Два века од страдања ђакона Авакума и игумана Пајсија (аудио)

Црква Ружица и капела Свете Петке на Калемегдану обележиће 200 година од мученичког страдања ђакона Авакума и игумана Пајсија дводневним молитвеним сабрањима и свечаном академијом уз уметнички програм, у суботу и недељу, 27. и 28. децембра 2014. Беседу ће произнети протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, који говори за Слово љубве о 1804. години, времену робовања под Турцима, идеји ослобођења и страдању више стотина свештеника и монаха у то доба.

Програм свечаности

27. децембар 2014. године

• 16  часова – Празнично бденије, црква Ружица
• 18  часова – Свечана академија – Конак Свете Петке, беседи протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, учествују: драмски уметник Биљана Ђуровић, Дечји хор Првог Београдског певачког друштва, диригент Емилија Милин, хор „Станковић“ при цркви Ружици, диригент Небојша Цвијановић и чланову музичког ансамбла „Таурунум“ из Земуна, музички руководилац Санда Драмићанин

28. децембар 2014. године

• 9 часова – Света архијерејска Литургија
• 10,30 часова – Свечана литија и освећење мозаика икона Светих мученика, порта храма Свете Петке

ДОБРО ДОШЛИ!

Извор: Радио Слово љубве

(Сајт СПЦ, 25. 12. 2014)

ПОСЛУШАЈТЕ ЈОШ

Протојереји-ставрофори др Радомир Поповић и др Драгомир Сандо за Слово љубве:

https://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/14/12/24.12.14.prote_dr_radomir_popovic_i_dragomir_sando200god_dj.avakumaza_sajt.mp3?_=1

ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦИ ЂАКОН АВАКУМ И ИГУМАН ПАЈСИЈЕ

Пајсије беше игуман манастира Трнаве код Чачка, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године.

Носећи свој колац кроз улице београдске храбри Авакум је певао.

Кад га је мајка с плачем молила, да се потурчи, да би сачувао свој живот, одговори јој овај дивни Христов војник:

„Мајко моја на мл’јеку ти хвала ал’ не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти…“

Majко мојa на мл’јеку ти хвала
Ал’ не хвала на твоме савјету:
Срб је Христов, радује се смрти.
Ко се боји Бога истинога,
Нe боји се људи ни демона.
Верне слуге Господ награђује
И од сваке злобе ограђује
Данил свети међу лавовима
Неповређен оста од зверова:
Три отрока у пећи огњеној
Живи бише, живи остануше,
Усред огња Бога прославише
Са ангелом, Божјим послаником.
Kao Ноје у свету злобноме,
Ко Лот свети у Содому бесном,
И ко Јосиф у Мисиру гнилом,
Тако Данил посред Вавилона
Оста веран и оста праведан
Са три своја пријатеља млада:
Ананијем и са Азаријем
И са младим верним Мисаилом.
Муке бише, муке и минуше,
Мучени се славно прославише
У бесмртном Царству Христовоме.

(Вера)

---

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Zy