Летимичним прегледом наслова стиче се утисак да је председник Путин недолично одлучио да не присуствује комеморацији поводом холокауста у Пољској.
У показној вежби пласирања дезинформација, Ројтерс у свом чланку „Путин неће присуствовати комеморацији поводом холокауста у Аушвицу“[1] наводи: „Ројтерс је у понедељак, преко својих извора, сазнао да се Путин вероватно неће придружити светским лидерима на месту некадашњег логора смрти Аушвиц јер је неповерење изазвано конфликтом у Украјини онемогућило договоре.“
У стварности, Пољска која је домаћин комеморације није позвала руског председника.
Дезинформације које прате геополитичко постројавање пуштају се са намером да се ојача перцепција по којој је данашња претња руске хегемоније у равни са нацистичком Немачком током Другог светског рата. Да ли може да постоји искривљенија слика стварности од ове?
Операција Барбароса покренута је 22. јуна 1941. Три велике немачке армије муњевито су продрле у Совјетски Савез у намери да се оствари дуго планиран циљ нациста – освајање Русије. Инвазионе трупе брзо су сломиле отпор неприпремљених руских снага и немачке армије су за кратко време дошле пред врата неколико великих руских градова, међу њима и Москве.
У свом походу, нацистичке снаге су масовно хапсиле и стрељале источноевропске Словене, Јевреје и Русе. Руски народ је са својим савезницима пружио огорчен отпор, по цену милиона живота, да би у почетку успорио, затим зауставио инвазију и у контраудару, после крвавих борби, освануо у Берлину.
Европски Јевреји – који су прво затварани, а у каснијим масовним ликвидацијама страдали на милионе – захвалност за своје ослобођење дугују херојским жртвама које је дао руски народ, који је поднео највећи терет рата у Европи против нацистичке Немачке, годинама пре него што су се Американци 1944. искрцали на обале Нормандије.
Руски председник Владимир Путин представља народ и људе који су предводили борбу против нацистичке пошасти и зауставили фашизам у Европи. Док су амерички војници после рата у шоку и неверици откривали страхоте Хитлерових логора смрти, руски народ је на својој кожи осетио ужасе немачког систематског геноцида који је током ратних година спровођен. Искључивање Путина из комеморације поводом холокауста је више од обичне политике. То је црвено светло упозорења да се стари непријатељ поново уздиже из мрака.
Након завршетка Другог светског рата, Американци су заједно са новоформираним НАТО савезницима брзо нашли начин да искористе нацисте који су се радије њима предали него да падну у руке Совјетима где би били суочени са правдом за своје масовне злочине против човечности. Американци су их укључили у неке племените програме, попут истраживања космоса, али и у мрачне мреже укључујући обавештајни рад, пропаганду, чак и у домаће терористичке мреже (злогласна „Операција Гладио“).
Бивши нацисти и њихови идеолошки савезници на територији Совјетског Савеза, попут Украјине, после завршетка Другог светског рата уживали су подршку НАТО у свом отпору совјетској власти. Ове мреже су се одржале у континуитету и манифестују се чак и данас, у форми садашњег режима у Кијеву који је насилним путем збацио изабрану владу Украјине, почетком 2014.
Уз пуну подршку НАТО, ови наследници нацистичких колаборациониста који су дословно служили у трагичном покушају Адолфа Хитлера да оствари глобалну доминацију и помагали геноцид који је био део подухвата, извршавају слична недела у источној Украјини, у мањој мери по размерама, али ништа мање трагична. Подсећајући по форми на шокантно бешчашће нацистичке пропаганде коју су ширили пропагандисти попут Јозефа Гебелса, западни свет се изместио из ових историјских и данашњих реалности и инсистира да Русија, а не фашисти који буквално шетају под нацистичким заставама, данас представља нову фашистичку претњу Европи.
Искључивање председника Путина из комеморације поводом холокауста директно је на правцу формирања и јачања овог наратива. Не постоји већа увреда која би могла да се нанесе жртвама, преживелим и херојима који су све прошли и савладали нацистичку пошаст, од намерног извртања историјских чињеница – уздизањем наследника злочинаца, а осудом представника милиона изгубљених руских живота у борби против таквих злочинаца и народа који је поново спреман да им се супротстави.
Европа опет опасно прилази тачки са које се сурвава у трагедију. Фашизам, стари и нови, гноји и шири се у свим правцима док се европски лидери – и посебни интереси који их воде – враћају смицалицама, старом занату коришћеном када сви покушаји уједињења и организовања народа пропадну. Русија поново усамљено стоји наспрам нарастајућег ужаса дуж њених граница и поново се руски народ без велике буке спрема да поднесе жртву достојну херојске оставштине својих предака.
Да ли ово мора да се деси? Шта ако је народ прозрео тешку хипокризију и издају спремљену Пољској и види гнојни фашизам, који је тој земљи донео велику трагедију у прошлом рату, како се поново излива? Шта ако људи схватају, без обзира на њихова осећања према Русији, да их пут на који су изведени води у самоуништење? Има ли Европа у целини снаге да прихвати да постоји и средњи пут, пут који води између екстрема који су јој понуђени? Наредне недеље и месеци донеће одговоре на ова питања. Они међу нама који су будно једним оком гледали у историју, а другим пратили данашња збивања морају да нађу снаге и надају се најбољем, а у исто време да се спремају на најгоре, призивајући лекције Другог светског рата на којима су одрастали, чак и ако изгледа да о тим лекцијама нико други ништа не зна.
19. 1. 2015.
Улсон Гунар (Ulson Gunnar) је геополитички аналитичар из Њујорка. Пише за онлајн магазин „New Eastern Outlook“
http://journal-neo.org/2015/01/19/et-tu-poland-putin-excluded-from-holocaust-commemorations/
Виталиј Чуркин одговорио шефу пољске дипломатије на његову погрешну изјаву да су Аушвиц ослободили Украјинци
Стални представник Руске Федерације при Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин рекао је данас свом колеги из Пољске Богуславу Виниду да је нацистички логор смрти ослободила армија Совјетског Савеза.
Он је замолио Винида да то објасни свом шефу дипломатије, Гжегожу Шетини, који је раније изјавио да је затворенике логора смрти Аушвиц-Биркенау у Освјенћиму ослободио Први украјински фронт и Украјинци.
„Називао се Први украјински фронт јер је пре доласка у Пољску ослободио Украјину од нациста. Као и сви остали делови Црвене армије, био је вишенационалан по саставу и сачињавали су га Руси, Украјинци, Белоруси, Грузини, Јермени, Азербејџанци, представници народа централне Азије и многи други припадници више од сто етничких група из Совјетског Савеза. Амбасадоре Винид, молим Вас објасните то свом министру иностраних послова који је дао веома чудну изјаву, а ја сам уверен да није желео да увреди те људе“, наводи његове речи агенција ТАСС.[2]
Напомињемо да је фронт, пре него што је добио назив Први украјински фронт, носио назив Вороњешки и Брјански[3] према називима територија које су делови из његовог састава ослобађали.
Још веће чуђење изазива ова погрешна изјава министра иностраних послова Пољске ако се зна да је Шетина по образовању историчар.
21. 1. 2015.
http://rusvesna.su/third_world/1421868400
_____________________________________
[1] http://www.reuters.com/article/2015/01/13/us-auschwitz-anniversary-putin-idUSKBN0KM0QD20150113
[2] http://itar-tass.com/politika/1712977
[3] https://ru.wikipedia.org/wiki/Воронежский_фронт
Посрбио: Aerial6
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3cN