Овај чланак појавио се (и) на “Стању ствари” 26. новембра 2014, изазавао доста буре, а потом на неким местима на “српском Интернету” био и уклоњен. Објављујемо га поново да бисмо можда боље разумели спрема ли се заиста нова “обојена револуција”, и то у Србији.
А. Л.
Средином новембра провео сам недјељу дана у српским земљама, наступивши с рефератом у Београду и Бањалуци (текст реферата можете погледати овдје.) Конференције су биле организоване уз подршку руског Фонда подршке јавној дипломатији Горчакова. Овај фонд помаже омладини да боље упознаjу Русију.
Сергеј Правосудов говори на скупу „Мека моћ Русије у Србији“ у Београду
У Србији Фонд Горчакова организује конференције већ више пута и привукао је пажњу српских политичара. Чим смо допутовали, преко посредника су нам се обратиле вође покрета Трећа Србија. Овај посредник нам је рекао да је по подацима Треће Србије Бошко Обрадовић ове године два мјесеца учио у САД. Када се вратио у Србију Двери су почеле припремати обојену револуцију у Србији како би свргнули прозападну владу Александра Вучића. Главна лозинка ове револуције мора постати зближавање са Русијом. Почетак немира одређен је за прољеће 2015. године. Немири би омогућили Вучићу да окриви Русију за покушај организовања државног преврата. Пошто је партија Трећа Србија још недавно била дио покрета Двери ја сам се са сумњом односио према овој информацији. Како је познато Трећа Србија наступа под лозинком независности Србије од САД, али се у ствари ова партија оријентише на Александра Вучића. Средином октобра Трећа Србија је у Београду организовала конференцију Нова Европа, коју је неформално посјетио А. Вучић и поздравио њене учеснике.
Лидери Треће Србије пожељели су да се састану са нашом делегацијом у Београду да би разговарали о могућој сарадњи. И ето, док су наша делегација и представници Треће Србије сједили за вечером, десио се непредвиђен случај. Један од чланова наше делегације, под утиском мог реферата, почео је да протестује: „Александар Вучић проводи отворену антируску политику. Он покушава да истисне из Србије Гаспромњефт. Он блокира градњу Јужног тока, тј. проводи апсолутну прозападну политику. Зашто се наш предсједник Владимир Путин сусреће са Вучићем? Треба јавно објавити да је он непријатељ и Русије и Србије.“ Послије ових изјава на лицима лидера Треће Србије појавила се невјерица и страх. Убрзо су устали од стола и отишли, на тај начин не наставивши никакве заједничке пројекте са Фондом Горчакова.
За неколико дана сусрели смо се са лидерима покрета Двери. Изразио сам интересовање за њихове планове везано за организацију протеста. Они су се веома зачудили и рекли су да Бошко Обрадовић није био два мјесеца у САД него седам дана и још двије семице у Канади. У то вријеме он је држао предавања и сусретао се са представницима српске дијаспоре у тим земљама. Што се тиче покушаја свргавања Вучићеве владе, они, по ријечима представника Двери, немају такве планове будући да би то за њих било самоубиство. Па садашња власт се ослања на подршку САД и ЕУ, контролише структуре моћи, медије и имају озбиљне финансијске ресурсе.
Двери се залажу за савез Србије са Русијом и предложили су Фонду Горчакова да организују заједничке пројекте. Ипак, ми смо им објаснили да Фонд не може да се бави политиком. Фонд подршке јавној дипломатији Горчаков сарађује са друштвеним организацијама. Ако млади људи пожеле да створе некомерцијалну друштвену организацију могу поднијети захтјев Фонду Горчакова за финансирање својих пројеката.
За разлику од САД и земаља ЕУ, Русија не рачуна на организовање преврата. Наша земља жели да лидери земаља, како у Европи, тако и ван Европе, мисле искључиво о својим националним интересима. Ако то буде тако они ће брзо схватити да им одговара да се друже са Русијом и да реализују заједничке, узајамно повољне, пројекте. Данас су лидери многих земаља принуђени да испуњавају наредбе САД, што је често у супротности са њиховим националним интересима. У прилог томе може се навести пројекат Јужни ток. Свима је јасно да је он веома повољан и за Србију, и за Бугарску, и за све остале земље Европе. У случају његове реализације успешно би се ослободили од зависности транзита гаса преко територије Украјине. Како је познато ова земља је више пута узимала из транзитног цјевовода гас који је био предвиђен за потрошаче у другим земљама. Осим тога, ситуација у Украјини тешко се може назвати стабилном, јер се тамо наставља грађански рат.
