Поштовани читаоци,
Свесни смо ситуације у којој се српске земље и Српство укупно налази – просто се не зна где би човек пре уплатио новац и коме би пре помогао. Но, уверени смо да је сам слоган ДОК БУДЕ ЋИРИЛИЦЕ, БИЋЕ И СРБА! „самобјашњив“ и да није потребно много причати зашто је потребно скупити новац за штампање и лепљење налепница са овим натписом. Дизајн налепнице урадио је војвода Крсто („Грамата“).
Дизајн: Грамата (Кликните на слику за увећање)
Акцију је, на Стању ствари а самоиницијативно, покренуо Драго Миловановић, ученик седмог разреда ОШ „Васа Чарапић“ – Бели Поток. Драго је први понудио, а сада већ и дао, новац за штампање вињете ДОК БУДЕ ЋИРИЛИЦЕ, БИЋЕ И СРБА!
Ево његовог коментара:
Мени се веома допада ова Вињета и ја бих желео да се приложим 1.000 динара за штампу налепница.
Драго Миловановић, 7. разред ОШ Васа Чарапић – Бели Поток
Пре овог формалног позива, од анонимних дародаваца скупљено је још 1000 динара и 50 евра, тако да је тренутни салдо 2000 динара и 50 евра.
Остали који желе да се прикључе овој акцији (са назнаком да ли то желе анонимно или не) могу то урадити на два начина:
- уплатом динарског или девизног износа који сваки дародавац може да издвоји
- куповином уметничке мапе „СРПСКИ МАНАСТИРИ“ (издање: ГРАМАТЕ), која је штампана са благословом патријарха; цена мапе је 350 евра и прилози од продаје иду по следећем плану: од прве продате/купљене мапе све (350 евра) иде у акцију штампања налепница, а од сваке следеће мапе још 75 евра иде за ову акцију. Више о мапи видите ОВДЕ или пошаљите мејл на gramata10@gmail.com.
ДИНАРСКА УПЛАТА
АЛТА НОВА, Београд
Текући рачун: 220-58118-47
Са назнаком: за Ћирилицу
ДЕВИЗНА УПЛАТА
За инструкције у вези са девизном уплатом молимо вас пошаљите мејл на ststvari@gmail.com
***
Помоћи је могуће и у „натури“, па позивамо све заинтересоване појединце и удружења да, ако немају новца, узму учешћа у лепљењу налепница кад буду одштампане. „Оперативни центар“ читаве акције јесте ГРАМАТА (gramata10@gmail.com).
Што се дистрибуције и лепљења тиче, као и о целој акцији, на Стању ствари биће објављен детаљан извештај, а оно што је сигурно – неће бити лепљења само у Београду већ ћемо се трудити да налепнице стигну до што више места по Србији, уз напор да макар део допре и до Српских земаља.
Важно је напоменути да Стање ствари, иако не стоји до краја оперативно иза читаве акције, свим својим срцем и досадашњим радом стоји иза људи који ће извести штампање и лепљење налепница, та да гарантујемо својом речју да ће ваш новац стићи тамо где сте га упутили. КАКО РАДИЛИ ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
(Стање ствари)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-397
Categories: Моба
Имало би смисла, да знамо, колико је у акцији потребно јединичних налепница планирано? Колико то кошта и да ли постоји могућност, да то “неко” штампа? Личи ми да је могуће релаивно то лако одрадити.
@ слободан млинаревић
Планирано је онолико налепница КОЛИКО БУДЕ ПАРА. Сад има нешто мање од 70 евра и толико ће бити налепница ако нико не приложи даље.
Смисла има једино АКО верујемо да нисмо сви лопови. У сваком другом случају је све бесмислено.
“Неко” није неко него је штампар. Кажу да ће и он да помогне. Али, будемо ли све “стављали на папир” од свега ће бити таман толико колико од Вашег напора да уједините “ћириличаре”.
