Представа „Азбучни рат” која се вечерас игра у „Мадленијануму” изводи се на три језика: словеначком, српском и немачком, а реформатора нашег језика игра Иван Бекјарев
Из представе „Азбучни рат”: Иван Бекјарев као Вук Караџић и Александра Балмазовић у улози Мине Караџић (Фото М. Мутић)
Представа „Азбучни рат” темељи се на причи о стварању словеначког и српског језика од 1831 до 1835, а кроз међусобне односе Јернеја Копитара, Вука Караџића, Матије Чопа и Франца Прешерна, каже глумац Иван Бекјарев, који је и најзаслужнији што је дошло до реализације овог занимљивог сценског пројекта чија ће београдска премијера бити одржана вечерас на сцени земунског „Мадленијанума”.
Бекјарев који је ће се појавити у лику Вука Караџића, у актуелној позоришној сезони, уједно, обележава 50 година глумачког рада. Тим поводом ће, како каже, својој публици приредити више сценских изненађења, а почетком априла у галерији „Прогрес” биће уприличена изложба посвећена овом уметнику.
Представа „Азбучни рат” која је своју позоришну причу започела у Крању, урађена је према тексту Ива Светине, а на захтев Музеја из Љубљане. Режију и сценографију потписује Барбара Новакович Коленц, драматургију Јана Павлич, костимографију Алан Хранитељ, кореографију Сања Нешковић Першин. Дело ће се изводити на три језика: словеначком, српском и немачком. После београдске следи љубљанска премијера 10. фебруара у Цанкаревом дому.
У улози Јернеја Копитара наћи ће се Петер Мусевски, у улози Мине Караџић наступиће Александра Балмазовић, а Матију Чопа, Франца Прешерна и Антонија Хоеферна тумачиће Борут Веселко, Јуре Иванушич и Весна Пернарчич.
– Реч је о документарно-историјском тексту, а будући да се глуми на три језика, на сваком говорном подручју представа ће бити титлована на онај језик којим публика не говори. Дело нема чврсту историјску подлогу, зато у поднаслову стоји реч „фантазија”, јер се говори и о односу Франца Прешерна и Мине Караџић. Задивљујуће је колико је у то време Вук Караџић путовао, до Беча и Словеније, ширећи своју мисију, али и колику је имао заштиту од Јернеја Копитара, тадашњег службеника Аустроугарске – каже Бекјарев.
– Трагајући за грађом пронашао сам мало познати податак да је последња Копитарова мисао била да убеди Вука да пише латиницом, и зато га је све време штитио и помагао му, али није успео своју замисао да спроведе до краја. А мудри Вук да ли је то знао, осећао, своју тајну однео je са собом – додаје наш саговорник.
Бекјарев јубиларну 50. позоришну сезону заиста обележава радно, без слављеничких свећица и шампањца. У позоришту „Славија” режирао је Нушићевог „Ујежа”, а недавно је премијерно наступио у оперети „Бечка крв” на сцени „Мадленијанума”.
Бојанова беба
Глумачку каријеру Бекјарев је започео још као тинејџер. Већ у трећем разреду гимназије заиграо је поред тадашњих великана српског глумишта, Оливере и Радета Марковића, Миће Томића, Гуте Добричанина, Предрага Тасовца… После студија глуме, Бојан Ступица га је примио у Југословенско драмско позориште, заједно са колегама из класе, којих се и данас многи сећају по називу Бојанове бебе. На матичној сцени ЈДП-а остварио је више од 60 улога.
– Изгубио се стари добри драмски театар, изгубио се квалитет, јер се све више провлачи нова филозофија у смислу да глумац није важан. Стално напомињем да је глума игра, али и да захваљујући појединим редитељима заборављамо шта је глума. Као што је захваљујући неким тренерима заборављено и да је спорт игра. Залажем се за враћање драмском позоришту, у духу Беловићевих речи да има утисак да ће и реч ускоро протерати из театра. Време је да се окренемо класици, јер када радите класике, онда се најбоље види ко зна, односно не зна да ради – каже Бекјарев који је до данас остао веран и свом спортском клубу Црвена звезда.
Б. Г. Требјешанин
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3hE