Зоран Ђуровић: СрБски удбаши против папе Франциска

Моја маленкост би могла да има једно радно место уколико би се нашао неко и да га плати, а то је писање против свакодневних подметачина српских медија на рачун римских папа. Удбашки кувари су се мало нашли у чуду како да се боре против актуелног римског папе који излази из добро познатих клишеа. Лице му је озарено, порука аутентично јеванђелска, популарност огромна. Но, то није довољно да осујети срБске мајсторе-куваре. Најпре су узели да га ословљавају са Фрања, хрватским именом, не би ли га ширим народним масама у старту огадили, мада бисмо морали да користимо, следећи пример Руса, србизовану варијанту која верно преноси његово оригинално име Франциско.

maradona-papaprva

Удбашка тактика се креће по два главна колосека: 1) Не веровати ништа папи јер је он вук у овчијем руну, 2) пласирати лажи о њему.

Мене сада интересује само један, новији, пример из тачке 2. Наиме, наслов грми:  Марадона против папе Франциска, каже Славиша Лекић, Васељенска ТВ[1], који као да је аспирант за новог директора Информера (ако актуелног, не дај Боже, Вучић пушти низ воду). Као, Марадона вели: „Кажу да говорим у свакој прилици и то је то. Кажу да сам сада кренуо и против самог папе и у праву су.“

„И док се српски екуменисти утркују, ко ће први отићи код папе (за сада „води“ црногорски Амфилохије) и како ће Српску цркву некако приближити папи и увући је под његове скуте… један бивши фудбалер из католичке земље управо зато критикује римског папу и говори о бризи за сироте и бедне.“ (Нисам знао да Марадона критикује папу „управо зато“ што преко Амфилохија хоће да покатоличи Српчиће.)

maradona-papa-uno

„Када сам у аргентинску престоницу као сиромашни дечак дошао из Вила Фијорите где сам рођен у Ломас де Замора, Буенос Ајреском предграђу, мој се глас није чуо, али сада ће се чути и рећи ћу“, прича Марадона, „мој глас биће глас оних који га немају и глас многих који ме сматрају за свог представника, сведочићу о њиховом бедном животу, ја, ел-Дијего“ и објашњава зашто је устао и против папе Франциска, ког је раније сматрао својим фудбалским фаном и личним пријатељем:

„Да, кренуо сам против папе. То се десило када сам отишао у Ватикан и видео ватиканске златне куполе. А затим сам на папиној проповеди чуо, како папа говори да се црква брине за сиромашну децу… Али доврага, продај кров и учини нешто (за децу).“

„Све је у твојој власти, осим тога и сам си некада био голман. Која је сврха Амброзијано Банке? Да би се продавала дрога и кријумчарило оружје, као што је описано у књизи По вољи Божијој? Прочитао сам је, нисам толики лаик. Такође имао сам пријем код папе, јер сам познат“, каже Дијего Армандо Марадона!“

maradona-papaОнда се погледа извор овог „истинољубивог“ зилота:  и тада неко ко је вредан као моја маленкост, види да тога тамо нема. Гуглујући даље, нађох о чему се ради и видех да је Марадона давно критиковао Папу Јована Павла II и да су ове речи одатле преузете.[2] Све што је речено у шпанском тексту односи се на вест о избору Бергоља за папу и Марадоне који земљаку поручује да не буде као претходне папе. Иначе, Марадона на ту вест показује један духовити транспарент на коме пише: „The hand of god approves of the new pope.“ У преводу: „Божија рука [алудира на надимак који је добио када је дао го руком] потврђује новог папу“. Такође је рекао: „У Аргентини кажу да је бог фудбала Аргентинац. Сада када је и папа рођен у истој земљи то значи да је и срце религије овде.“[3]

Лудило је веће кад се зна да је Марадона био на пријему код Бергоља (Лекићев помен посете односи се на Јована Павла Другог), а фотке сведоче како су се „свађали“. Еx Pibe de Oro, био је на кратком поздраву са папом, тако да је поред мало речи успео да направи један селфи, узме аутограм и поклони му дрес репрезентације Аргентине са бројем 10. Притом је рекао папи: „Био сам се удаљио од Цркве, сада сам се вратио“, а Папа му је у својој једноставности одговорио: „Чекао сам те.“ Фудбалски шампион је после додао: „Био сам се удаљио од Католичке цркве, јер сам мислио да није радила довољно за потребите и затим када је Бог узео моју мајку. Али сада са Франциском је другачије. Никада нисам видео папу са толико великим… оно што сви знамо, los huevos (јајима)… Али он је прави шампион, много већи од Марадоне, он је стварни број 10 Аргентине!… Он ми је освојио срце када је говорио о глади у свету, испред које нико не сме да затвара очи.“[4]

