Свим читаоцима, коментаторима, сарадницима и задругарима желимо срећан најрадоснији хришћански празник старим поздравом
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Следећи „радни дан“ на Стању ствари биће субота, 10. јануар 2015. године.
Неочекивана радост од Пресвете Богородице (Русија, крај XVIII – почетак XIX века)
Неки човек, безаконик, имаше обичај да се свакодневно моли икони Пресвете Богородица. Текст – као у стрипу: Он пита: „О Госпођо, ко све ово зло око нас сатвори?“ – Она одговара: „Ти и такви као ти!“ а у другим верзијама иконе још и додаје: „А зато и моје Дете плаче“, а он и на икони плаче. Легенда даље каже – тај који се молио, на ту неочекивану радост да му је Она одговорила, преобрази се и постаде добар човек
Казанска Мати Божија (Русија, крај XVIII – почетак XIX века)
Зоран Ђуровић: Исус Христос са Кирилом Александријским и Григоријем Паламом, икона 70-55 cm
(Стање ствари)
Александар Лазић: Божићне жеље сарадницима „Стања ствари“
Василију Клефтакису желим да од Божића Србија има само ћирилицу као званично писмо.
Оцу Зорану Ђуровићу желим да више буде Секин а мање Папин.
Светлани Секи Алексић желим да настави да буде главни анонимни донатор „Стања ствари“.
Небојши Малићу – да има што више оних који НЕ (смеју да) полемишу с њим.
Комнену Бећировићу и Александру Живковићу – да следеће године виде Његошеву капелу на Ловћену.
Дејану Бараћу желим да му економске анализе буду читаније него изјаве које бира на сајту Изјаве.срб.
Стефану Каргановићу – да постане извозник отпора „обојеним револуцијама“.
Милошу Милојевићу желим спокојне дане благдана, уз обавештење да ћу му „чим прије“ објавити све текстове и посрбљавања који леже у мојој „фиоци“.
Ђакону Ненаду Илићу желим да филм ОТАЦ буде бољи од текстова које пише.
Драгани Трифковић – да до следећег Божића направи интервју са Владимиром Путином за „Стање ствари“.
Светлани Максовић и Драгани Миљанић желим да читаоци схвате да оно што преводе/пишу може бити и шала (да не кажем сатира).
Срђану Крунићу желим да његови „крунизми“ постану званична замена за израз „афоризми“.
Павлу Ћосићу – да му БИА врати заплењени рачунар.
Јелени Думић желим да оде на Оксфорд (или макар Кембриџ).
Ивану Аћимовићу желим да заврши онај превод Пола Крејга Робертса који је почео пре девет месеци.
Војводи Крсту Миловановићу – да дизајнира исте натписе као до сада, јер се боље не може.
Владимиру Гогићу желим сигурну фотографску руку, добро светло и мање тмурних облака.
Слободану Млинаревићу – логично, да (п)остане коментатор са највише прилога „свих времена“, не само 2014. године; Мирославу Анђелковићу да, ако је већ г. Млинаревић недостижан по броју, његови коментари буду најдуховити.
Коментатору с надимком „Деда Ђоле“ – желим да настави своју борбу и не напушта борилиште, иако је његово виђење (углавном) мањинско.
Марији Тодоровић – што молила Бога домолила!
Александру Лазићу, то јест себи, желим да А. Јовановић („Ћирилисано“, ex „Тхе Сакер српски“) заборави да постојим! То је, рекао бих, тако мала жеља да би ми је благи Бог могао испунити.
Велика ми је жеља, наравно, да сви горе набројани и ненабројани читаоци, сарадници и задругари – и следеће године буду са мном на „Стању ствари“!
P. S. Petru Lukoviću желим да „Стање ствари“ и мене лично што чешће помиње да би стигло што више донација.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-35l