Патријарх Кирил: Сурогатно материнство руши људско достојанство, забранити пропаганду абортуса

Патријарх у Државној думи изнео став РПЦ о сурогатном материнству и абортусима

У четвртак, 22. јануара, патријарх московски и целе Русије Кирил обратио се посланицима Државне думе РФ. То је био први пут у историји да се поглавар РПЦ обраћа овом телу.

kiril-duma

Патријарх је у свом говору изразио забринутост због пораста популарности сурогатног материнства и предложио да се забрани „пропаганда абортуса“.

Према речима патријарха, сурогатно материнство „руши људско достојанство“ и представља „уплитање у божју замисао о човеку“. Породицама које не могу да имају децу и којима је сурогатно материнство једина шанса за добијање сопственог потомства патријарх је поручио да „усвоје сироче“.

Према истраживању центра за испитивање јавног мњења „Левада“ које преноси Би-би-си на руском, у децембру 2013. сурогатно материнство је сматрало прихватљивим 60% грађана Русије, док су га „потпуно прихватљивим“ сматрали 20% православних и 7% муслимана.

Такође, патријарх је предложио да се прекид трудноће избаци са списка услуга које болнице пружају по бесплатном медицинском осигурању, доступном свим грађанима РФ.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 23. 1. 2015)

Патријарх Кирил: Неразумни људи покушавају да посеју мржњу међу браћом

Москва, 21. јануар 2015. г.

«У крстионици на Дњепру положен је темељ нове, Свете Русије, и нашег духовног јединства, – истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у својој посланици поводом хиљадугодишњице престављења светог равноапостолног великог кнеза Владимира. – У вековима који су од тада протекли предузимани су покушаји да се уништи Православље, да се посеју раздори и грађански немири међу нашим народима, да се људи преваре лажним идејама, обећањима о скорашњој земаљској срећи и материјалном благостању. Међутим, по милости Господњој, Света Русија је и данас жива у нашим срцима, јер наши народи и данас имају јединствену веру и Цркву, заједничке светиње, безбројне примере хришћанског подвига и заједничку историју.»

kiril-pru

«И данас живимо у тешко време кад неразумни људи покушавају да нас заваде, да нас лише мира и слоге, посејавши непријатељство и мржњу међу браћом. Такви људи, полазећи од тренутних расположења и себичних тежњи, доносе опасне одлуке које имају далекосежне и понекад чак непоправљиве последице. А мудри људи схватају да њихов живот и добри поступци могу постати део Божије замисли о спасењу света. Ево због чега увек имају на уму вечно и гледају у историју, извлачећи из ње лекције и одговоре на најважнија питања данашњице.

Сви ми треба да тражимо ове одговоре, превладавајући негативну информациону буку, коју стварају медији. И такође их можемо наћи у примерима великих личности, које су благотворно утицале на развој наших народа и у примерима светаца које је Црква прибројала збору светих. Један од њих је равноапостолни кнез Владимир, који је у темељ живота православних народа историјске Русије положио Христову веру,» – истакао је поглавар Руске Православне Цркве.

Са руског Марина Тодић

(Православие.ру, 22. 1. 2015)


ИЗМЕНА: Овај чланак промењен је 23. 1. 2015. у 23:08, измењен је наслов и додата је цела прва вест “Патријарх у Државној думи изнео став РПЦ о сурогатном материнству и абортусима”

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3c1



Categories: Васељенско стање

1 reply

  1. ekstremni nacionalizam znači ekstremno pozitivan odnos prema vlastitoj naciji, i ništa više od toga. Ni taj, ni bilo koji drugi oblik nacionalizma ne može se vezivati za bilo kakav odnos prema drugoj, ili drugim nacijama, jer se tu, ukoliko je taj odnos negativan prelazi na teren šovinizama, nacizama i ksenofobije (nepoverenje prema strancima).
    Za razliku od nacionalizma, koji predstavlja izražava (pozitivan) odnos prema pripadnicima VLASTITE nacije, šovinizam i nacizam se karakterišu (negativnim) odnosom prema DRUGOJ ili DRUGIM nacijama, koji po intenzitetu može variati od umerenog (obično “nepodnošenje” pripadnika druge ili drugih nacija) do ekstremnog (mržnja, ponekad i patološka, prema pripadnicima druge ili drugih nacija).
    Razlika između šovinizma i nacizma je ne samo u intenzitetu negativnih osećanja prema drugim nacijama, nego i u načinu ispoljavanja tih osećanja.
    Šovinizam se ograničava na nivo VERBALNE mržnje, bez preduzimanja bilo kakvih akcija i aktivnosti, pogotovo vojnih prema nacijama na koje se šovinizam odnosi, dok se kod nacizma preduzimaju i konkretne akcije i aktivnosti koje mogu da idu sve do u otvorene vojne agresije prema drugim nacijama.
    Na kraju, još samo da dodam da se pojam nacionalizma vrlo često neosnovano meša sa pojmom rodoljublja i patriotizma.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading