ЈАВНА МОЛБА ПАТРИЈАРХУ МОСКОВСКОМ Г. КИРИЛУ ДА ПОМОГНЕ УСПОСТАВЉАЊУ ЈЕДИНСТВА И ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ тзв. АРТЕМИЈЕВСКОГ РАСКОЛА У СПЦ
Његовој Светости патријарху московском и све Руси, Великом Господину и оцу нашему, Кирилу
Ваша Светости,
Обраћамо Вам се у име групе верника окупљених око малог сајта „Стање ствари“: наша Вам имена ништа неће значити али смо уверени да ћете препознати нашу искрену забринутост за Православље и Српство. Да би „Стање ствари“ било довољно српско оно мора бити окренуто ка Светој Руси, па смо се – вођени Јеванђелским „Не бој се, мало стадо“ и речима нашег највећег песника и владике Петра II Петровића Његоша да „нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке“ – осмелили да Вам упутимо ово писмо.
Обраћамо Вам се на Недељу блудног сина (недељом, када иначе наш сајт не ради), свесни свог великог греха да се не обраћамо надлежним путем преко надлежних архијереја и свештених органа Цркве, као и свесни своје недостојности да Вам се уопште обратимо. Надамо се да ће предстојећи Велики Пост донети мир Светој Руси и утеху нашим грешним душама.
Обраћамо Вам се и са радошћу због ослобађања архиепископа охридског Јована, до чега не би дошло да није било Ваше изобилне љубави према нашем заједничком словенском Јерусалиму, Охриду и његовим светињама. Верујемо да ће молитвама свих словенских светих и Вашим, дијалог Пећке патријаршије и Охридске архиепископије донети благополучан исход и загрејати срца милиона православних душа.
Ви лично сте најсветијем патријарху и духовном оцу нашем Иринеју и преко њега свој пуноћи наше Помесне цркве српске, поклонили од срца два бесцена дара: икону Светог Тајновидца Ловћенског и песничког генија словенског Владике Петра Петровића Другог Његоша и честицу целебних моштију Светог Благоверног кнеза Александра Невског.
Познато нам је колико Руска и Српска црква сарађују на превазилажењу раскола, наша једнодушна подршка канонском јединству Московске патријаршије уз, слава Богу, зацељени раскол са Руском заграничном црквом. Такође, и Ваша подршка канонском јединству наше цркве у Црној Гори, које нарушава група безбожника уједињених са украјинским расколницима, бесрамно газећи завет Светог Петра Цетињског Чудотворца да Црногорци никада не изневере једноверну Русију.
Други раскол, небивали у нашој Светосавској цркви која се сопрема да 2019. г. обележи осам векова своје автокефалије која је оставила трајан историјски печат на словенском Југу и православљу у Европи, принудио нас је да Вам се синовски обратимо.
То је раскол који је настао између Светог Архијерејског Сабора СПЦ и бившег епископа рашко-призренског Артемија. Околности настанка тог раскола Вама су познате, али сматрамо својом дужношћу да Вас упознамо са његовим последицама које потресају готово сваку епархију у Србији, манастирску обитељ и душе, нарочито младих, људи. На то су се надовезали бројни медији наслађујући се даровима оца клевете и сујете.
Политичке прилике у којима делује наша Помесна црква, Вама су, такође, познате и благодарни смо на Вашој подршци патријарху Иринеју да одоли политичким притисцима поводом Косова и Метохије у разговорима који сте имали приликом обележавања 1025. годишњице Крштења Руси. Владика Артемије се носио, како, Бог ће да суди и њему и нама, са тим тешким изазовима као надлежни епископ на Косову и Метохији и пре и после НАТО агресије и окупације те области и прогона Срба из ње 1999. г. Можда је при томе чинио и грешке, али је снажно ојачао монаштво и општежитије у манастирима у својој епархији, и, верујемо, из очинске бриге према духовној деци, напустио везу са Патријархом и Сабором. Сада имамо ситуацију да је статус преко 150 монаха и монахиња (што је велики број за Српску цркву) нерешен, да се служе литургије и подижу црквени објекти без благослова надлежног епархијског архијереја, чинови због којих је Свјатејши патријарх Иринеј 13. јануара 2014. г. упутио позив на обнову црквеног јединства[1], на шта је владика Артемије одговорио 17. јануара исте године[2].