maradona-papa-0

Дакле, да ли ће врли и истинољубиви бранилац срБства Славиша Лекић последовати за Марадоном? Наравно да неће, јер је њему стало до Марадоне колико и до Папе. Зна да продаје Србадији Марадону за идола, који Лекићу испада да је духовно просвећенији и од митрополита чернагорскаго, али је то само у функцији његове „племените и поштене“ борбе за отечество. Није се њему нешто отело, као превидео, био неопрезан, него је свесно сковао лаж. То се види из просте чињенице што изворник на шпанском не говори ништа о златним крововима и банкама, али то постоји на другим сајтовима, и ту је посреди нека доза разочарења Марадониног у Војтилу. Свог Франкештајна је Лекић скрпио са разних страна, бавио се „истраживачким“ новинарством! Благош нама! Док имамо оваквијех бораца за СрБство, немамо се чеса довјека бојати!

maradona-papa-1

ПС. Ако Лекића не мрзи, само да ми рече ко је снимио онај филм о Марадони: Кустурица или Пантелија С. Милисављевић, кога је Удба подметнула на место погинулог Кусте на Требевићу, како тврди А. Сидран? Захвалан унапред!

Рим 25. јануар 2014.

__________________

[1] http://www.vaseljenska.com/svet/maradona-protiv-pape-franciska/

[2] „Dicono che ho litigato con il Papa e hanno ragione , ci ho litigato perche’ sono stato in Vaticano e ho visto i tetti d’oro, e dopo ho sentito il Papa dire che la Chiesa aiutava i bambini poveri… allora venditi il tetto , fai qualcosa…! perche’ esiste il banco ambrosiano? Per vendere Droga e contrabbandare armi…“.

[3] http://www.topnotizie.it/2013/03/diego-armando-maradona-commenta-lelezione-di-papa-jorge-mario-bergoglio/

[4] http://www.famigliacristiana.it/articolo-pdp/e-maradona-si-fa-piccolo-davanti-al-papa-il-vero-fuoriclasse-sei-tu.aspx


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3fC

Advertisements


Категорије:Разномислије

22 replies

  1. Млинар прибегао тактици срБских владика: ћути.

    Свиђа ми се

  2. ‘Ajde ja da koju rečem, dok se Mlinarević ne oglasi:
    Ima u onom filmu sa Šojićem čuvena scena kad Šojić naručuje pesmu Lepe Brene kao ordevr „Lepa Brena za 4 osobe“!
    Na pitanje konobara: „Ko će to da plati?“, Šojić lakonski odgovara: „Preduzeće!“
    Oče Zorane, ko bi Vam drugi mogao platiti za ovo Vaše nadriadvokatisanje, osim Franciskovog „preduzeća“!?

    Свиђа ми се

  3. Ziloti pljuju Djokovica a pozivaju se na Maradonu kao na autortet. Mislim kad bi i djavo pljuno na papu da bi se pozvali na njega kao na ,,vodeceg intelektualca“.

    Свиђа ми се

  4. @Miroslav Andjelković: Све сам пре него симпатизер Римокатоличке Цркве, али г. Ђуровић је у праву! Тек када се српски начин комуникације и обавештавања ослободи гибаничарског система који приличи само задимљним крчмама, као и система „шило за огњило“ и „м..а за бубреге“, моћи ће се почети веровати ономе што се у њему објављује. Овај напис који речито раскринкава г.Ђуровић, није ништа друго него обична и уобичајена свињарија горепоменутог система.

    Свиђа ми се

  5. Мислим да је уводни део о плаћању шала, виц, да не употребим неки народскији израз. Тенденциозно извештавање о папи да би се подилазило предрасудама читаоца није баш у складу са јеванђеоским врлинама.

    Свиђа ми се

  6. @ Дубињин. Амин! Само ако почнемо да рашчишћавамо терен од лажи, подметачина, предрасуда, (погрешних сећања – како би у мом случају једном приликом), интереса итд. моћи ћемо да водимо неки здрав дијалог и да видимо где смо. (Само)критичка свест нам је свима потребна. Лоше и добре ствари које имамо да се тако и дефинишу. Сигурно није Филаретов метод за следети; јуче критикује СПЦ и Европу, данас се извињава госпођи Ештон, сутра одликује Шешеља итд. Дакле, да нас Бог сачува политиканског духа.

