(Фајненшел тајмс, 28. 11. 2014)

„Ј**** ЕУ!“

Коментар помоћнице државног секретара САД у телефонском разговору о вођењу политике у Украјини који су руске обавештајне службе снимиле и објавиле фебруара 2014.

„Велеиздаја је питање временске перспективе.“

Изјава која се приписује Шарлу Морису де Талеран-Перигору, приликом одређивања граница у Европи током Бечког конгреса 1815.

Од времена Џорџа Кенана и Џорџа Маршала током четрдесетих и педесетих прошлог века изгледа да сведочимо тужној чињеници срозавања квалитета америчких представника у источној Европи, док је Европа с друге стране наставила да одржава традицију етичке флексибилности коју је отелотворио Талеран.

Какво год мишљење имали о руској интервенцији у Украјини или o добити и губицима које ће шира стратегија Путинове владе донети Русији, нема никакве сумње да су Руси тактички надмудрили САД и Европу на финансијским тржиштима. Сазнао сам и да Пентагон већ проучава руске потезе на финансијском тржишту у Украјини да би сагледао како слична тактика може да буде употребљена у будућим војним кризама.

Министри нове украјинске владе који су положили заклетву на заседању парламента у четвртак, 27. новембра, суочавају се са колапсом националне валуте, коруптивном шемом формирања цена енергената која је, међу осталим факторима, допринела довођењу земље до банкрота и приближавањем рокова за плаћање обавеза компанијама чији је власник управо држава која јој угрожава границе тенковима и „добровољцима“.

Све је ово очигледно. Међутим, зачуђујуће је да цене украјинских обвезница на активном тржишту не одражавају ову стварност. Емисија са роком доспећа у септембру 2015. прошле недеље је вредела 85 центи са приносом 28 процената, док је обвезница са роком доспећа у јулу 2017. могла да се купи по цени 80 центи, са приносом 19 процената.

Све ове обвезнице су емитоване по „иностраном праву“, што значи да украјинска влада не може једнострано да измени услове, користећи парламент и унутрашњи правни систем. До краја следеће године главницу и принос ових обвезница штите енглески закони, скандинавски арбитражни одбори и руске и снаге које Руси подржавају унутар и ван украјинских граница.

Руске институције су брзо простудирале коришћење међународних прописа о облигацијама. Услови под којима је продаван гас претходним украјинским владама, прожетим корупцијом, перфектно су правно обрађени, ефикасношћу која је тешко разумљива људима од којих бисте очекивали да се у те послове много боље од њих разумеју – из америчке администрације.

Узмимо, на пример, обвезницу коју Американци сада зову „обвезница – потезна мина“, емисију обвезница вредну 3 милијарде долара од пре годину дана, чија наплата доспева у децембру 2015. Не само што је штити енглески закон већ су уписане на ирској берзи и садрже заштитне одредбе које ступају на снагу ако Украјина не уплати на време било којем ентитету у власништву или под контролом Русије. То укључује и плаћање дуга од 1,6 милијарди долара Гаспрому који доспева овог месеца. Поред тога, Русија може да прогласи неизвршавањем новчаних обавеза (чиме се активира наплата укупног украјинског дуга у целости – око 16 милијарди долара) и ако износ дуга пређе 60 процената  БДП – узрокованог можда и због пљачкашких цена гаса и конфликта на истоку Украјине.

Захваљујући обезвређењу украјинске гривне и великом осиромашењу народа Украјине, унутрашњи промет робе и услуга је близу равнотеже, међутим бреме сервисирања иностраних дугова далеко превазилази капацитете резерви стране валуте и спољнотрговинских прихода у предвидивој будућности.

Западним земљама је остављен избор или да стисну зубе и упумпају већину средстава потребних за исплату украјинских доспелих дугова Русији – без обзира колико су праведни ти уговори – или да немо посматрају потпуни колапс економије Украјине. Ако се ова катастрофа догоди, САД, Европа, ММФ и остале међународне институције ће морати да се такмиче са Русијом у понуди пакета хуманитарне помоћи што може да буде још скупље.

Током 2015. званични западни и међународни фондови ће гарантовати плаћање украјинских обавеза као што су обвезнице са 6,875 процената приноса у укупној вредности 500 милиона долара. Можда су са ценом од 85 центи и потцењене јер доспевају пре „обвезнице – потезне мине“, међутим, до 2017. или 2019. размере доспелих дугова страним државама и међународним институцијама достићи ће катастрофалне размере, а те обавезе имају приоритет над исплатама приватним власницима обвезница. У том тренутку једино решење може да буде или драстичан отпис вредности обвезница или репрограм доспећа обавеза у бесконачност.

Једини начин да Украјина поврати довољно економске моћи, односно дође до неопходних средстава и избегне правни и економски хаос, јесте да сопственим снагама уведе ефикасне антикорупцијске мере и обезбеди тржишно формирање цена енергената и осталих добара, чиме би се прекинуо олигархијски модел развоја. С друге стране, ове реформе ће захтевати не само смањење штетних и коруптивних фактора на страни тражње већ и нову производњу на страни понуде. Сваком ко има искуства са украјинским званичницима изгледаће да је за ово потребна у најмању руку интервенција арханђела са пламеним мачем, међутим, можда се у долазећој зими ипак у народу накупи довољно снаге и воље да се прекине са досадашњом праксом и започне неизбежно.

Власницима обвезница је јасно да је то можда једини начин да буду исплаћени по истеку следеће године.

Аутор је новинар који се бави марко-економским темама већ 34 године. Пише недељну колумну за Фајненшел тајмс под називом „Street Talk“

Са енглеског посрбио: Aerial6

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-37i

Categories: Посрбљено