У процесу градње гасовода Србија ће добити нова радна мјеста. Притом, градњу ће платити Гаспром, а Србијагас ће надокнадити свој дио послије, када гасоводом пође гас из транзитног плаћања.
Руководиоци у Србији и Бугарској кажу да им градњу Јужног тока забрањује Европска комисија (ЕК). Али, сходно законима ЕУ, ЕК се не може мијешати у градњу гасовода и та права припадају националним владама. ЕК има право да одређује правила експлоатације гасовода , када су они већ саграђани, при чему се то тиче Бугарске која је у ЕУ, а Србија, како је познато, није члан ЕУ. При том, ЕК не предлаже Србији и Бугарској никакве алтернативне изворе испоруке гаса. У посљедње вријеме много се говори о увозу у Европу утечењеног природног гаса (LNG). За његов пријем били су саграђени специјални терминали. Истина, били су попуњени са 20 -30 % пошто су произвођачи LNG дали предност испоруке своје производње у земље Азије: Јапан, Кореја, Кина, гдје ће за гас плаћати 40-50 %, а понекад и 100% више него у Европи. Тако да ће европски потрошачи моћи замијенити руски гас за LNG, ако се сложе да плате за њега највишу цијену.
Примјер Бугарске, очигледно показује да приступање НАТО и ЕУ не значи аутоматско побољшање квалитета живота – Бугарску буквално „доје“ богатије земље ЕУ. Положај Бугара био би још јаднији да нема 400 000 руских породица које су стекле своје некретнине у Бугарској. Осим тога, руска компанија ЛУКОЈЛ је преузела нафнопрерађивачку фабрику у Бургасу и сада је ниво плата у том граду два пута већи од просјечне плате у Бугарској.
Очигледно је да би Србији било много корисније да сачува неутралност и да добива корист од трговине како са ЕУ тако и са Русијом. Засад, пак, Србија, иде према ЕУ и НАТО и мало брине о сопственим националним интересима.
Добро је да Србија има довољно здравог разума и да се не присаједињује санкцијама ЕУ. То је омогућило Србији да суштински повећа извоз пољопривредних производа у Русију. Ипак, од 1. јануара 2015. на територији Србије почеће дјеловати сви закони ЕУ. То значи да Србија неће имати права члана ЕУ, али ће имати много обавеза. Биће занимљиво како ће се у тим условима понашати руководство Србије.
Аутор је директор Института националне енергетикe
Превод: Милана Бабић/Евроазија.инфо
Опрема: Стање ствари
(Евроазија.инфо, 25. 11. 2014)
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 26. 11. 2014. у 10:48 – у реченици последњег пасуса “Добро је да Србија има довољно здравог разума и да се не присаједињује санкцијама против ЕУ” избачена је реч “против”.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Fr
Categories: Преносимо
Руси лутају, не знају кога да подрже, треба мало боље да се информишу 🙂
Истина о настанку Треће Србије
http://nikola5.wordpress.com/%d1%82%d1%80%d0%b5%d1%9b%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0/
Господине Варагићу,
Колико сам разумео ви сте предложили још пре неколико година назив ”Трећа Србија” који је требало да послужи као платформа за окупљање нових политичких (и политички некомпромитованих снага) снага а онда је то име узурпирала једна фракција Двери из Новог Сада и они су познати сада под тим именом?
Што се те фракције Двери тиче ја сам одавно размишљао у правцу да су они у најмању руку подстакнути од неких центарад а се одвоје како нигде не би постојало снажније национално политичко језгро.
А што се тиче саме нумерације Србија ја мислим да смисла има најпре говорити о Другој Србији као о једном малигном идеолошком конструкту од почетка 90-их наовамо кад се познокомунистичка елита пресвлачила у ново рухо западних компрадора па је, неспособна да оствари политичку победу, постала ”цивилно друштво” и успешно огадил тај термин међу већим делом пронационалних Срба.