Чини се нашом ограниченом људском логиком да више помирења браће не може да буде, али што је нама незамисливо Господу је могуће, молитвама Светога Саве Српског Помиритеља.
Ваша Светости,
Ко је имао уши да чује могао је у Вашим историјским говорима новембра прошле године на Београдском универзитету и у Спомен Храму Светог Саве[3] и кроз речи које сте цитирали новопросијавших светитеља земље српске, Светог Владике Николаја Жичког и Светог Јустина Новог Ћелијског, поставили у својој превеликој бризи и љубави мелем и на ову нашу рану.
Сада просимо за искуство Вас и Ваших сарадника из Светог Синода РПЦ за конкретно исцељење раскола и васпостављање литургијског општења. Наиме, осим косовско-метохијског питања у први план су дошла неслагања око начина служења Свете Литургије и односа према екуменизму.
Око литургијских недоумица, с обзиром да обе сестринске цркве негују словенску богослужбену традицију, предлажемо да се стопама Блаженог Спомена патријарха Павла и Вашег великог претходника патријарха Алексеја Другог, уведе облик сталне консултације између две цркве о литургијским питањима.
Када је у питању однос према екуменизму, дужност нам је да Вас обавестимо да је у српској црквеној јавности са великом радошћу примљен званичан документ Светог Синода РПЦ о проблему првенства у цркви.[4]
Истина појавио се и маригинални појединачни глас[5] по коме је „Равенски документ“ наводно вођен еклесиолошким разлозима, а руски „политичко-социолошким становиштем“.
Слободни смо да Вам предложимо да Свети Синод РПЦ упути документ о питању првенства Синоду и Сабору СПЦ на самостално расуђивање. Уверени смо да ће усклађивање мишљења о томе између две сестринске цркве са радошћу бити дочекано од наших архијереја, што ће све који ревнују по разуму уверити да нема одступања од праотачке вере.
У таквој ситуацији могло би се наћи икономијско решење за литургијско општење са владиком Артемијем и „Епархијом рашко-призренском и косовско-метохијском у егзилу“. Тако би постепено био враћен благодатни канонски поредак у СПЦ, а духовна деца епископа Артемија не би остала без пастира.
У супротном, као што смо примили од Светих Отаца, али и кроз Вашу службу и радове на ту тему, вечну муку раскола не би могла да спре ни крв бројних мученика из многострадалног рода српског и руског. Или, како је стално подсећао на српску заветну поезију блаженопочивши патријарх Павле: „Зло добра донијети неће.“
Ваша Светости,
Христа ради, праштајте!
Целивајући Вашу Свету Десницу,
Александар Живковић и Александар Лазић,
уредници српског „Стања ствари“
_________________________________
[1] http://www.spc.rs/sr/pismo_patrijarha_srpskog_g_irineja_monahu_artemiju
[2] http://www.eparhija-prizren.org/episkop/tekstovi/1136-osvrt-na-pismo-patrijarha-irineja.html
[3] Патријарх Кирил: Европа је изгубила хришћански идентитет, „Стање ствари“, 15. 10. 2014, http://wp.me/p3RqN8-2A0
Патријарх Кирил: Светли лик цара Николаја настанио се у срцима Срба, „Стање ствари“, 15. 10. 2014, http://wp.me/p3RqN8-2BJ
[4] http://www.patriarchia.ru/db/text/3481089.html
[5] http://casopis.sabornost.org/files/sabornost_VIII_2014_5.pdf
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3lT