСавезничку фарсу: ратни дневник, где сам свакодневно извештавао о криминалним авантурама Била и Хилари. Од самог почетка говорио сам шта ће се десити и нимало ми није драго што све подсећам колико сам био у праву. Губици живота у том рату су просто ненадокнадиви.

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ

Наслов и опрема: Стање ствари

(Нови стандард, 20. 2. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3um

Categories: Преносимо

Tags: Џастин Рејмондо