Не само назив, постоји регистрована организација у АПР, али они као прави империјалисти и колонизатори узимају и не питају. Њима су сви медији доступни, посебно они под контролом Хрвата и Немаца, као Курир, Данас… али и неки ”патриотски” сајтови…
Писао сам о томе и у оквиру ”Промене свести”:
Никола Варагић: ПРОМЕНА СВЕСТИ (24. део)
октобар 24, 2014
…То је наставак политике искључивости. То је обична борба за власт, моћ, новац, славу – унутар владајуће елите. Такви су, дакле, на обе стране. Само се мењају на власти, већ деценијама – либерал-комунисти и национал-комунисти. На позицијама моћи унутар државе и друштва другосрбијанце попут разних милићки, суша, кандићки, прпа, угричића, лакићевића… сада мењају првосрбијанци попут разних вучелића, дмитровића, цвијановића, лазанских, љушића, а негде се неки луковићи и матићи нађу у истој влади са неким радунима и анђелковићима. Ту ће бити увек и неке басаре да шаљу смс-ове својим председницима. Тако је у медијима и институцијама културе, тако је и у осталим државним институцијама и јавним предузећима. То су једини ”ревизионисти”. Оне који су уништавали српски народ и Србију после 2000. године сада мењају они који су уништавали српски народ и Србију од 1990. године, а неки од њих – они старији, на обе стране, уништавали су српски народ и Србију и пре 1990. године. Око неких ствари неки међу њима сарађују, око неких ствари неки међу њима су у сукобу, свете се једни другима. Сада се ”ревизионисти” из деведесетих – национал-комунисти, свете досовцима, отпорашима и атлантистима који су владали од 2000. до 2014. године. Зато се за сваку страну правила по једна парада. Тако исто у институцијама свако води своју политику. Са национал-комунистима (читај: удбашима) Србија дугорочно само губи. Они ће поставити споменик Стефану Немањи у Бања Луци, али без конкурса – ништа о томе неће питати грађане Бања Луке, као ни грађане Новог Сада и Србије који то финансирају, и још ће на споменик поставити знак који подсећа на пирамиду[1]. Они ће са Русијом потписати разне уговоре, али неће урадити пројекте, неће бити реализације. Са њима остају поделе у друштву и народу, пошто су и они, као и либерал-комунисти, искључиви и своју заједницу негују и шире на секташки начин. Само они могу да дестабилизују стање у Војводини данас – да глуме ”десничарске” екстремисте који због ”националних интереса” морају да се обрачунају са ”страним плаћеницима” који желе да ”одвоје Војводину”, а ови другосрбијански екстремисти ће да дигну буну због ”десничарских” екстремиста који желе да нас врате у деведесете, и ето нереда у Северној Србији. Удбаши своје наследнике овако уче: ”Дакле заблуда је да је укидање смртне казне резултат примене ‘хришћанских начела’, ради се заправо о потпуно супротном процесу. Наш Устав из 2006. године каже у члану 24. – ‘Људски живот је неприкосновен. У Републици Србији нема смртне казне’. У контексту Устава мисли се пре свега на ‘неповредивост’ људског живота. То, колико се год чинило чудно да кажем, није хришћанска вредност… Дакле, овоземаљски живот није врхунска вредност у хришћанском (или уопште религиозном) погледу на свет.[2]” Поред заповести ”не убиј”, поред заповести ”не суди”, писац овог текста, тако самоуверено, учи да је хришћанство нешто друго, да је смртна казна у складу са хришћанским учењем, да за хришћане људски живот није светиња. Пошто не зна, опраштамо му, а и Бог суди. То не значи да се против таквих не треба борити у политичком смислу, да оду са власти, да не дођу на власт. Са тим је повезана и борба у култури, духовности, уметности… коју треба водити на хришћански начин.
[1] – ”Споменик Стефану Немањи открио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, а освештао га је патријарх српски Иринеј”
Стање ствари, 10.10.2014. http://stanjestvari.com/2014/10/11/%D0%
– ”Фронтал је већ писао о три метална излошка у јавном простору западне српске престонице. Неколико ликовних умјетника који нијесу из страха од замјерања одбили да нешто кажу на задату тему, готово унисоно се изјаснило најпогрднијим ријечима о споменицима Бану Милосављевићу, 12 беба и Жртвама геноцида у Јасеновцу. Одмах да се разумијемо, свако добро и велико хвала људима из Достојанства и Љубомиру Г. Шћепановићу на поклону и доброј вољи да га донесу. Ипак, да ли би они у Србији, Новом Саду, Београду, Нишу, Крагујевцу, Суботици… радо дочекали да неко у два дана заоре зелену површину испред Музеја и(ли) Народне и универзитетске библиотеке, те дан пред изборе постави споменик који нико није видио и који није прошао ни најрудиментарнији облик јавне расправе?”
