Поводом текста Sašе Samolovcа: Nisam uskraćen što umesto u boga verujem u postojanje „malih zelenih“
Али, из поштовања према времену које је господин Самоловац издвојио како би прокоментарисао „спорне делове“ мог текста „Вера у ванземаљце“, а и из поштовања према „Стању ствари“ које је његово мишљење изнело у етар, ред је да покушам да одговорим, у нади да ћемо се боље разумети.
Унапред се извињавам г. Самоловцу и надам се да га мој одговор неће додатно увредити, пошто немам лошу намеру нити жељу да икога вређам, већ само да искрено изнесем свој став.
Господин Самоловац пише (и надаље његови цитати масним словима):
Moja osnovna zamerka na ovaj tekst jeste što se u njemu praktično tvrdi da svi koji ne veruju u postojanje boga, a veruju u postojanje „malih zelenih”, automatski moraju biti nemoralni i nečasni ljudi. Pošto spadam u tu kategoriju, ovaj tekst je u meni izazvao neprijatna osećanja, osećam se povređenim i imam potrebu da ga prokomentarišem.
Жао ми је што сте се осетили повређеним, јер ми није била намера да икога увредим, али плашим се да се нисмо разумели. Пре свега, нигде нисам написала да су сви они који не верују у Бога нечасни и неморални.
Да сте пажљиво читали, видели бисте да сам у првој реченици навела да они атеисти које (ја) познајем по правилу верују у „мале зелене“. Ово, наравно, не значи да је то универзално правило – него само моје искуство. Даље, у тексту углавном говорим о атеистичком погледу на свет – где је тај свет, мислим да је то више него очигледно, огрезао у материјализму, егоизму, хедонизму и сличним измима.
Иначе, Ви сте својим одговором на више места потврдили баш то о чему сам писала, али полако, доћи ћемо и до тога.
Da, gajim izrazito antitestičko raspoloženje, da smatram veru u boga primitivizmom i da verujem u postojanje inteligentnog života u svemiru. Ne razmišljam o dokazivanju nepostojanja boga, to se ni ne može dokazati, dok bi se njegovo postojanje moglo dokazati, naravno da za to još uvek nema (verujem da neće nikad ni biti) dokaza. Deniken nema baš nikakvog uticaja na moje stavove.
Опростите ми, али у горе цитираном недостаје пар запета, па ми је било тешко да разумем шта сте тачно хтели да кажете, али ако сам добро схватила – Ви кажете да гајите антитеистичко расположење, да сматрате веру у Бога примитивизмом и да верујете у постојање интелигентног живота у свемиру. Voila!
АКО сам добро разумела, то само потврђује оно што сам и написала: да су атеисти истовремено и антитеисти (не у смислу „како ћеш бити против нечег чега нема“, како је то навео коментатор „radnaskelA“ као осврт на мој текст на С. С.) него да су непријатељски настројени према верујућим људима, према вредностима у које они верују, а према Богу највише. Верујем Вама када кажете да нисте такви, али верујем и да сте у мањини.
Мислите да нема доказа да Бог постоји (још једна потврда онога што сам написала у тексту, а написала сам управо то, да сви неверујући стално говоре о томе како доказа нема) – ја верујем да су докази свуда око нас, чак сте и Ви сами један од доказа, АЛИ о овоме је беспредметно говорити и полемисати. Чак је и један од апостола морао да опипа ране Христове да би веровао, па како ли је тек тешко Вама и мени.
Поред тога, чврсто верујем да би многи – чак и да им се предоче најчвршћи могући докази – опет окренули главу и рекли да то за њих није довољно убедљиво. Због тога је важно разумети речи Господа упућене апостолу Томи – „Благо онима који не видеше, а повероваше“ (Јован, 20:29) – само, мислим да нисам неко ко би Вам то могао објаснити тако да то и разумете.
Мило ми је да Деникен на Вас нема никаквог утицаја, само нисам разумела да ли сте мислили да више нема или никада није ни имао.
Dakle, autorka želi da tvrdi da sam ja neko ko smatra da treba ubiti, ukrasti, uzeti nešto tuđe (što je valjda isto što i ukrasti?), to su tvrdnje koje me žestoko vređaju i nejasno mi je kako se uopšte mogu „roditi” u bilo čijem mozgu?! Lično, moral, humanost, želju da nikoga ne povredim i da, naprotiv, pomognem, bez zahteva da mi se „vrati” (iako sam okoreli nevernik i zadrti vernik u postojanje „malih zelenih”), doživljavam kao glavnu vodilju u svom životu i nešto čime neprestano preispitujem svoju savest.
Замолила бих, ако имате воље, да отворите било које дневне новине или погледате вести, па да размислите о томе које се то вредности данас пропагирају. Да је „убиј“ данас малтене прихватљиво и нормално видимо по броју абортуса, видимо по увођењу еутаназије на мала врата, видимо по силним ратовима која „оправданим“ убијањем уводе демократију… Ви ћете (можда!) рећи да абортус није убиство, што само потврђује да просечан атеиста данас пропагира антихришћанске па и антицивилизацијске „вредности“.
Видећете ако се осврнете око себе да је „лажи“, „кради“, „заврни“, „гази преко лешева“ нешто сасвим уобичајено, чак и пожељно ако се хоће бити „успешан“ и „срећан“ у данашњем друштву. Ви кажете да нисте од те сорте, и добро је што је тако, али ако нисте баш Ви, многи, на нашу жалост, јесу.
Све ове „вредности“, свиђало се то Вама или не, вређало или не, уводе управо безбожници. Из контекста је ваљда логично да мислим на систем – и оне који системом владају – онда када кажем да нам се намеће један безбожнички стандард. Не знам шта је ту тешко за разумети, осврните се око себе и биће Вам јасно у каквом изопаченом свету живимо.
