Два штрајка и буџет
Србију потресају два штрајка – просветних радника и адвоката. Тим поводом, указујемо на економску страну ове две обуставе.
1. У буџету за 2014. годину, усвојеном у децембру прошле године, планирана средства за образовање износила су 1,28 милијарди евра, а за 2015. годину мања су за 232,5 милиона евра, или 18,2 одсто. То је у апсолутном динарском износу мање за 12,9 одсто, уз још 5,3 одсто мање реалних прихода изражених у еврима.
2. За судство, тужилаштва и њихове органе у републичком буџету за 2015. годину планирано је 24,4 милијарде динара, или двеста милиона евра. Цена коштања првостепених судова износи месечно десет милиона евра, док адвокати у истом периоду губе 6,5 милиона евра, па штрајк адвоката у ова три месеца кошта Србију 49,5 милиона евра.
Одговорна влада не би смела да дозволи арчење толике суме новца и застој права на правично суђење у разумном року.
Аутор је директор Института за економско правне експертизе из Београда
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-328
Categories: Преносимо
Какав институт, такав и директор, а још гора Политика. Како се могу упоређивати просвета и правосуђе и то на овакав начин? И није поштено упоређивати просветне раднике са адвокатима. Просветни радници су у неупоредиво тежој ситуацији него адвокати и то у сваком погледу. Зашто их је “директор” ставио у исту раван, то само он зна.
@ слободан млинаревић
Мислим да аутор овде не пореди суштински просветаре и адвокате, већ (мало немушто) прави економску “добит/губитак” анализу; заправо ми се чини да му недостаје следећа реченице:
Рачуница показује да је више од петине уштеде у буџету због смањења издвајања за образовање (а због тога штрајкују просветари) већ “поједена” штрајком адвоката.
@Александар Лазић
Када неко два потпуно различита проблема стави под тачку 1. и тачку 2. указује на СУШТИНСКО поређење. Није штрајк адвоката “појео” део буџета, већ Закон о нотарима, који је приход правосуђа и државе пренео у џепове нотара и страначке
камариле. У том смислу просвета и стање у просвети немају везе са адвокатима. Зато сам и рекао “Какав институт, такав и директор, а још гора Политика.” Писањем овакве “анализе” “директор” и навони стручњак усмерава незадовољство просветара, па и осталих грађана, не адвокате, а то је потребно искључиво извршној власти, која је налетела на мало тврђи орах. Допунска реченица ништа не помаже. Напротив!