”Избор(и) споменика”, Фронтал, 11.10.2014. http://www.frontal.rs/index.php (на последњој слици може се видети лого фондације ”Достојанство” на споменику)
– Лого фондације ”Достојанство” (оснивачи из тзв. Треће Србије), позив за скуп ”Нова Европа” (Париз-Берлин-Москва-Београд) – у Хајату, где су међу говорницима и неонацисти из Аустрије (из Слободарске партије која сарађује са СНС, која је основала тзв. Трећу Србију):
http://fonddostojanstvo.rs/nova-evropa-pariz-berlin-moskva-beograd/
[2] Сава Стамболић: ”Злочин и правда”, СКК, 23.08.2014. http://www.srpskikulturniklub.com/zlocin-i-pravda Аутор је члан тзв. Треће Србије која је на власти у Новом Саду, а коју су основали они који су на изборима освојили мандате на листи Двери и били међу онима који су се окупљали око ТРЕЋА СРБИЈА (Београд), на иницијативу коју сам покренуо. Председник те новосадске тзв. Треће Србије је, дакле, и председник фондације ”Достојанство” која је донирала споменик Бања Луци.
——————————————
Никола Варагић: ПРОМЕНА СВЕСТИ (25. део)
новембар 14, 2014
… ”Православан блок” треба да буде место окупљања људи који воле српски народ и државу Србију, људи који заиста поштују демократске вредности, из оног православног, светосавског дела становништва Србије, где не морају да буду само православни (и) Срби, али који ће постати место окупљања искрених верника и правих светосаваца, дакле оних који нису ни зилоти, ни екуменисти, ни формално религиозни, ни пантеисти и окултисти, ни непокајани бивши комунисти који су комунистичку колективистичку идеологију заменили националистичком, у коју су уклопили и православље, и на православно хришћанство гледају искључиво са тог недуховног, чисто традиционалног и историјског гледишта[1].
[1] Попут неке организације која се зове ”Србска Акција” http://www.srb-akcija.org. Ево како описују свој знамен: ”Кружни оквир око христоцентричне сржи знамена Србске Акције, сачињен је од стилизованог сплета класа и зупчаника, који тако сједињени оличавају нашу националистичко-социјалну синтезу борбе за хлеб и слободу, односно борбе за права србских радника као носилаца стваралачке снаге србске нације”. Дакле, прави национал-комунисти. Наравно, њихове акције су усмерене против комунизма: ”Стога је свако слављење комунистичке окупације достојно гнушања и разобличавања”. Наравно, славе славу, одлучили су да то буде Св. Владика Николај. Наравно, боре се против ”педеризације” и ”циганизације”: ”Недавно откривено свирепо убиство девојчице Иване Подрашчић у београдском насељу Раковица, као и мноштво сличних злодела, показује да је утицај припадника циганске популације на заједницу врло штетан, а ситуација ће бити још гора уколико се описана тенденција настави”. У овој организацији, дакле, нема ни Х од Хришћанства, али је њен циљ ”обнова православне вере код данашњих Срба”.
Могуће је да иза њих стоје исти они који стоје иза организације 1389 и тзв. Треће Србије из Новог Сада. Ова тзв. Трећа Србија најављује оснивање Алтернативе за Србију, као испоставу све популарније ултрадесничарске Алтернативе за Немачку. Тзв. Трећа Србија учествује у власти са СНС, а 1389 је нека врста омладине СНС. Ту и такву СНС на путу за ЕУ подржавају ЛДП, СПО, Е-новине, неки бивши чланови ДС…
Засад, пак, Србија, иде према ЕУ и НАТО и мало брине о сопственим националним интересима.
=========================================================
Брате Сергеје, немој тако.
Они, који данас представљају Србију од убица нашег благочестивог народа су
добили задатак и новац ( само на Гочу 2008 године 18 милиона евра) да нас, нашу јадну дечицу и наше унуке што пре сахране.
…………………………….. у прилогу, никада демантованом, за који би сваки частан човек одавно тужио новинара за клевету и добио га и у нашег криминалном судству …………………..
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=196&cl=06
Са вером и надом, да ћемо дочекати дан да им народ пресуди за све злочине, и да их једном великом метлом почисти на ђубриште историје.
И да пусти воду.
Даће љубљени Господ да ће сви они са својим газдама да приме своју плату.
С вером у васкрслог Господа, до ослобођења !
