„Стање ствари“ је већ пренело вест да „Светогорци прете прекидањем помињања патријарха Вартоломеја ако настави зближавање са папом“, али због значаја писма и могућих сумњи у аутентичност доносимо посрбљени текст целог писма (са јелинског архимандрит Симеон), као и факсимиле обе странице.
Писмо Свештене општине Свете Горе патријарху Вартоломеју
Кареја 18/31. децембра 2014.
Бр. прот. Ф.2/7/3012
Његовој Божењејшој Светости
Васељенском Патријарху
Господину г-ну Вартоломеју
Свечесном Оцу нашем и Владици
Фанар
Сватјејши Оче и Владико,
Вашу Божењејшу Светост са дубоким поштовањем у Господу поздрављамо, приносећи наше синовско поштовање и смирене молитве у обзорју наступајуће нове године благости Господње, даноноћно помињући Ваше чесно име у смиреним нашим молитвама ка Господу.
Удостојени да проводимо живот у свештеном Перивоју Госпође Богородице, вршећи свештена богослужења или читајући дела богоносних отаца, некада одајемо почаст међу светима свештеномученику Козми Проту и оним са њиме, јер су својим исповедањем и крвљу „очували непорочном Цркву од заблуде и јереси“, „не хотећи да прихвате општење и умовање Латиноумних“ (тропар треће песме и Кондак), а некада са Преподобним Никодимом Светогорцем блажимо Светога Марка Ефеског Евгеника, јер се „јави непопустљив насртајима противника, када је божанствена вера била кварена од стране изопачених Латина“ (Слава малог вечерња), док некада читамо Преподобног Силуана који вапије: „Колико смо блажени ми превославни хришћани јер нам Господ даде живот у Духу… Верујем само у православну Цркву, јер се у Њој налази радост спасења, која се стиче кроз смирење у Христу“!
Прва страница писма (Кликните на слику за увећање)
Одгајени у том духовном предању и изучавајући борбе отаца у древна времена и до наших дана за неновачену веру наше свете Цркве, тешко нам је да схватимо догађаје током дана празновања помена светога Апостола Андреја Првозванога, када је наш Патријарх, у најсвештенијем тренутку свете Анафоре, изашао из свештеног олтара да размени литургијски целив са Папом Римским који је имао на себи омофор, и који је у наставку читао и Оче наш!
Слушајући узнемиреност браће и отаца који се подвизавају у Светоименом Житељству [Светој Гори], изражавамо забринутост која и нас обузима, јер претходно наведено рањава православно догматско и литургијско осећање и изазива смутњу у савестима хришћана у свету, а понављано даје утисак да ниуколико не користи, него пре изазива саблазан – имајући у виду инертност још пре много деценија започетог богословског дијалога, тако да визија уједињења у истини и једној вери изгледа као недостижна стварност, у време када чак многи Римокатолици, разочарани посветовњачењем Западне Цркве, обузете јеретичким учењима папизма, траже излаз у Православној Цркви.
Друга страница писма (Кликните на слику за увећање)
Као Свештена Општина, Ваша Светости, сматрали смо синовском дужношћу да пренесемо нашу стрепњу, пошто желимо да остане неуздрмано црквено јединство свих Православних и овога светогорског Тела, јер не кријемо да нас особито жалости и узнемирава могућност оживљавања догађаја пре педесет година овде виђених, што свакако не желимо, јер и данас осећамо њихове жалосне последице, као што смо Вам уосталом навели и у нашем писму Свештене Општине Ф2/7/1679/ од 18.7.2014.
Познајући велики терет који носите на својим плећима, износимо ово са болом и стиснутим срцем, синовски молећи да се отачки постарате како би успокојили савести наше браће, „за коју је Христос умро“, просећи Ваше патријарашке молитве и целивајући са дубоким поштовањем Вашу Чесну Десницу
Сви на свештеном Сабрању Представници и Предстојатељи
двадесет Свештених Манастира Свете Горе Атоса.