Поштовани господине, знам да нисте верник, али нисте ни атеиста, размислите о ономе НЕ БОЈ СЕ, САМО ВЕРУЈ!
Срдачан поздрав
@Александар Лазић
Нисам ја безвезе питао. Ако бих знао како налепница треба да изгледа и које величине треба да буде, могу видети са познатим штампарима. Могуће је да су расположени да помогну.
@ слободан млинаревић
Ово што пише АЛТА НОВА је штампарија. За остале детаље у тексту имате мејл “оперативног центра”.
**************
На страници где су уметничке мапе, госпођица Олга је оставила овај дивни коментар који овде понављам, у нади да ће своје обећaњe та млада дама и реализовати:
Ово је и пут којим се једино може даљи ићи: ми стари(ји) мало у страну, доста смо ми “показали” шта знамо, А САД МАЛО ОНИ, МЛАДИ!
Браво младим иницијаторима. А ми стари. Престанимо судити по себи и одмах добру идеју стављати под сумњу.
Ђури Пракљачи
НЕЋЕМО БИРАТИ ЗА АКЦИЈЕ МЛАДЕ ИЛИ СТАРЕ, НЕГО ОНЕ КОЈИ СУ ЈАКИ У ВОЉИ И СПРЕМНОСТИ ДА ДОПРИНЕСУ БОРБИ ЗА ЋИРИЛИЦУ
Млади свакако треба да имају предност. Али, како је Немања добро рекао негде овде, не треба ни старије искључивати. Не само зато што су старији и покренули борбу за ћирилицу него и зато што је старијих бар двоструко више у удружењима. Биће ми драго да се то хитно промени, па да младих буде бар два пута више од старијих. А и не знам шта значи старији у борби за ћирилицу. У борби за своје писмо сви можемо да будемо млади. мислим да је то реликт прошлости. Комунисти су много позивали на младе, па су све они одлучивали, без младих. Реч млади им је били маска. Нама требају и стари и млади, али пре свега они који имају јаке, упорне и добре идеје. А идеје нису резервисане за године.
Треба имати у виду да ј борба за ћирилицу у Србији јако тешка и у мого чему опасна )по радно место и сл. па је ипак боље да у овом слућају старији иду напред, а мали где је мало сигурније, иза њих. Битно је само да их има и да су заједно.
МИСЛИМ ДА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ПРВА АКЦИЈА ЗА ОБЈЕДИЊАВАЊЕ УДРУЖЕЊА, А ОНДА ЋЕ СЕ АКЦИЈЕ МНОГО ЛАКШЕ СПРОВОДИТИ
Зато предлажем да најпре решимо: ХОЋЕМО ЛИ СЕ ОБЈЕДИЊАВАТИ ИЛИ НЕЋЕМО?
МАКАР 10 ЉУДИ НА ПРОТЕСТУ ПРЕД САНУ ИЛИ МАТИЦОМ СРПСКОМ БОЉИ СУ ОД СТО МИЛИО9НА НАЛЕПНИЦА
Ми смо, уз велику Видићеву помоћ, излепили на, вањда, неколико милиона налепница. Никада нисмо уочили велику вајду од налепница. Зашто? Тарабе су презасићене налепницама и рекламама, тако да то мало ко гледа. Упитајте себе, да ли сте икада озбиљније загледивали шта пише на тарабама?
Ако је реч о акцијама, један протест пред Владом за ћириклицу или пред Академијом наука вреднији је од милион налепница. Нас су у Београду пријавили полицији када смо стајали пред САНУ и држали натпис “ћирилица”. Сви који су криви за помор српске азбуке боје се протеста, јер знају да су криви.