@Varagić Nikola
Написали сте, да мени не вреди ни цртати? Не мора мени да се “црта”. Довољно је да се напише. И наравно да се не бежи од чињеница. Тако сам сада схватио зашто се код Вас јавила толика “љутина”. На све и свашата. Свашта сам наравно ја. Сви су они који су значајнији и вреднији од мене. А и од Вас. За оне који нису упознати, морали сте објаснити, да је за регистрацију “удружења грађана” довољно, да се скупи троје заинтересованих. Било би фер, да кажете, да је друго удружење регистровано под другим именом. И наравно прави и највреднији податак би био, колико чланова има Ваше удружење? Не кажете, да се то удружење које Вас угрожава зове “СРБИЈА ИМА БУДУЋНОСТ-ТРЕЋА СРБИЈА” и да је пријављено са седиштем у Новом Саду, за разлику од Вашег удружења које је пријављено у Београду. Свако би могао да види очигледну разлику.
Када се погледа у АПР може се пронаћи и да нисте били у стању, или нисте били способни, да пријавите промене те је донето решење о одбацивању: „ У записнику са седнице скупштине удружења није наведено којим чланом статута је прописана надлежност органа за наведену промену, колико удружење има укупно чланова у тренутку одржавања седнице, а колико је чланова присутно на седници, те да ли је испуњен услов већине (кворум) није потписан од стране председавајућег скупштине и записничара,и није снабдевен печатом удружења. Такође, наведено је да је исти донет од стране оснивача “ Из овога се може наслутити, да немате чланова!!?? Порука овог мог писанија је, да не може човек очекивати сарадњу са околином ако је искључив и ако му се чини, да једини све о свему најбоље зна.
@слободан млинаревић
Ајде да покушам да вам објасним. Ако мислите да сам се ”наљутио” на вас, уместо на ”вредније” од мене, и вас, опет грешите. Мене је тај одговор са цртањем забавио. И нема никакве везе са овом ТС. Ни то ме ништа не љути. Само сам тада схватио да овде постоји 0% владавина права. До тада сам мислио да постоји 10%.
Пробајте да региструјете у Новом Саду странку ”Србија има будућност – Српска напредна странка”, па да видимо шта каже АПР, и остале институције, и да ли ће вас сви медији представити и потписивати искључиво као ”Српска напредна странка”. Пробајте, па се јавите.
Тренутно имамо 1247564 члана. Плус, 345678 у расејању.
@Varagić Nikola
“Тренутно имамо 1247564 члана. Плус, 345678 у расејању.”?? Можда имате посетилаца Вашег блога или нешто слично. И опет правите збрку. Сада упоређујуте странку и удружење грађана. Са МИЛОН И ПО чланова, како сте написали, Ви би могли и власт да преузмете! Али нећете, шта ли? Сличан је проблем имало и удрружење Покрет 1389, када су се поделили и Љубичић је водио спор против СНП 1389, па није успео, а то сте морали знати. Тако се десило и Вама и то није ништа страшно. Очигледно је да су “плагијатори” били по именима интересантнији за медије. И сада Ви тврдите, да у Србији нема ни нула посто владавине права!!?? Па очигледно је, да сте љути. Са толико чланова, једноставније је променити име. Нису се ни они усрећили са “Трећа Србија”. Не постоји удружење, па ни странка “Прва”, “Друга”, па чему служи и шта претставља “Трећа”? Ко би пожелео, да буде у било ком такмичењу трећи и последњи, док чека, да се формира и појави четврти, пети и ини? Ваљда је природно желети бити први?
Он се с Вама само спрда,Млинаревићу.
@Реган
Захваљујем на подршци! По мом мишљењу, ко год се укључи у “зезање”, које се зове интернет, постаје јавна личност и мора бити спреман и на однос који иначе имамо према јавним личностима. То је и спрдачина, “проучавање” личног живота и сличне ствари. С обзиром, да сам пријављен под пуним именом и презименом, морам као и сви учесници у коментарима, да трпим и неке коментара, на први поглед, непријатне. Мени се чини, да се и из непријатних коментара може много научити. Мени је мало касно. Лично сам се надао, да ће Никола нешто корисно наћи и искористити из мојих коментара. Макар, помисао, како то што ради и у шта улаже труд, који је за сваку похвалу, може, да изгледа у туђим очима. Жао ми је што то он неуспева. Али, шта је ту је.
@слободан млинаревић
Шта поучно да извучем?
Ово сте написали:
”Очигледно је да су „плагијатори“ били по именима интересантнији за медије.”
Па и тај Вацић је на платном списку плагијатора из СНС као и ови из Новог Сада, а већину медија контролишу Немци.
Шта сте хтели да кажете?