    Свиђа ми се

  7. @Зоран Ђуровић
    Мој најдражи јеретиче. Не постизавам! Немој, да мислиш да седим. Ако ти је исправан мејл на сајту, почечу и теби да шаљем све оно чиме се бавим. За мене су изузетно инспиративна три текста објављена на СТАЊУ. Први, од Огњане о читању, други, шта је зборио Кирил и трећи шта нам поручи Ковић. Видим, да то ниси, ни ти, а ни коментатори, ПРОЧИТАЛИ. Питам се зашто? Рекао бих, да је одговор, да сте опседнути неким својим идејама и тумачењима. Препоручује, да поново, ако нисте, прочитате та три текста. После тога, можемо почети испочетка.

    Свиђа ми се

  8. @Зоран Ђуровић
    Заборавих! За шта ти је репер Лекић? Знаш ли ко је и чиме се бави дотични? И чији је бивши супруг?

    Свиђа ми се

  9. @ Слободан Млинаревић

    За шта ти је репер Лекић? Знаш ли ко је и чиме се бави дотични? И чији је бивши супруг?

    Није ово ТАЈ Лекић. Лекић о коме ви говорите води магазин Статус и бивша му је супруга Бојана, али овај (по свему судећи, ма рекао бих и 100 одсто) није тај Лекић – овај о коме је у тексту реч је сарадник сајта Васељенска ТВ на верске теме.

    Свиђа ми се

  10. @ Млинар, као по обичају, не бави се текстом. Ерго, све што се слаже о папи, добродошло.
    Иначе, немам појма ко је тај Лекић. Довољно ми је да знам да је лажов. И то злонамеран.

    Свиђа ми се

  11. Значи, није исти Лекић који је сочинио „Pad haških bjegunaca“?
    Није битно – слагао је масно, и то треба рећи. Баш зато што, после толиких ватиканских лажи и злочина, ми тако не смемо да се понашамо.

    Свиђа ми се

  12. Не могу а да вам не пренесем одговор Васељенске (ја им чисто послао, да не би било да нису знали да лажу): „Поштовани,ми не плаћамо вечере онима који промене веру. Пробајте ту у Риму, то је њихова традиција…“
    – Тражио сам им да ме часте вечеру пошто сам за џ. написао овај текст којим покушах да их приведем хришћанским врлинама. Међутим, ови су чврсто на свом путу, стано кано клисурине…

    Свиђа ми се

  13. @Зоран Ђуровић
    Увек се ја бавим и текстом. Мали је проблем, што сви селективно приступају темама. Тако ће Дубињанин, да помно проучи родослов неких, ти ћеш, да се бавиш текстовима, који су глупост у циљу, да докажеш, да папа има добре намере. Бесмислено је доказивати папине добре намере. Кога његове намере о којима пише Славише интересеју.И ту смо где смо. Препоручио сам, да се поново прочитају три текста, по којима није било коментара. Јасно је и због чега. Тезе о комунистима, удбашима, не пролазе, ако човек текстове пажљиво чита.
    @ Александар Лазић
    Какав је аргумент, пише за некога. Тешко, да постоје двојица са истим именом Славиша Лекић. Има права човек, да пише, али морамо знати и ко пише.

    Свиђа ми се

  14. Г. Млинаревићу,

    Какав је аргумент, пише за некога. Тешко, да постоје двојица са истим именом Славиша Лекић. Има права човек, да пише, али морамо знати и ко пише.

    Да мало пажљивије пратите, сигурно не бисте могли да помешате Славишу Лекића, ПРЕВОДИОЦА за Васељенску, и Славишу Лекића, ВЛАСНИКА листа „Статус“. То би вам било као да неко истовремено игра за Партизан и Звезду, а то тако да је у Партизану првотимац а у Звезди на клупи трећег тима 🙂

    Иначе ваш аргумент „тешко да постоје двојица са именом Славиша Лекић“ ја као математичар стварно не бих могао да потпишем 🙂

    Свиђа ми се

  15. @ Млинар, ма да, ја се огреших о Лекића; верујем му да је Марадона критиковао Франциска. Ето, прелазим у тај табор који на истинитим вестима гради свој светоназор. Свака част марадони како је оплео папу… а ја ту нешто ситничавио. То што сам пренео како је он рекао да је Франциско прави бр 10 Аргентине је сигурно неки фалсификат. Све то језуити фалсификују не би ли нам драгоцене душе погубили.