Дакле, један протест од макар десет људи бољи је од сто милиона налепница. То Вам говорим из нашег 14 година искуства
МНОГО ЈЕ БОЉИ НЕМАЊИН НАТПИС: “Добро дошли у земљу ћирилице” или овај наш натпис: “Ћирилица је најсигурнија српска грабница”
Натпис “Док буде ћирилице биће и Срба” није лош, али је очигледно песимнистички. Обавезно аосицира на то да Срба неће дуго бити. Чак и да то јесте тако, није добро то рећи преко натписа. Много је од тога боље оно Немањино; ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЊУ ЋИРИЛИЦЕ! а БИО БИ ДОБАР И ОВАЈ:
“Ћирилица је најсигурнија српска граница”
СРПСКИ ЋИРИЛИЧКИ ПРОБЛЕМ ЈЕ У НЕПИСМЕНОСТИ И НЕУСТАВНОЈ АНАРХИЈИ И ТУ ЛЕПЉЕЊЕ НАЛЕПНИЦА МАЛО ПОМАЖЕ
Зна се где је српски ћирилички проблем. Он је, на књучним местима: у неписмености (апсурдности решења питања писма) институција за језик које су једино за Србе нормирале два алтернативна писма: СРПСКО ЋИРИЛИЧКО И ХРВАТСКО ЛАТИНИЧКО ПИСМО. КЉУЧНИ КРИВАЦ ЈЕ ОНАЈ У ЛИНГВИСТИЧКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА. А тек онда у неуставној анархији, односно у апсурдном читању Члана 10. у Уставном суду Србије па се и зато наставља неуставна анархија у вези с писмом. И тешко је очекивати да ћемо њих престравити налепницама по тарабама. Ми смо за 14 година увидели да властима и лингвистима највише сметају јавни протести и писање о томе да то они наопако решавају у стандаризацији језика. Али још је мало људи који то разумеју чак и у удружењима за ћирилицу. Све док не знамо где је највећи практични отпор ћирилици, неће моћи много да урадимо за добро ћирилице. У том делу свако различито мишљење је луксуз незнања, а не вредности. Ми можемо имати “различито мишљење” и о томе вреди ли или не вреди живети, али је то различито мишљење деструктивно. Предност мора да има без дилеме да је важније ипак живети.
ЦЕНТРИРАТИ НАПАДЕ НА ПРАВО МЕСТО И ТУ ВОДИТИ УПОРНУ БОРБУ!
АКО СЕ РАСПЛИНЕМО ПО БУЏАЦИМА С НАЛЕПНИЦАМА,
ТО НИШТА НЕЋЕ ДОПРИНЕТИ ДА СЕ ТРГНУ ИНСТИТУЦИЈЕ. ПРОБЛЕМ ВИШЕ НИЈЕ У НАРОДУ (НАРОД ЈЕ НАВИКНУТ НА ТУЂЕ ПИСМО, ПА МУ ЈЕ СВЕЈЕДНО, ЗАТО НЕМА ВАЈДЕ ОД ТОГА ДА ЈУРИМО ПО СРБИЈИ ОНЕ КОЈИ ПИШУ ЛАТИНИЦОМ. ПРОБЛЕМ ЈЕ САДА ИСКЉУЧИВО У ИНСТИТУЦИЈАМА ДРЖАВЕ И ЛИНГВИСТИКЕ. ЗАТО НЕ ВРЕДИ БОРИТИ СЕ ЗА ЋИРИЛИЦУ ПО БУЏАЦИМА. НЕМАМО НИ ТОЛИКО БОРАЦА ЗА СВАКИ БУЏАК. СВУ СНАГУ СТАРУ И НОВУ ЈЕДИНО ВРЕДИ ЦЕНТРИРАТИ НА ДВЕ КЉУЧНЕ ТАЧКЕ: ЛИНГВИСТИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ДРЖАВНУ НЕУСТАВНОСТ.
Что се “Ћирилице” и Драгољуба тиче, ми нећемо кочити ни борбу по буџацима, ако се тако већински договоримо, али Вам ово говоримо што знамо из четрнаестогодишње још неуспешне борбе.
И морамо Вам свима рећи као упозорење: то је изузетно тешка,озбиљна и напорна борба. Зашто: зато што на нашој страни још немамо ниједну државну и лингвистичку институцију. А само оне то могу на миран начин да реше.