Превод са јелинског: Архим. Симеон
(Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 7. 2. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3nk
Categories: Васељенско стање
Citajuci pismo Svetogoraca, nisam nasao pretnju da ce prekinuti pominjanje Patrijarha Vartolomeja ako nastavi zblizavanje sa Papom. Nasao sam samo njihovu zalost sto je razmenio liturgijski celiv sa Papom i njihovu molbu da se to vise ne desava.
Ja razumem monahe koji – zaklonjeni od svakodnevne neizvesne stvarnosti u manastire kelije i skitove cuvaju neokrnjenu tradiciju i smatraju da su pravoslavci JEDINI na pravom putu.
Za razliku od njih, mi koji zivimo normalni zivot, mi koji smo permanentno izlozeni svakojakim vetrovima i burama, mi koji svakodnevno srecemo bele i crne, postene i lukave, pametne i glupe, mi moramo biti otvoreni i hrabri.
Ako hocemo da nas drugi upoznaju, da nesto saznaju o nama i da nas eventualno cene, mi moramo ici ka njima i kucati na njihova vrata.
To je posebno vazno u politici i diplomatiji. Ako hocemo da ljudi koji diriguju svetom (Papa, Putin, Obama, Merkel i dr) znaju za nas i nase probleme, moramo imati kontakt sa njima preko kvalitetnih i upornih ambasadora.
Raduje me da nam u posetu dolazi John Mc Kain – covek koji nam verovatno nije prijatelj. Jer, svrha dobre diplomatije nije da se gostimo sa nasim prijateljima. To moze svaka budala. Prava stvar je PREOBRACENJE nasih neprijatelja u nase prijatelje.
To je uspeh i to je cilj.
@ Deda Djole
Стање ствари је 6. фебруара у суштини пренијело вијест портала Православие.ру Сретењског манастира којим руководи широко познати архимандрит Тихон (Шевкунов), док сајт уређује велики пријатељ наше помјесне цркве о. Игњатије (Шестаков). Прекид помињања, раскидања литургијског општења, са патријархом Вартоломејем, како ћете се притиском на линк у вијести увјерити, потиче одатле. И сада када је објављено цјелокупно писмо то се јасно види у наводу с његовог краја:
“пошто желимо да остане неуздрмано црквено јединство свих Православних и овога светогорског Тела, јер не кријемо да нас особито жалости и узнемирава могућност оживљавања догађаја пре педесет година овде виђених, што свакако не желимо, јер и данас осећамо њихове жалосне последице, као што смо Вам уосталом навели и у нашем писму Свештене Општине Ф2/7/1679/ од 18.7.2014.”
Дакле не само сада, већ још 18. јула п.г. Светогорска свештена општина изразила је тај став васељенском патријарху. Тако да никако не може Стању ствари, бар о овој теми, да се припише сензационализам. Грешка је Православиа.ру коју смо ми поновили што смо вијест илустровали пољубцем патријарха папе у главу на тражење овог да га благослови, а не литургијски “Цјелив мира” на који се жале Светогорци.
Дијелим Вашу животну философију, само бих прецизности ради, додао да Светогорци као цјелина нијесу толико издвојени од најбитнијих питања јединства у вјери, чак су на њих више упућени од нас лаика, и јасно им је да би понављање прекида општења са васељенским патријархом довело, у условима савремених медија, до смутње у Православљу неслућених димензија.
А преобраћање непријатеља у пријатеља није само сврха добре дипломатије, него и један од угаоних каменова хришћанског учења и, требало би, живљења по том учењу. Ето, и Уреднштво “Епархије РП у егзилу” и наш отац др Зоран Ђуровић, и уредништво Стања ствари, нађоше се, наспрам већине медија, у ставу да садашњег папу не треба називати Фрањо него Франциско (в. оригинални уводник вијести на сајту “артемита”)
“Deda” Djole nam servira providnu laz — kako nasi neprijatelji navodno ne znaju ko smo mi pa mi moramo da ih preobracamo. Za pocetak ta preobratimo Papu i McCaina a za dalje cemo videti. Nije problem ako ovako deplasirano misli poneki internet trol, ali je ta bolest zahvatila i sire ekumenisticke krugove u Crkvi i podanicko-mondijalisticke (anti-patriotske) u politici pa se danas normalan covek stidi i jednih i drugih. Umesto njih samih.