    Свиђа ми се

  16. @Зоран Ђуровић
    @Александар Лазић
    Зоране, немој да спушташ ниво и да се бавиш текстовима који нису твог нивоа. Где ископа Славишу, а ни Васељенска није боља. Ово је озбиљан сајт.
    Господине Лазићу, ја скренух пажњу, да је тешко поверовати, да постоје двојице Лекића са именом Славиша. Могуће је, да грешим, али одох да проверим.

    Свиђа ми се

  17. Резултати провере:
    Bivši novinar Slaviša Lekić, široj javnosti poznat kao bivši urednik časopisa „Status“ a onoj najširoj poznat kao bivši muž novinarke Bojane Lekić, izvređao je danas na svom Tviter nalogu ministarku Zoranu Mihajlović
    Роман XXI-ог века, који се може сврстати у жанр, криминалистичко-религиозног трилерa, написао га jе Славиша Лекић,који је и сам Православни свештеник slavisa.lekic@yahoo.com током прве половине 2012, године.
    Као што се види, постоје двојица са тим именом. Да ли је текст написао „бивши уредник“ или православни свештеник је питање за посебну награду СТАЊА СТВАРИ.

    Свиђа ми се

  18. Две веома важне теме налазим у овом тексту: 1. Ко заиста држи „патриотске“ сајтове? Српске удбе нема, тако да она отпада (кажу да је за постојање јаке и озбиљне националне државе неопходна национална масонска ложа, мафија и удба, а Србија нема ништа од тог). И сам се згрозим од гомиле глупости и лажи које прочитам на тим сајтовима и која је директно уперена против српског народа и Србије. Тако да је о. Зоран покренуо врло занимљиву тему.
    2. Однос Срба према Римокатоличкој цркви. Срби, као ни Србија немају проблем са Римокатоличком црквом, али имају проблем са њеним делом који се зове Црква у Хрвата. У мери у којој бискуп Рима (садашњи, бивши, будући) остане при ставу: осуђујемо злочине, подржавамо Хрвате – диже проблем на виши ниво и тада себе пројављују као заштитника оних свештеника, калуђерица, бискупа, надбискупа ХРВАТА, који су починили злочине над Србима. Пиам Вас: какав би садржај био Вашег чланка да сте православни Србин у Госпићу, или у Западној Херцеговини, на пример?
    Лично спадам у оне који сматрају да папа може да дође у Србију, као и далај-лама, као и било који други верски поглавар. Неће остати, уосталом.

    Свиђа ми се

  19. @ Млинар. Apsolutno mi je nebitno ko je autor teksta. Чуо сам за њега као и ту „супругу“ (као кроз измаглицу сећам се да сам негде пре чуо њено име). Ја овде не вршим истрагу лица која фабрикују ове лажи. Бавим се само производом. Овде укључујем и Једнорога. Ја желим само да покажем да се активно ради на дезавуисању католика и продубљивању нетрпељивости међу нама. Млинар негде неће да прихвати да је његова слика условљена сличним дезинформацијама. Ја пак не тврдим да злочина и глупости, подмуклости, лажљивости и интереса није било са католичке стране – али ни на нашој не недостају. Само хоћу да се ствари разграниче. Не може да се папи Франциску приписују разне глупости, али не може ни да се не зна број жртава у НДХ. Сви „домољуби“ вуку на своју страну. Ту леба нема, нема истине ни могућности дијалога или мирења на људској, да не кажем, хришћанској основи.
    Једнорог је лепо приметио да је сав наш проблем хрватско питање. Док не раздвојимо хрватство и католицизам, нема нам напретка. То не значи да је хрватство нешто негативно. Не, Хрвати су мање-више као и Срби (знам да ова реченица не може пријати будалама са обе стране).
    На питање Једнорога могу да одговорим без кондиционала: ја сам као дете живео у Сиску и Глини. Показали су ми као детету са 6 година цркву где су поклани Срби. Сада боравим послом и у Загребу, радим са неколико људи који су били у „домовинском рату“. Малтретирам их са „српством“ једнако као вас овде са „хрватством“. Овде је већ објављен мој текст у коме критикујем политику Гласа Концила. Но, за разлику од обичних смртника, мој глас се и на правом месту чује.
    На крају, можемо да се споримо или миримо са католицима, али ако посежемо (ја се дистанцирам од „ми“) за оваквим средствима, бићемо једнаки Америма који нам доносе демократију и слободу. Да нас нико тако не ослобађа. Радије ми је да будем роб.