Zašto bi veličina kosmosa automatski značila da on mora biti „napunjen” životom, meni do danas nije jasno…
Moj stav je da veličina kosmosa, koji je uzgred beskonačan (valjda), pokazuje da je verovatnoća da postoji život van Zemlje „praktično” 100%, kao matematičaru meni je to totalno jasno i ako autorki ili nekom drugom treba detaljnije objašnjenje, rad sam da pomognem! Dakle, ne znači da MORA, već da je verovatnoća broj koji, pa hajde da kažemo, jeste manji od 100 ali je veći od 99,9999999999999 procenata.
Морам овде да се оградим и да кажем да, не само што нисам математичар – него ми је то одувек био најомраженији предмет, а вероватно да у гимназији коју сам похађала горег математичара од мене није било, а тешко да ће и бити.
Но, водим се оном да ако у нечему нисам стручна (а нисам ни у чему нарочито стручна) све док поштујем елементарна правила логике, која су сваком разумном човеку урођена, и док год стојим иза вредности у које верујем – нећу изрећи глупост ако Вам напишем шта мислим о тој вероватноћи коју помињете, а све кроз један згодан пример.
Некад давно сам прочитала податак да је, према неком истраживању из 1994. године, у Србији сваки пети мушкарац имао једно хомосексуално искуство. Не бих овом приликом да улазим у само истраживање, на ком је узорку рађено, ко га је наручио/платио и сл, него бих се задржала на вероватноћи коју помињете.
Према том истраживању, вероватноћа да сте баш Ви имали једно овакво искуство је 1:5, другачије речено 20 одсто. Сложићете се да није баш занемарљива. А да ли јесте или нисте, сагласићете се као математичар, ипак је сем пуке вероватноће претпоставци потребно да прикључимо још много других, битних фактора. Шансе да ипак нисте имали такво искуство, и поред „незанемарљиве вероватноће“ да сте имали – јесу огромне. Ипак, код оног ко је имао то искуство – вероватноћа је тачно 100 одсто.
Опростите, немам намеру да Вас вређам, само желим да кажем да та Ваша математичка вероватноћа не мора да значи ама баш ништа. За Живот није довољан само простор, потребно је нешто много, много више.
Ви (а уједно мислим и на просечног атеисту) можда верујете да је неким толико невероватним стицајем околности и вероватноћом која је бројчано толико мала да ју је тешко у реалном животу замислити, од неке беланчевине пре неколико милиона година настао живот, али ја стварно у тако нешто не могу да поверујем. И поред тога што Ваш научни угао делује озбиљније, из мог угла, он је у равни размишљања неког умно ограниченог створа.
Као што не падам у несвест од узбуђења што сваких неколико година чујем „невероватну вест“ да је на Марсу пронађена вода. Добро, и? Шта са водом? Ко је икада игде рекао да је вода довољна за настанак живота (иако за живот јесте неопходна!). Али добро, верујем да супер звучи, а и научно. Имамо воду, имамо простор – ето га живот. Видимо, ако хоћемо да видимо, да у пракси ствари баш не теку тако лагано како се чине.
A, to, da li postoji život posle smrti ili ne, baš ni na koji način ne utiče na moje ponašanje tokom „ovog života”, na to utiče moj moral i moja savest. Nijednog momenta ne pomišljah, niti ću, da se „dodovoravam” nekom tamo „Tvorcu”, da bih dobio na poklon još pokoji život, valjda u nekom izobilju koji se zove Raj. Nijednog momenta ne pomislih da će meki tamo spas doći od neke rase iz svemira, niti je to motiv zbog kojeg veeeerujem u njihovo postojanje, pitam se odakle autorki uopšte takva misao?!
Ваш морал и Ваша савест нису никаква препрека да не можете да мислите и о животу у вечности, напротив, али то је опет лична ствар. Као што рекох, имате права да верујете у шта год хоћете, искрена да будем, и не занима ме много. „Додворавање Творцу“ је Ваш конструкт. Нигде о томе не пишем, сматрам то будалаштином, то нема везе са вером, а ако то неко и тврди, погрешно тврди, и молила бих Вас да ми не стављате на папир оно што нисам (на)писала.
Овим што сте написали у последњем цитату, још једном потврђујете неразумевање најпростијих ствари, (а ипак сте се осетили увређено). Пошто нисам неко ко се усуђује да превише залази у онтолошко, рекла бих само да би ред био да се ипак мало образујете у питањима вере, макар о најосновнијим стварима, па да онда покрећете полемику на ту тему.
Postavljam pitanje zašto to moje neverovanje kao posledicu treba i mora da ima da ja posedujem sve te katastrofalne osobine, koje su u tekstu navedene? Moje mišljenje je da smo svi mi, više ili manje, različiti i da se nikako ne mogu izvoditi ovakve kategorizacije ličnosti, mada bi o toj temi sigurno psiholozi, sociolozi… više mogli da kažu. Svet i sve oko mene posmatram svojim čulima i svojom pameću donosim zaključke, a moj moral i moja savest upravljaju mojim delima. Ne osećam se ama baš nimalo uskraćenim što nemam gospoda pored sebe, u sebi ili gde već i nemam baš nikakav problem sa ljudima koji u gospoda veruju. Zašto bi oni imali sa mnom, to je pitanje za njih…
Као што рекох, није реч о „малом човеку“ него о друштву које пропагира безбожничи стил живота, коју онда „мали човек“ усваја. Вама свака част што сте морални и часни.
И на крају, то да ли се осећате ускраћеним јер „немате Господа поред себе“, не значи да заиста нисте ускраћени, али опет, то је ствар личног избора.
Ауторка није математичар и не предаје математику у школи
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-39v