Ово сам данас нашао у поштанском сандучету. Упутство за прихватање „извршитеља“. Нешто као образовно, а заправо застрашујуће. Завршава се – уколико дужник не плати – а онда нацртани новчаник, аутомобил, кућа – оно што ће да ти заплене ако не платиш већ шта треба да платиш. Да нешто има у новчанику, ваљда би и платио, него има после тумачење слике које каже да ће скидати са плате, пензије, рачуна. Многи се ни због тога неће узбудити пошто су од те врсте пленидбе заштићени. Без сопствене воље и посебне стратегије. Просто – немају. За многе аутомобиле који ће бити на мети, ионако бисмо тражили неког ко ће да их одвуче у старо гвожђе, без надокнаде. А тамо већ колико килограма се измери. Па ако се од тога намире, добро јесте.
Горе: брошура извршитеља; доле лево Чаплинова „Модерна времена; доле десно Лангов „Метрополис“
Одмах ми је пало на памет поређење са филмским класицима – „Модерним временима“ Чарли Чаплина или „Метрополисом“ Фрица Ланга. То је тај сличан укус тоталитарног. Велики уметници предосећали су долазак суровог тоталитаризма, а шта нас сад чека? Овај тоталитаризам сем Гвантанама нема неке познате логоре, а довољно велике сигурно не. Можда и градови могу да послуже као логори. Ионако смо пристали да се отцепимо од природе и да не знамо шта ћемо са собом у слободно време. Можда нам извршитељи однесу телевизоре и компјутере, али сумњам. Све ми се чини да ће то да нам оставе до краја. И да нас муче вестима минут-два до десет-петнаест. И спонзорисаним објавама на Фејсбуку – ево једна баш свежа: „Замислите шта је рекао учесник квиза кад је затворених очију испипао ноге водитељке.“
Има и објашњење како ће извршитељи помоћи у растерећењу судова. То је лепо. Просто човек да им се обрадује. Као што се Кафкин Јозеф К. обрадовао кад су га дохватили водичи ка језивом ничему. Лепо је и што су на задњој страни ове поучне и васпитне брошуре наведени и спонзори пројекта: Европска унија, „Немачка сарадња“ и још неко непреведено немачко предузеће. Прија кад се неко са стране бави тобом и труди се да ти олакша проблеме, поготово ако се то дешава у тренутку кад су га јужне комшије избациле из куће.
Већ неко време знамо – велики уметници из двадесетих година прошлог века можда се ипак нису бавили фашизмом, него управо овим што нас данас гуши. Били су они нешто већи и нешто далековидији него што смо ми то некад мислили.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
ИЗМЕНА: Овај чланак промењен је 3. 2. 2015. – уместо наслова „Модерна времена“ стављено је „Извршитељи модерних времена“.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3id