    Свиђа ми се

  20. Моје питање није замерка Вама, већ управо то – питање: и мени и Вама и читаоцима. И није упућено ка прошлим, већ садашњим временима. Колико је Срба присилно покатоличено у урбаним срединама у Хрватској од 1990 до данас (како би „изгледао“ текст да сте православни Србин у Госпићу?“ – па не би Вас било.)? У оквиру проблема који сте добро дефинисали као „хрватско питање“ постоји најзначајнији део проблема а он се зове Црква у Хрвата. Јасно изјашњавање Ватикана – врха Римокатоличке цркве по питању чињења Цркве у Хрвата према православним Србима је оно што је неопходно за успостављање бољих односа.

    Свиђа ми се

  21. Jedan od komentatora gore (eh, da ne tražim sad koji, svejedno) reče g. Đuroviću:
    „Где ископа Славишу, а ни Васељенска није боља. Ово је озбиљан сајт.“
    Nevjerojatno da na ozbiljnom sajtu neki navode „argumente“ koji doliče izdanjima poput Informera, kako reče g. Đurović. Čini mi se da postoje neki pojmovi koji kod većine srpskog naroda pobuđuju potpuno potiskivanje racionalnosti a ti su pojmovi (osim ustaša naravno); Vatikan, Papa, jezuti, katolicizam, urota… Izazivaju kosternaciju čak i kod ljudi za koje bi čovjek očekivao više razmišljanja. Ništa posebno srpsko to nije. Ima toga i u Hrvata, i „na ostalom Balkanu“. Ima toga i u svijetu pa i u „civiliziranoj“ Europi koja nam baš u ovim događajima oko Ukrajine (opet) prezentira svoju patološku, kroničnu rusofobiju itd, itd. To je žalosno i ponajprije, moram reći – glupo. To samo govori da je ljudima (većini) važnija forma od sadržaja, da im je važnije tko je rekao nego šta je rekao. Potpuno pogrešno. Zato su riječi g. Đurovića:
    „@ Млинар. Apsolutno mi je nebitno ko je autor teksta….Ја овде не вршим истрагу лица која фабрикују ове лажи. Бавим се само производом.“
    izuzetno važne ali kako vidim, ne vide ih mnogi. Mi ovdje govorimo o vjeri a potpuno zaboravljamo da je Isus tako djelovao. Probajmo zamisliti što bi se dogodilo da je Isusu bilo važnije tko je rekao nego šta je rekao? Da li bi on liječio griješnike? Bi li spasio prostitutku od kamenovanja? Da je tako, bi li danas svi kršćano mogli moliti „… koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s Nebesa i utjelovio se…“? Mnogima je vjera suport za nešto drugo. I vaš poznati psiholog i teolog V. Jerotić u svojoj knjizi Savremenost ruske religiozne filosofije govori nešto o opasnoj smjesi pravoslavlja i neokomunizma. Hrvatski (naš!) teolog Kolarić u svojoj (debeloj) knjizi Ekumenska trilogija govori kako je pogrešno (i opasno) izjednačavati hrvatstvo sa katolištvom a Srbe sa pravoslavljem. I potpuno je na mjestu ono što kaže g. Đurović „Док не раздвојимо хрватство и католицизам, нема нам напретка.“ Isto vrijedi i „suprotnu stranu“.

    Свиђа ми се

  22. @ Једнорог. Немам никаквих релевантних података о покатоличеним Србима од 90. у Хрватској. Заиста не знам ништа. Знам за неке (лично) да кад шетају тргом Бана Јелачића не говоре бре, али нешто више не знам. Такође знам за оне будалаштине око разбијања ћирилских плоча. Имамо сада младог и способног владику у Загребу, мислим да ће се времена мењати.
    Мислим да је једини лек, а донекле се настављам на Читаоца, да се ради на просвећењу људи. Аутентичан хришћанин не може да буде злочинац или будалетина. Тај пак феномен је доста раширен код оних који су обоготворили нацију. Идолопоклонство, у било којој својој форми је душепогубно. Стално помињем тај драматични моменат не би ли нечију савест протресао: верници су Бога разапели због његовог безбоштва! Идолопоклонство ослепљује душу, а често је узроковано борбом за „светле“ идеале, односно како каже Златоусти: Пут до пакла је поплочан добрим намерама.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s